У многобројна истраживања у свету у вези са ковидом 19, са великим амбицијама укључили су се и лекари и Србије. Захваљујући пројекту „Кованса” који је одобрио Фонд за науку, моћи ће да се оствари замисао стручњака да се пажљиво прати група пацијената која је прележала корону. Они ће ићи на контроле у специјалну амбуланту, где ће им се уз помоћ вештачке интелигенције радити одређене анализе, а кључни циљ је да се проверава шта оштећује рад срца и да ли су „развили“ такозвани синдром хроничног умора. Професор Медицинског факултета Универзитета у Београду др Бранислав Миловановић, председник Удружења за неурокардиологију Србије, које је носилац пројекта, појашњава да ће се у тој амбуланти пацијенти прегледати најсавременијом кардиолошком опремом.
– Моћи ћемо тачно да утврдимо степен оштећења кардиоваскуларног система, тестираћемо аутономни нервни систем и видећемо да ли постоји ризик за појаву синдрома хроничног умора. Утврдићемо и како треба да изгледа најбољи начин лечења – каже др Миловановић.
На конкурсу Министарства просвете, науке и технолошког развоја, за подршку борби против ковида 19 пријавило се 126 институција, а 14 је добило могућност да ради предложене пројекте. Поменути пројекат један је од малобројних који се директно бави пацијентима, јер је жеља научника да открију шта то код короне изазива поремећај у раду срца и кардиоваскуларног аутономног нервног система. Да би се то сазнало, уз помоћ вештачке интелигенције електроинжењери анализирају сигнале које „шаље“ систем пацијента, а који се бележе на медицинским снимањима. Податке тумаче доктори.
– Пројекат мог тима повезан је са применом вештачке интелигенције у дијагностици и лечењу пацијената са ковид инфекцијом. Пројекат се изводи у сарадњи са Факултетом техничких наука у Новом Саду и са професорком др Драганом Бајић. Они ће анализирати примену вештачке интелигенције у анализи података. Наш циљ је да урадимо тестирање функције аутономног нервног система уз примену вештачке интелигенције, које подразумева и комплетно кардиолошко и интернистичко испитивање. Ту смо ми међу лидерима у свету и зато смо добили могућност да радимо на овом пројекту. Наша предност је у томе што то до сада нико у свету није радио. Пратићемо пацијенте оболеле од короне по изласку из болнице, у периоду опоравка – истиче за наш лист др Миловановић.
Наш саговорник напомиње да су сличан пројекат радили у Клиничком центру Бања Лука, у сарадњи са директором те здравствене установе, где су били задужени за анализу података. Анализирано је стање пацијената у прве две недеље од добијања акутне ковид инфекције.
– Резултати које смо добили запањују. Видели смо да су оштећења централног нервног система код оболелих од ковида много већа него код оних који су имали инфаркт срца. Најугроженије су биле групе пацијената заражених ковидом који имају хипертензију и дијабетес. Код чак 57 одсто пацијената који имају корону и хипертензију дошло је до појаве тешког пада притиска, а код оних са дијабетесом у 50 одсто случајева – истиче др Миловановић.
Сада је овим лекарима циљ да виде степен оштећења аутономног нервног система од кога зависи и прогноза опоравка пацијената. Утврдиће и да ли се код тих пацијената развија синдром хроничног умора, који се обично појави код људи три месеца након акутне инфекције.
– То је веома тешко обољење о коме се сада доста говори у свету. По подацима које добијамо из САД може да се јави чак код 25 до 50 одсто пацијената у свету. Европско удружење особа са хроничним умором је добило смернице од европског удружења научника, који се баве овом проблематиком, да морају да буду у специјалном режиму заштите од ковида јер спадају у угрожену групу. Европски парламент је пре три месеца донео хитна упутства да се брзо морају наћи средства за проучавање ове болести, која се јавља после вирусних инфекција, а нарочито после ковида 19 – наводи наш саговорник.
На питање шта би осим лекова требало да узимају оболели од короне, др Миловановић каже да је препоручљива употреба минерала, витамина и антиоксиданаса у терапији. Али, доктор напомиње да лекари научним истраживањем желе да оду корак даље и да управо уз помоћ вештачке интелигенције пронађу најбоље модалитете терапије. Тај циљ, рекло би се, можда и није тако далеко.
