понедељак, 25.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 27.11.2020. у 21:30 Александра Мијалковић
НЕ САМО О ПОСЛУ: Ђурђина Радић

Девојка с друге планете

Млада глумица и певачица, некадашња чланица групе „Севдах бејби”, признаје да често „живи у облацима” и да јој глума и музика помажу да побегне од стварности
Ђурђина Радић (Фото М. Гуцић)

Гледали смо је 2016. као Снежу у „Дневнику машиновође” Милоша Радовића, касније као Рафаелу у популарној серији „Пси лају, ветар носи”, а онда и као контроверзну тинејџерку Мају у филму Косте Ђорђевића „Режи”, приказаном на прошлогодишњем Фесту. Али млада глумица и певачица Ђурђина Радић, позната и по надимцима Ђина и Ђикс (Djixx), највећу популарност је стекла међу најмлађим гледаоцима кроз гласовну интерпретацију ликова из цртаних филма. Поред осталог, била је Јес у „Ралф растура интернет”, Гвен Спејси у „Спајдермен, нови свет” и Среда у „Породици Адамс”.

– Веома озбиљно схватам синхронизације које радим, с обзиром на то да и сама радо гледам разна анимирана дела. Посебно ми се свидело да будем Среда у „Породици Адамс”, она ми је одувек била омиљени лик, а пријало ми је и да мало одморим глас у нижем регисту, јер често глумим неке вештице или мале дечаке, па понекад помислим да ми је такво „пискутање” већ природно стање. Волела бих да клинци и одрасли у будућности с радошћу помињу нека нова имена глумаца који данас позајмљују гласове цртаним ликовима, онако као што ми сад помињемо Наду Блам или Николу Симића – каже Ђурђина за „Магазин”.

После завршене средње музичке школе, ова талентована Београђанка определила се за студије – глуме. Дипломирала је ове године на Академији уметности у Београду, како каже, „у сред пандемије”.

– Баш бих волела да могу да уживам у томе, али тренутно ми то баш тешко иде. Доћи ће време и за опуштање и славље – ведро ће млада глумица.

Одступила од породичне традиције

Иако је пре тога остварила завидну певачку каријеру, као чланица групе „Севдах бејби” (Sevdah baby), ипак се определила да глума буде њен главни животни позив. Како су на то реаговали родитељи?

– Били су, наравно, забринути, више због тога јер нису знали коју врсту подршке да ми пруже ако се упутим у том смеру, али су у принципу прихватили то моје одступање од породичне традиције неговања класичне музике. Наиме, тата је обоиста, мама држи часове оперског певања, деда Душан Радић био је композитор, полусестра је виолинисткиња. Додуше, две сестре од стрица су сликарке, а ја сам, ето, увела још једну уметничку делатност у фамилију – задовољно ће Ђурђина.

Истиче да је имала пуно среће што су сви приметили, и подржали, то што она има сопствени пут, и каријеру коју сама градим. Наравно, то прихватање је дошло тек након завршеног класичног музичког образовања.

– Поносна сам на своју породицу јер и у овим временима, кад је све теже бавити се уметношћу, не одустајемо. Држимо се снажно и чувамо интегритет! А глуму сам изабрала првенствено јер је то синергија различитих уметности, дакле и музике, која има битно место у драми. Тако имам привид да могу кроз глуму на неки начин да материјализујем оно што ми музика апстрактно пружа. Мада, мислим да је у ствари увек био у питању некакав бег од реалности –примећује наша саговорница.

Тај њен „живот у облацима”, што даље од ружне стварности, био је повод за многобројне, срећом безазлене, анегдотске „гафове” који су је пратили на снимањима. – Понекад као да сам с друге планете, а често изгубљена у времену и простору – додаје.

– На једном сету сам налетела на свештеника, помислила да је глумац у костиму који је деловао крајње веродостојно. Усхићено сам му рекла: „Јао, па феноменални сте!”, грохотом се насмејала и потапшала га по рамену. Тек када је било прекасно, схватила сам да је то прави свештеник, било ми је непријатно због мог „богохулног поступка”, али мислим да њему то није сметало – прича Ђурђина.

(Фото Т. Антоновић)

Прекретница звана Ејми

Крупноока црнка је запажена и на позоришној сцени у улози певачице Ејми Вајнхаус.

– Музичка монодрама „Албатрос у оку Ејми Вајнхаус” можда је најзахтевнија улога коју сам до сада имала, пре свега емотивно. Слободан Бештић ми је „убацио бубицу” да урадимо кабаретску биографску причу која се бави Ејминим уметничким развојем, њеном личном патњом и на крају смрћу. Сусрела сам се с доста изазова у тој монодрами, пре свега јер сам кроз процес истраживања и вежбања схватила колико имам сличности с чувеном певачицом која је трагично и прерано преминула, па сам се мало и уплашила, искрена да будем. Али Бештић, који је режирао ову представу, пружио ми је огромну подршку, било је дивно радити с њим, први пут сам осетила шта значи кад неки колега потпуно верује у вас. Никада му то нећу заборавити – тврди глумица.

Ејми Вајнхаус је, каже, увек ценила као уметницу, али није превише обраћала пажњу на њу док је била млађа, поводећи се за цинизмом старијих колега коју су Ејми посматрали као имитацију црначких поп група из шездесетих.

– Тек након дубоког рада на кабареу постала сам свесна да заправо ништа не знамо о Ејми. Бештић и ја покушали смо да извучемо шта је суштина њеног утицаја на нас, и направили ретроспективу њеног живота. Ејми је била веома рањива и болно отворена, није ништа скривала од публике. Доста ме је та представа изменила, и мој однос према уметности. Почело је, рецимо, да ме мање интересује да се нађем у медијима. Након „Ејми” сам решила да више не трошим своје време на брзе, тривијалне, материјалне ствари, па чак и по цену тога да губим улоге или новац. С обзиром на то да сам активно на сцени од седамнаесте године, прија ми мало избирљивости – не крије Ђурђина.

Тако је прихватила и једну од носећих улога у филму „Режи”, о одрастању тинејџера у суровом свету данашње Србије.

– Веома сам поноса на своју Мају. Иако се овде филм ретко коме допао, постигао је сјајан међународни успех. Сасвим случајно, у њему је провучена и једна феминистичка нота која се фино уклопила у ово наше време – наводи глумица.

Севдах бејби (Фото С. Ђаковић)

Не плаши се гнева публике

Више година је била чланица бенда „Севдах бејби”, који је основао Милан Станковић. Зашто је напустила групу, да ли планира самосталну певачку каријеру?

– Из бенда сам изашла још 2017. године јер сам почела да показујем забрињавајуће знаке физичке и менталне исцрпљености. Наслутила сам да ако останем, претворили бисмо се у неки од оних бендова који су популарни искључиво због тога јер су на сцени двадесет и кусур година, с истим или сличним репертоаром, а ја сам неко ко се стално мења и преиспитује. У том смислу не плашим се ризика или гнева публике – признаје Ђурђина.

Каже да је и даље на некој врсти паузе од целог тог начина живота и да се посветила неким другим стварима за које тад није имала времена.

– Ето, на пример, завршила сам факултет, желим да идем на мастер, да после будем предавач. Немам појма хоће ли се то остварити, али ми је лепо о томе да размишљам, пуни ме неком добром енергијом. А музика... Ја не бих била ја да престанем да се бавим музиком. Потребна ми је као храна, као сан – истиче уметница, која је у певачкој каријери позната као Ђикс (Djixx).

Како је добила овај надимак и да ли ће га задржати и ако настави као соло певачица?

– Хоћу, наравно! Надимак су смислили моји другари из Музичке школе „Станковић”, на џез одсеку. Сви ме тако зову још од моје шеснаесте године, таман посла да га мењам – уверена је наша саговорница.

Под тим надимком се преко свог инстаграм налога обраћа и најширој (интернет) публици, али не толико често колико би, претпоставља, требало.

– Ја сам и даље из оне генерације која мисли да је пречесто постовање на друштвеним мрежама одраз трапавих друштвених способности– сматра Ђурђина.

А где види себе у будућности?

– Имам идеју за једну представу, али о том-потом. Морам озбиљно да загрејем столицу и све испланирам, међутим, тек сам устала са „вруће столице” па ми је потребно мало одмора – не жели да одаје планове. Једнако је тајанствена и кад је питамо да ли је успела да нађе „сродну душу” или још трага. Само каже да је такву потрагу завршила одавно и да је тренутно „врло срећна”.

Највише нас је изненадило кад нам је ова талентована, привлачна девојка поверила какву улогу прижељкује: – Неко фантастично створење, трол, вилењак, дрекавац.

То заиста нисмо очекивали.

Са Кристином Јовановић и Миланом Чучиловићем (Фото Т. Антоновић)

Музички узори

Имам пуно музичких узора. Код мене углавном доминирају „Мотаун” уметници: Марвин Геј, Стиви Вондер, Ел Грин, Рој Ајерс... и њима се углавном враћам када се разочарам у неинвентивност данашњег звука, мада, руку на срце, има добрих музичара, само су прекривени звучним снегом популарних плеј-листа. Рецимо, неочекивано сам одушевљена Мајли Сајрус.

Омиљени колега

На снимању филмова и ТВ серија радила сам с многим глумцима. Глумити с Ралетом Миленковићем је била милина. Играли смо деку и унуку. Велико поштовање имам за њега.

У слободно време...

Кад не учи и не снима филмове, серије или музичке спотове, Ђикс шета своја два љубимца, псе Спиру и Туфну, кува (најрадије спрема италијанску храну или печење) и игра компјутерске игрице, али, наглашава, није зависник. Занимљиво је да је „позајмила” глас за неке видео-игре, као што су „Pagan Online” (лик Валерија – Royal Assasin) и „Within Whispers” (лик Аска). Некада је волела и да црта стрипове, само то више не стиже.

Две Ђурђине

Наша саговорница има још један надимак, али га срећом не користи у музичким наступима. То би, наиме, веома збунило љубитеље „народњака”, који име Ђурђина Радић Ђина везују за певачицу старије генерације и, на пример, ансамбл „Јужни ветар” Миодрага Илића, а не за девојчурка који се бави савременим звуком и одева у црно (додуше, изгледа да је та готичарска фаза у њеном животу окончана). О овој „забуни идентитета” Ђикс не жели да говори јер сматра да је у медијима већ било довољно духовитих опаски на ту тему, време је да се слегне прашина.

Коментари2
a8686
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mile
Multitalentovana ličnost tek sada shvatih, meni najbliže kroz Sevdah b.
Калуђер
Савршено певање у Севдах бејби, наступи, спотови...Нажалост, све остало је надаље остало у сенци овог успеха. Можда је ипак требало да остане у бенду, штета.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља