недеља, 17.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 29.11.2020. у 21:54 Александар Апостоловски
БАЛКАНСКИ ЕВЕРГРИН

Не плачи за њим, Аргентино

Хоћеш ли коначно отићи, проклета 2020. годино? И отишла је, 25. новембра, када је свет сазнао да је преминуо Дијего Армандо Марадона

Играо је као да је од неког вечно бежао. Од самога себе и фавеле у којој је одрастао, у убогом предграђу Буенос Аjреса, који ври од беса, безнађа, страсти и наде, али испред њега је увек ишла лопта, не желећи никада да га напусти. Играо је као да плеше танго сам, без партнерке. Како је време протицало, сви мушкарци који су га волели до неба, од оних уштогљених, из највиших сталежа, до оних убогих, из последњих забачених прћија, радо би пристали да их стисне и одведе у магичне светове где се мешају победа и бол, Светски куп и пад у понор, слава и безнађе, револуција и кокаин, не плашећи се притом да ће ико због плеса с њим посумњати у своју мушкост.

Зато је последњи опроштај од њега био фестивал жалости, суза, туче, пуцњаве и масовних немира. Како би могло бити другачије, кад је Бог умро, какав је наслов, преко целе стране, дао француски „Лекип”.

Мушкарци широм света цмиздре и понашају се неурачунљиво. Као безброј жена које је имао, варао и остављао, иако висок свега 1,65, здепасте грађе и не нарочито леп.

Хоћеш ли коначно отићи, проклета 2020. годино? И отишла је, 25. новембра, када је свет сазнао да је преминуо Дијего Армандо Марадона. Тако ће остати записано одувек и заувек, ма шта нам показивао календар и ма како лагали хроничари. У апокалиптичком добу вируса, божанству је препукло срце!

Претварајући фудбал у уметност ван свих жанровских матрица, од „гуардија виеје”, уличних танго свирки композитора старе гарде с почетка двадесетог века, поезије Шарла Бодлера, барокног сликарства, рокенрола Џима Морисона, до филмских фрески Емира Кустурице, Ел Пибе (Дечак) је фудбалски терен, омеђен аут линијама, проширио ван свих граница, претварајући га, заједно са својим животом, „у трчећу планетарну поп оперу”, како је сјајно уочио колумниста Пепе Ескобар.

Био је и више од тога, друже Пепе. Тог 22. јуна 1986. године, на мексичком стадиону „Астека” пред 114.580 гледалаца, сви су гледали у небоплави дрес Аргентине и црну десетку на леђима. У 51. минуту, када је енглески халф Стив Хоџ, у намери да избаци лопту што даље од гола, послао у срце свог казненог простора, ка њој су кренула два човека: легендарни голман Питер Шилтон и Дијего Армандо. Лопта је у високом луку летела толико дуго, да се чинило да ће је 20 центиметара виши Шилтон лагано ухватити. Марадона је, међутим скочио и левом песницом убацио у гол.

Утакмица се играла четири године после Фолкландског рата и као да се Дијего претворио у духа једног од безимених аргентинских војника са палубе лаке крстарице „Генерал Белграно”, потопљене торпедом са британске нуклеарне подморнице „ХМЦ Конкверор”, 22. маја 1982. године. У мору су тада нестала тела 321 аргентинског морнара, а готово на половини надгробних плоча погинулих војника у рату, и даље стоји натпис „Познати само Богу”. До сада нису идентификовани њихови посмртни остаци.

Лопта је, дакле, путовала толико дуго, Марадони се учинило четири године, колико је чекао на велику освету. Терен је за њега постао палуба уклетог брода, а његова рука божји знак да њом лопту спроведе у мрежу. Ко ништа не зна о рату и фудбалу, тај не зна ништа ни о осталом. У 51. минуту, 22. јуна 1986. године, најбољи играч света постао је војник, претварајући тај тренутак у најконтроверзнији спортски догађај 20. века. Сви на стадиону знали су да је гол превара.

Знали су то и играчи Аргентине и Енглеске, знао је то и тунишки судија Али Бин Насер, знали су и 114.580 гледалаца на трибинама. Судија је признао гол, а „божја рука” постао је метафора борбе против колонијализма, глобализма и мултинационалних корпорација које су опустошиле читаву Латинску Америку, претварајући је у фавелу попут Виле Фиорито, где је 30. октобра 1960. године, рођен Ел Пибе.

Caption

Када је остварио своју мисију, неколико минута касније, узео је лопту негде испред свог шеснаестерца, а затим се за десет секунди, ударајући лопту само левом ногом, стуштио ка голу Енглеске, дриблајући готово читав тим Гордог Албиона. Варалица и осветник, преобратио се у генија, постигавши најлепши гол на светским првенствима икада.

Често сам се питао зашто Меси никада није постао Марадона и када год затражим одговор, вратим се на ову утакмицу. Једнако талентован, Меси је са свега девет година одведен у Барселону и верујем да, кад год обуче небоплави дрес Аргентине, осећа да је издан и продат као бело робље, не искусивши никада убоге фавеле и навијачку хистерију на граници лудила на трибинама Боке Јуниорса и Ривер Плате, страховладу војне хунте и сан дечака да побегне одатле, али да никада не заборави да ће га, ма у којој вили одседао, заувек опседати духови несталих војника које познаје само Бог и позив гериљероса да се одазове на мобилизацију.

Побогу, па када је прешао у јужњачки и сиромашни Наполи, Марадона је поново постао вођа покрета отпора, играјући магични фудбал и ратујући против богатог севера, оличеног у Јувентусу, Милану и Интеру. Освојивши скудето, Марадона је постао Бог сиромашног италијанског југа, а легенда каже да су му донови напуљске мафије, љубећи му руку, приносили кокаин на златним послужавницима. Порочан и хировит, у вртлогу демона који су га прогонили, никада није крио своја политичка уверења и везе са Фиделом Кастром, антиглобалистичким левичарским покретима. И женама, не зна им се број. Није скривао ни своје слабости, „јер када се Исус саплео, могу и ја”, певао је. Тражио је своју звезду и нашао је.

Када је велики Пеле, говорећи о себи, рекао да га је Бог послао на земљу, Марадона му је поручио: Не сећам се да сам икога послао.

Да ли си нашао мир, човече кога сматрају Свевишњим? Свако од нас, у теби је пронашао понешто од себе и својих маштарија: освајач Светског купа или револуционар, дечак из предграђа или богаташ, ратник или слабић, победник или губитник. А био је само највећи играч који је показао свету да је Бог управо такав!

Коментари14
0d5bc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Pateticno
Kao i obicno.
spasojevic
Odlicna analogija hita Madone " Don't cry for me Argentina " ..iz filma " Evita " Alana Parkera od 1996 god. sa jakim emoncijalnim nabojem ...iskreno receno, argentiska istorija ne moze se uporediti sa drugim Latino-amaerickim drzavama iz razloga sto je Argentina najevropska drzava na oba Americka kontinenta ...da se ne zaboravi ... Maradona je autotohni juznoamerikanac ...ako neko ne razume ... autor ovog teksta zna o cemu se radi .
Berislavci
Ovaj studiozni a leprsavi traktat o slavnom magu fudbalskog umeca-nenadmasnom Dijegu Maradoni, seze do nivoa neprevazidjenih komentara Miroslava-Mira Radojcica. Stariji citaoci cenjene Politike se svakako secaju kako je Miroslav pisao o fudbalskim i teniskim dogadjanjima. Evo, da se podsetimo, kako je on opisao slavlje skotskih navijaca posle prve istorijske pobede Skota nad Englezima:" Stravican huk skotskih navijaca cuo se do s a m i h Peninskih planina!"(Naravno, po zakonima nadprorodnim.)
Miroslav Radojcic, najbolji novinar "Politike" svih vremena
O Miroslavu-Miri Radojcicu kao najboljem novinaru « Politike » svih vremena, imate par rijeci u mom tekstu u Pogledima : « Hljeb, cokolada i Kusta ». Inace, daroviti kolega Apostolski je na dobrom putu da Miru Radojcica « covjeka sa leptir masnom i carobnim perom" jednog dana dostigne. (Dj.Te.)
Srba
Galla Pa ja vam o tome i pricam.U ovoj mrskoj demokratiji i kapitalizmu covek moze da se rodi u faveli siromasan,nepoznat i da dodje do kraljevskih visina ako je darovit i vredan.
Igor Rems
Inspirativno, analiticno, osvezavajuce...skenirano pesnicki, cisto i brutalno jasno.Svaka cast a i povod je bogovski!Bravo...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља