понедељак, 18.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 24.11.2020. у 21:11 Катарина Ђорђевић

Корона је пореметила и ментално здравље

На предстојећем конгресу психолога Србије говориће се о колективном психосоцијалном стресу који је променио уобичајени начин живота људи на нашој планети
Свима је тешко без шетње и дружења (Фото Н. Марјановић)

Пандемија вируса корона, којом је до сада заражено преко 58 милиона људи у свету и од кога је умрло преко 1,4 милиона, драматично је променила живот и свакодневицу људи на планети. И док су већински напори свих држава света већ годину дана усмерени на сузбијање пандемије, питање заштите менталног здравља људи остаје у другом плану.

Иако су, према препорукама Светске здравствене организације, социјално дистанцирање и обавезан карантин неопходни за очување физичког здравља, искуства из претходних пандемија светских размера показују да управо ове мере могу имати далекосежне последице по ментално здравље.

Све су то разлози због којих ће највећи број истраживања на овогодишњем 68. Конгресу психолога Србије бити посвећен утицају пандемије вируса корона на ментално здравље становништва. Како у разговору за наш лист истиче Марина Надејин, председница извршног одбора конгреса Друштва психолога Србије, који ће ове године бити одржан 27. и 28. новембра у онлајн формату, неочекивана појава короне изазвала је колективни психо-социјални стрес и променила уобичајени начин функционисања личног и породичног живота већине људи на свету.

– Ово је прва глобална криза савременог доба – чак ни два светска рата нису захватили толики број земаља као пандемија ковида 19. Пошто је реч о биолошкој опасности, одлучивање о мерама контроле и сузбијања пандемије препуштено је здравственим стручњацима – епидемиолозима, вирусолозима, инфектолозима и другим лекарима. И у нашој земљи је, као и у већини других земаља, усвојен политички и општи друштвени консензус да је најбоље препустити струци да доноси одлуке о процени ризика и да предлаже мере у вези са ширењем вируса и праћењем болести. Колико је то било оправдано, да ли су све предлагане мере биле адекватне и какве су социјално-психолошке последице наступиле на индивидуалном и колективном плану, откриће нам аутори истраживања на овом конгресу психолога – најављује наша саговорница.

Резултати истраживања групе психолога са катедре за психологију Факултета за правне и пословне студије „Др Лазар Вркатић” у Новом Саду под називом „Субјективно благостање у време пандемије ковид 19” показали су да страх од смрти није био у великој мери присутан, упркос озбиљности глобалне ситуације са пандемијом – чак је временом и додатно опадао.

Студија под називом „Резилијеност у контексту пандемије ковид 19” које је спровео тим Одсека за психологију Филозофског факултета у Новом Саду, у периоду од априла до јуна, на узорку од 5.800 испитаника, показало је да су људи теже излазили на крај са потребом да реорганизују свакодневни живот него са претњом од вируса. Недостатак социјалних контаката, ограничено кретање или неизвесност у погледу будућности су фактори који су највише допринели нарушеном квалитету живота – испитаници су показали виши степен оптимизма кад је реч о вероватноћа да ће се заразити. Очекивано, у највећем стресу су биле оне особе које су биле економски најугроженије и које су због година биле привремено изоловане у својим кућама. Аутори ове студије су констатовали да су на почетку пандемије људи били збуњени и уплашени, али су се временом адаптирали на ситуацију.

Коментари6
dd9d6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Filip Cosopt
Samo ne treba svaki dan opsesivno izvještavati o broju oboljelih i umrlih u medijima. Povremeni izvještaji, jednom do dva puta u periodu od 7 do 10 dana bili bi dovoljni. Ljudi su svjjesni situacije. Svakodnevni izvještaji, kod određenog broja stanivništva, dovode do straha, tjeskobe, stresa,... kod drugih do otpora i protesta. Sve to u konačnici nije dobro za društvo. Ako se ovim tempom nastavi, posljedice su opasnisti i dugorične pojave psihičkih oboljenja, tumora,.. nasilja.
Бранислав Станојловић
Ментално здравље? ДУХОВНО здравље недостаје. Тако нешто не може да се деси нама Православцима!
Jela
Mislim da će posledice po psihu biti razornije,pogubnije i dalekosežnije od virusa.
branislav
jovan.k Strah postoji kod onih koji neshvataju šta se dešava!Tako si i ti spreman da kažnjavaš one koji shvataju šta se dešava.Mutirani virus koji godinama postoji ali se sad o njemu urla jer je farmako mafija startovala kako bi sprečila kineske lekove i vakcine,a evropa se primila jer je to jedini način za sprečavanje migranata. Tramp nije hteo da blokira kineze kao zaražene krivce,a Bajden je sada na potezu?!?!?
Јован К.
А какве последице по психу могу да се јаве због преране смрти ближњих, ако је та смрт могла да буде избегнута? Немојте да бежимо од истине. Игнорисање опасности је један од значајних разлога за овај велики пораст броја оболелих и довођење здравственог система на руб функционисања, чиме су последично угрожени и они који пате од других болести, јер су лекари преоптерећени великим бројем Ковид-19 случајева.
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља