Тек што је утихнуло оружје у шестонедељном крвавом рату за Нагорно-Карабах, а Русија као посредник у споразуму нагласила да ће се статус те енклаве тек решавати у будућности, француски Сенат бацио је ове недеље „бомбу” у виду резолуције којом позива француске власти да признају њену независност.
Иако је Министарство спољних послова истог дана, у среду, саопштило да Париз не признаје самопроглашену републику насељену Јерменима и да је не признаје чак ни Јерменија, потез горњег дома француског парламента изазвао је бес Азербејџана и његовог главног савезника Турске.
Парламент Азербејџана усвојио је у четвртак изјаву у којој предлаже руководству да од ОЕБС-а тражи да лиши Француску улоге медијатора у оквиру Минске групе за Нагорно-Карабах, која од 1992. у оквиру те организације покушава да реши проблем спорне енклаве. Она је по међународном праву део Азербејџана, али је дефакто под управом Јермена.
Министарство спољних послова у Бакуу саопштило је да резолуција француског Сената, иако није правоснажна, доводи у питање репутацију Париза као неутралног медијатора, да је пристрасна и да представља провокацију, пренео је Ројтерс.
Помоћник председника Азербејџана рекао је за Спутњик да резолуција француског Сената није ништа више од обичног листа папира који је усвојен у име уских политичких амбиција и представља грубо кршење међународног права. Поручио је да француска влада треба да усвоји изјаву која осуђује резолуцију и изражава подршку територијалном интегритету Азербејџана.
Турска је оценила да је резолуција супротна међународном праву.
„То је пример одбацивања основних принципа међународног права, легитимитета и правичности зарад унутрашњих политичких интереса”, саопштило је Министарство спољних послова у Анкари, оценивши да резолуција јасно показује зашто Минска група, која би требало да буде непристрасна, до сада није решила питање Нагорно-Карабаха, пренео је турски „Хуријет”. Министар одбране Хулуси Акар рекао је за агенцију Анадолија да се још једном показало да је Француска део проблема, а не његовог решења.
Председавајући руског Комитета за спољне послове у Савету Федерације сенатор Константин Косачев рекао је за „РИА новости” да резолуција француског Сената остаје само препорука и да представља демонстрацију спремности Париза да прави грубе потезе у политици.
У Француској живи око пола милиона грађана јерменског порекла, а председник Емануел Макрон, који се у последњем сукобу држао неутрално, суочио се с критикама да није довољно помогао Јеревану. Минска група формирана је 1992. да посредује у решавању конфликта око Нагорно-Карабаха, а поред Француске, њоме председавају и САД и Русија.
Међутим, Париз и САД су заобиђени у споразуму од 9. новембра, који су Баку и Јереван потписали уз посредовање Русије, а који и Турску формално уводи на територију Азербејџана кроз центре за надзор примирја. Територије на којима остају Јермени, а то је већи део Нагорно-Карабаха, као и коридор који енклаву повезује с Јерменијом, чуваће око 2.000 руских мировњака најмање пет година.
Јерменски премијер Никол Пашињан похвалио је резолуцију француског Сената као кључни први корак ка признању права народа Нагорно-Карабаха на отцепљење. Документ је, иначе, усвојен са 305 гласова сенатора, док је само један био против.
Пашињан се суочава са жестоким оптужбама да је потписујући споразум издао Јермене, јер су Азербејџану остављене све територије које је у борбама освојио, али и неке које није освојио, а које су Јермени окупирали у рату за независност почетком деведесетих година прошлог века. Са њих се ових дана повлачи јерменско становништво, а враћају се Азери који су избегли пре скоро три деценије.
