Преговори о полисама осигурања путовања са осигуравајућим друштвима су завршени и само ће око десет одсто туристичких агенција можда обезбедити полисе, што је предуслов за наставак пословања, рекао је данас директор Националне асоцијације туристичких агенција Србије Александар Сеничић.

Он је за Бету рекао да су осигуравајуће куће понудиле полисе за око 40 агенција, а банке би требало да пошаљу понуде за још око двадесетак, али не показују велико интересовање ни за толико полиса, а у Србији укупно има 400 агенција.

Посао осигурања путовања наставили су Дунав, Глобос и Триглав, а из тог посла изашли су Миленијум, Сава и ДДОР и Уника.

„Под условом да све агенције које су добиле понуду могу и да је прихвате то је укупно око 10 одсто оних који могу да наставе да раде јер је полиса предуслов лиценце за рад, а остали ће остати без ње”, рекао је Сеничић.

Додао је да је неминовно да држава промени Правилник о врсти, висини и условима гаранције путовања према броју путника и осигураним сумама и да се као и у свету осигурава део вредности промета, на пример десет одсто.

У том случају би, како је рекао, ако је промет на пример у вредности 100.000 евра осигурана сума била 10.000 евра, а полисе би коштале око 300-400 евра и агенције би могле да их плате.

Ако би агенције премашиле ту вредност промета под кривичном и материјалном одговорношћу би, према његовим речима, морале да то пријаве и поново осигурају додатни промет.

„Треба направити такав модел да свако може да ради и напредује. Садашњи Правилник о осигурању путовања предвиђа просечне осигуране суме од 250.000 до 300.000 евра и премије осигурања од 8.000 до 18.000 евра”, рекао је Сеничић.

Истакао је да би по садашњем Правилнику значило да би укупна осигурана сума на целом тржишту износила 100 милиона евра и да су то фиктивне суме које не би могле да надокнаде ни осигуравајуће куће ни када би се за њих платиле прескупе полисе.

Ако би се осигуравао део промета од, на пример десет одсто, готово све агенције би, како је рекао, могле да плате полису осигурања, укупна осигурана сума би била око осам милиона евра и прихватљива за осигуравајућа друштва.

Сеничић је рекао да држава, што се тиче помоћи због отежаног пословања због пандемије, није препознала туризам као важну привредну грану, а да је у свим земљама окружења та грана издашно помогнута.

Туристичке агенције у Србији ни кредит код Фонда за развој, како је рекао, не могу месецима да добију, а банке су их ставиле на „црне листе”.

„У Србији је држава определила 150 милиона динара за субвенције полиса осигурања што је добра идеја, али је одређено да агенције добију од 2.000 до 5.000 евра и обзиром да ће, како сада ствари стоје, мали број њих успети да обезбеди полисе и настави пословање потрошиће се можда тридесетак милиона, а остало ће се вратити у буџет”, рекао је Сеничић.

Додао је да би било добро бар да се остатак новца искористи за помоћ осталим агенцијама или посредницима агенција којих је било 700, али је више од половине већ отпустио раднике и угасило пословање.