недеља, 17.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 25.11.2020. у 20:45 Војислав Лалић

Нова упозорења Европске уније Турској

Анкара ће се суочити са санкцијама уколико не одустане од једностраних акција у Медитерану, упозоравају из Брисела
Испред музеја Ататурка у Анкари (Фото EPA-EFE/STR)

Истанбул – Односи Европске уније и Турске наћи ће се на прекретници уколико Анкара не престане да крши међународно право у источном Медитерану, упозоравају у Бриселу. Проблеми који оптерећују међусобну сарадњу биће, како се најављује, на дневном реду дводневног самита ЕУ који почиње десетог децембра.

„Једнострани потези Анкаре у источном Медитерану појачавају тензије у региону и у супротности су са ставовима Европске уније. Време је да Анкара схвати да се таквим понашањем удаљава од Брисела”, изјавио је шеф дипломатије Европске уније Ђузеп Борељ и нагласио да је ЕУ солидарна са Грчком и Републиком Кипар у спору око разграничења економских зона у водама Средоземног мора испод којих су откривена огромна налазишта нафте и течног гаса.

Време истиче и приближавамо се „преломном тренутку” у нашим односима с Турском уколико она не промени свој став, упозорава Анкару високи комесар ЕУ за спољне послове. У Бриселу су као провокацију доживели недавну посету председника Реџепа Тајипа Ердогана северном Кипру, где су тамошњи Турци прогласили непризнату државу. У некадашњем монденском грчком летовалишту Вароша, у Фамагусти, које су Турци окупирали приликом војне интервенције 1974. године, он је организовао пикник и отворено се заложио за стварање две одвојене државе на острву – турске и грчке – нагласивши да је идеја о поновном уједињењу Кипра већ мртва. То је одмах наишло на критике у Атини, Никозији, Бриселу и Њујорку јер је у супротности с резолуцијама Уједињених нација о решењу кипарског проблема. Преговори који се годинама воде под покровитељством УН прекинути су средином 2017. године због неспоразума око повраћаја отете грчке имовине и демилитаризације севера острва, где Анкара стално држи више од 30.000 војника и одбија да их повуче.

У Турској очигледно поново оживљава стара идеја о стварању „Мави ватан” (Плава отаџбина), односно о новом, како то у Анкари кажу, праведнијем разграничењу у водама Егеја, односно источног Медитерана. После сто година у Анкари доводе у питање Уговор из Лозане (1923) којим је извршено разграничење између Грчке и Турске после распада османске империје. Тај споразум је потписан јер Турска тада није била у стању да се избори за праведно разграничење иако има најдужу обалу у региону и излази на четири мора: Црно, Мраморно, Егејско и Средоземно.

У Анкари се засад не осврћу на упозорења која стижу из Брисела и ове седмице су одлучили да продуже истраживања у спорним водама која обавља специјални брод „Оруч реис”. У Атини кажу да у таквој ситуацији не могу да седну за преговарачки сто с Турском.

„Ми ћемо до самита ЕУ сагледати даљи развој у источном Медитерану, па ћемо после тога одлучивати о санкцијама”, истичу у Европској унији, у којој су досад избегавали да изазивају Турску, једну од водећих чланица НАТО-а на југоисточном крилу алијансе. Не открива се које мере ће бити предузете против Турске, док медији сазнају да ће се на удару наћи пре свега лица која учествују у илегалним подводним истраживањима нафте и гаса у спорном региону, као и њихова имовина.

ЕУ и Турска не могу да нађу заједнички језик ни око решења кризе у Либији, која је дубоко подељена после убиства Муамера Гадафија. То потврђује најновији инцидент око претреса једног турског брода пошто се сумња да Анкара не поштује договор у Уједињеним нацијама и илегално наоружава владу у Триполију.

Председник Ердоган, одговарајући на критике које стижу из Брисела, истакао је да је „Турској место у Европи”, али засад не показује спремност да устукне од својих планова у источном Медитерану. По већ уобичајеној пракси, он прелази у контранапад.

„Ми очекујемо да ЕУ испуни своја обећања (око пријема Турске у унију и заједничког решавања мигрантске кризе), а не да нас дискриминише и да ствара непријатељски став према нашој земљи. Сваки проблем се може решити дипломатским путем и дијалогом”, уопштено је изјавио он. Ердоган засад не показује спремност да преиспита своју „политику” у новом прекрајању поморских граница са Грчком и Републиком Кипар, коју Анкара још није признала иако је пуноправни члан ЕУ и УН.

Турска је почела приступне преговоре о уласку у ЕУ крајем 2005. године, али још није одмакла од почетка. Њеном пријему се отворено противе Француска, Немачка и Република Кипар, која је ставила вето на више поглавља пошто Анкара још није признала владу у Никозији.

Коментари6
c1798
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Andej L.
Putin jedini moze da zaustavi Erdogana. On je to ucinio u Siriji, on je to ucinio u Nagorno Karabahu, on je to dobrim delom uradio u Libiji. Istorija se ponalja, osmanlije nista nisu mogle Rusiji, izgubili su u proslosti sve ratove.
I.Nikolaidis
Grcka je prepustena sama sebi. Erdogan je toga ocigledno svestan i u poslednje vreme se ponasa kao nekada otomnanski osvajaci. On se tu nece zaustaviti, uostalom Turska je i te kako prisutna u Sandzaku i na Kosovu.
B.Ceranic
Verujem da Erdogana moze samo da zaustavi Amerika. Ali ne Amerika Donalda Trampa nego Amerika Dzozefa Bajdena koji Erdogana odranije dobro zna. U kampanji on je rekao da ce pomoci opoziciji da ga otera sa vlasti posto se ponasa kao diktator.
Iso Selimovic
Sta hoce Grci. Grcka je deset puta manja od Turske i taj odnos treba zadrzati u Sredozemnom moru. Ne moze Atina da kontrolise pola Mediterana.
indira skoko
Grcke granice su istovremeno i evropski limesi. Prema tome Evropa ih mora postovati ako postuje samu sebe...
Bozidar Diklich
ISO, vidim da si zaljunbljen U Tursku..! Posto je toliko volis onda si kupi kartu pa ‘Pravac Turska’, a ne da delis lekcije drugima..!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља