Суботица – Лавирајући између распламсале епидемије ковида 19, затварања граница, ограничавања путовања и државних мера за сузбијање вируса, организатори су ипак успели да припреме и овогодишњи 12. по реду Међународни регионални фестивал савременог позоришта „Дезире”. Додуше, почео је дан касније него што су планирали и са нешто другачијим програмом.
У тренутку када је у понедељак по подне изашао на сцену свог матичног позоришта „Костолањи Деже” да би отворио фестивал, директор и редитељ Андраш Урбан рекао је да је ово ипак врхунска сатисфкација што су и под овим условима успели да организују „Дезире”. На њему ће, током ове седмице, наступити десет представа, и биће то добре и вредне представе, како је оценио Урбан у најави фестивала. Обраћајући се публици још је рекао – овде су хероји, они који су на сцени, али и они који су ту у гледалишту јер овде живимо своје животе. Са мерама предострожности, али то су наши животи. Зато је живот, у својој суштини, крхкости и истрајности и поднаслов овог фестивала.
Након поздрава организатора, као што се то дешава последњих година, фестивал „Дезире” отворен је премијером, овога пута режијом Андраша Урбана „Поетика гледања”, у којој је ансамбл театра „Костолањи Деже” извео представу без речи. Како јој и сам лирски назив сугерише, била је то представа која гради нежне слике и у лаганом ритму води гледаоца ка оним сценама које ће, као и увек када је у питању овај театар, послати јаке и сугестивне поруке о свету природе који је човек урушио док му понестаје времена које у виду капи воде, као клепсидра, откуцава његово трајање.
У представи играју Хенријета Варга, Габор Месарош, Борис Кучов, Давид Бубош, Андреа Веребеш и Тимеа Филеп, музику је радио Силард Мезеи, а уметнички сарадник на представи је била Данијела Мамужић.
У вечери отварања, изведена је и друга представа. Новосадско позориште и Народно позориште из Сегедина играли су „Сељачку оперу” у режији Атиле Керестеша. Прича почиње једноставно: венчање младог пара којем кумује пре свега повелики младин стомак. Иза те не баш неуобичајене ситуације, открива се провинцијални свет пун несреће, одбачених љубави, па и похлепе и инцеста. Представа се заснива на причама из мађарских бајки, архаичних казивања, а све то уобличено је кроз мешавину традиционалне народне музике, класике и рока. Представа се завршила неколико минута пре 21 час, те су и на тај начин, као и кроз смањени број публике, која носи маске, поштоване мере за спречавање заразе.
У наставку фестивала публика је видела представе „Употреба човека” Бориса Лијешевића, и „Југојугославија” Бона Парка која тек што је имала премијеру у Београдском драмском позоришту. Након тога, данас, Јелена Вуксановић извешће перформанс „Кева”, а сутра су на програму „Председнице” у режији Јане Маричић Народног позоришта из Сомбора и „Ноћни писац” Јана Фабра. Извођење представа померено је на ране поподневне часове како би се позоришна светла погасила до 18 часова, у складу са прописаним мерама. Ово је програм онако како су га замислили организатори, али промене су и даље могуће управо због непредвиђених ситуација. Међутим, фестивал има своју ажурну фејсбук страницу и посебну интернет-страницу на којој одмах објављује све промене у фестивалском програму.
