понедељак, 25.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 29.11.2020. у 09:41 Марија Бракочевић

Минималац недовољан за нормалан живот

Око половинe запослених, што је нешто више од милион грађана, прима до 42.000 динара, а у тај износ уклапају се и они којима се обрачунава минимална цена рада која ће у 2021. износити 183,9 динара по сату
(Фото А. Васиљевић)

Синдикати су очекивали да ће минималац у 2021. бити у висини минималне потрошачке корпе, а послодавци упорно понављали да би превелико повећање минималне цене рада било додатни трошак за оне којима је плата сама по себи највеће оптерећење. У овим, по правилу, мучним преговорима са државом изгледа да се некако заборавило на социјални моменат и чињеницу да минималац од тридесетак хиљада динара никако није довољан да омогући нормалан живот.

И у 2021. он ће бити једина зарада за око 350.000 људи. Вредеће 32.126 динара нето (у бруто износу 43.504 динара или око 366 евра), колико ће се сваког месеца уплаћивати на рачун радника, за разлику од, рецимо, Пољске која је такође најавила нови износ минималца за 2021. Ипак, грађани те земље добијаће минимум 633 евра месечно у току наредне године.

Према подацима Евростата, осим Србије, најниже минималне зараде у Европи засад имају Албанија 209 евра и Црна Гора 331 евро. Наша земља је на трећем месту. У средини су државе попут Пољске – 583 евра,  Естоније – 584 евра, Литваније – 430 евра,  Мађарске – 451 евро,  Румуније – 460 евра. Некадашња чланица СФРЈ Хрватска данас има минималац од 536 евра. У врху листе је, без конкуренције, Луксембург у којем минимална плата износи 2.141 евро, што је готово шест српских минималаца.

Да државу ове цифре баш много и не погађају, сматра Душко Вуковић, потпредседник Савеза самосталних синдиката Србије, подсећајући на то да су синдикати покушавали да се договоре да минималац буде у нивоу минималне потрошачке корпе, али да држава ни овог пута није имала превише слуха за то.

– Неодговорно је тврдити да је наша земља у врху Европе по привредном расту, а да у нечему у чему се мери ниво иоле пристојног живота буде испод сваког стандарда. О томе говори и наша позиција на листи износа иностраних минималних зарада – истиче Вуковић.

Он подсећа на статистичке податке који показују да овог тренутка половина запослених у Србији прима до 42.000 динара, што је више од милион грађана.

– Ако изузмемо од тог броја оних 350.000 који су на минималцу, онда између тог законом загарантованог минималног износа и тих 42.000 динара, још око 800.000 људи у Србији прима месечно толико новца. Просечна потрошачка корпа је око 73.000 динара, а просек плата око 58.000 динара. Све то нам указује на чињеницу да у земљи имамо милион и нешто радника који не могу да „добаце” ни до просечне потрошачке корпе. То фактички значи да грађани морају да штеде на здрављу, квалитетнијој исхрани, животу, да се устежу од свега, да би преживели... Зар то није довољан доказ да држави није битно од чега ће људи да живе – пита Вуковић.

Он је уверен да би Србија могла да поднесе повећање минималца до нивоа довољног за пристојан живот, када би се добит богатих боље прераспоређивала, у корист зарада.

– Ево примера како заправо држава стоји на страни богатих: оном који прима минималац следује десет одсто пореза на зараду исто као и оном који има плату од, рецимо, петсто хиљада динара. Када би држава свима који примају енормно високе зараде, а таквих је доста, повећала пореску обавезу за бар пет процената, могла би да убира више новца и тиме више плаћа раднике у свом јавном сектору. Самим тим и послодавци у реалном сектору могли би лакше да се воде тиме колико је заиста потребно раднику који му ствара профит – објашњава Вуковић.

Скреће пажњу на још један важан детаљ, а то је да износ минималца није исти сваког месеца, већ зависи од броја радних сати у конкретном месецу.

– Може да буде и мањи, јер се израчунава по броју радних сати у месецу, а просек је 174 сата. Дакле, од тога колико месец има радих дана зависи и висина минималца, па је у неким месецима он био и око 28.000 динара, што је за 2.000 динара нижи изnос од просека – подсећа потпредседник Савеза самосталних синдиката Србије.

Новом износу минималне цене рада у 2021, увећаном за 6,6 одсто, радници ће моћи да се надају почетком фебруара, јер ће фактички тада почети прве исплате.

Коментари22
1b464
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Muradin Rebronja
Normalnom čoveku za normalan život trebaju pet stvari: čist vazduh, čista voda, bezbedna i zdrava hrana, odeca i obuca i krov nad glavom. Sve drugo je luksuz bez čega se može kada se mora. A tačno je da sve to ima svoju cenu. Koliko gladnih beskucnika. Koliko ljudi bez čiste vode koji se guše nečistim vazduhom. Ali ne mora da jede više nego što mu je potrebno da održava svoju idealnu telesnu težinu. Ne mora da prati modu noseci skupocenu odecu i obucu. Ne mora da živi u palatama ili zamkovima...
Ivan Šumadinac
Odličan članak Marije Brakočević! Već decenijama unazad država ne želi, ne ume da napravi finansijski okvir koji bi Srbiju svrstao i približio evropskim civilizacijskim vrednostima. Gde je jedan od najvažnijih aspekata životni standard. Uvek merljiv minimalnom cenom radnig sata. Država sigurno ima mogućnosti da se min. cena radnog sata poveća i time Srbija približi bar Madjarskoj i Rumuniji. To bi bio najvažnij potez koji je takodje važan i za dalji opstanak i razvoj naše zemlje.
ivan
Bicu kratak, i nadam se, lak za razumeti... Na Kipru je minimalac oko 750 EUR. Paritet cena izmedju Beograda i Kipra je u gruboj srazmeri 1:1,3 (hrana je 1:1, racuni za stan 1:1, usluge 1:2, restorani 1:1,5 itd... neko ce reci da je Kipar jos skuplji, ali ne verujte mu). Ti koji imaju 750 EUR plate su ugllavnom Rumuni i Bugari kojima je dozvoljeno zaposljavanje u EU, pa i na Kipru. I glupom i pametnom je jasno da se ovde ne prezivljava od minimalca a kamo li zivi!
модал
Просек је "лилихип" за наивне. Властодршци га користе да замагле ствари. Најважнији је износ модалне плате (јер тај износ добија лавовски део запослених). А - ако је "просек" - рецимо 50.000 , онда је модални износ највероватније око 35.000 - а то је сасвим друга ствар.
Boris
"Porez na zaradu". Kakvu crnu zaradu, pa onaj na minimalcu jedva ima da jede, o zaradi ne smije ni da misli.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља