Први дан примене неколико нових мера и препорука у јавном градском превозу донео је неколико закључака и открића. Тако су јуче Београђани открили да, када се каже половична попуњеност возила, за соло аутобусе то значи 50 путника, а за зглобне 80. То, у преводу, указује да зглобна возила, иако можда тако делују голим оком, нису двоструко већа од соло. Јер, управо ове цифре (50 за соло и 80 за такозвани зглоб) препоруке су о оптималном броју путника које од јуче стоје на предњим вратима аутобуса. Сличне препоруке окачене су и на улазима у тролејбусе и трамваје.
Ипак, знатно важнији и упечатљивији закључак првог дана нових мера у превозу је да је огромна већина Београђана као путници, нарочито у овим епидемиолошким околностима, одговорна и за пример многима другима.
Јер да се не заваравамо, слика која се на појединим највећим и најпрометнијим станицама и окретницама у граду јуче могла видети у шпицевима и новоуведеном продуженом шпицу од 17 до 20 часова, у коме је, како тврде надлежни, додатних 236 возила, није била резултат брзопотезног ефекта нових мера, већ искључиво резултат одговорности грађана. Гужви у превозу у последњем сату редовног шпица и у продуженом шпицу готово да уопште није било.
Наши репортери су на више тачака на случајном узорку посматрали стајалишта и линије градског превоза и свуда сцене као пресликане – без гужви, готово сви са маскама, пристојан размак између људи.
На једном од највећих чворишта јавног превоза у граду, окретници Зелени венац, где су уобичајено огромне гужве и на стајалиштима и у возилима, нешто после 16 часова на линијама 15, 52, 53, 75, 84, 704, 706... попуњеност је била углавном испод половине капацитета, сви путници под маскама, а и на стајалиштима слична слика.
И недалеко одатле, на тролејбуској станици на Теразијама готово идентична прича. И у возилима сви са маскама и свуда довољно места и простора. Нешто даље, на уобичајено прометној станици на Тргу Николе Пашића прекопута Скупштине Србије – опет иста слика и у возилима и на стајалишту.
Решили смо да између 16.30 и 17.30 сати наставимо патролу са случајним узорком возила и станица па смо се упутили дуж саобраћајно, али када је реч и о јавном превозу, врло прометног Булевара краља Александра. Шпартали су њиме трамваји 6, 7 и 14, аутобуси 20, 25, 26, 46, 79, 309... Али опет, ни на стајалиштима ни у возилима, било да је реч о зглобним или соло, гужви није било. Свуда маске и довољно простора. Све ово јуче је важило и за линије 28 и 40.
За крајњи закључак не треба много мудрости. Сви који деоницу од куће до посла, школе, пијаце или факултета и назад могу да пређу релативно брзо пешака или бициклом, већ су дигли руке од јавног превоза и одлучили се да се ослоне на своје ноге или бициклистичке точкове. Међу онима који су раније користили превоз није мали број ни грађана који у овим околностима не морају по сваку цену до посла, већ раде и од куће. И када се све то сабере јасно је зашто нема тренутно гужве у превозу.
А док је опреза Београђана који морају превоз да користе, има наде да ће слика у превозу бити као јучерашња.
За то време надлежни би требало да искористе овај луфт и да добро осмисле како дугорочно да реше хронични вишегодишњи проблем гужви у јутарњем и поподневном шпицу. Јер, оне нису нестале, него су само привремено утихнуле због нешто мање путника. А када се живот колико-толико буде вратио у нормалу, једино решење у шпицевима биће више возила на улицама и боља организација линија.
