Холивудски продуцент, сценариста и режисер Том Џенингс, својим документарним филмовима за које је добио више од 50 међународних признања, међу којима и једну награду „Еми“, као и једну номинацију за ову чувену златну статуу, већ две деценије налази се у мисији спасавања прошлости од „зуба времена“. У недељу, 15. новембра на каналу Национална географија гледаоци у Србији имали су прилику да премијерно погледају његов најновији документарац „Краљица“, а у разговору за „Политикину“ ТВ Ревију један од тренутно највећих живих ТВ документариста открива нам који му је био највећи изазов са којим се сусрео у овековечавању вероватно најутицајније жене на планети, британске краљице Елизабете Друге.

- Нема ту много двоумљења. Филм „Краљица“ најтежи је задатак и највећи изазов који сам имао у каријери. А радио сам филмове о принцези Дајани, убиству Кенедија, Фиделу Кастру и мисијама „Аполо“ и спуштању на Месец. „Краљица“ је био најсвеобухватнији пројекат јер сам имао задатак да у сат и по документарног филма сажмем седам деценија владавине најутицајније жене савремене историје. А она ми у томе није нимало помогла – уз смех нам открива Том Џенингс на почетку разговора, додајући да је, срећом, унапред био добро припремљен за све муке које је очекивао да ће га снаћи.

Чиме вас је то „Краљица“ највише намучила?

- Пре свега, реч је о огромном историјском периоду. Краљица Елизабета има 94 године. Круну носи седам деценија. И веровали или не, за све те године, до јавности није дошао ниједан писани траг, фотографија, видео снимак, било какав опипљив физички материјал који би посведочио о свему ономе што се током њене владавине догађало иза фасада Бакингемске палате. Никакав увид у то ко је Елизабета када није краљица. Не због тога што трагови не постоје, већ због тога што их краљица уредно „брише“ и држи под контролом. Сматра се да је управо период њене владавине био најбогатији великим политичким, али и љубавним скандалима у британској историји. Радећи на филму о принцези Дајани, материјала је било на претек. Међутим, овде смо морали да „загребемо“ дубоко испод површине и далеко у прошлост да бисмо открили и гледаоцима представили ко је заиста Елизабета Друга.

Како сте дошли до драгоценог материјала који су гледаоци имали прилику да виде у филму?

- Како нисмо имали много сведочанстава о њеном животу, у раду смо се фокусирали на прикупљање материјала од људи који су били блиски краљици и који су је познавали у разним периодима њеног живота. Трагајући за тим људима, пут нас је водио широм света. Најтеже је било доћи до података из њене младости, јер је Елизабета рођена пре готово читавог века. Ипак, успели смо и веома сам задовољан. Баш као што сам био и изненађен причама које смо открили.

Сигурно постоје неке ствари које су и за вас биле велика новина?

- О томе људи ретко када размишљају, па је и мене прилично изненадило сазнање да је Елизабета, у ствари, слика и прилика архетипа поимања „одане жене“. Да ли сте знали да је краљица за својих 90 и кусур година имала само једног јединог мушкарца? Наравно, реч је о принцу Филипу са којим је и данас у браку, а који је ове године прославио 99. рођендан. Они су се венчали давне 1947. године, а први пут су се упознали када је Елизабета имала једва 13 година, пред почетак Другог светског рата у Дортмуту. Запањујућа је била њена решеност после тог сусрета да се уда за Филипа. Својој мајци тада је открила да је он мушкарац који ће бити њен муж, и ту није било толико речи о великим емоцијама, колико о храбром плану једне девојчице да „резервише“ свог принца, дочека пунолетство и осам година касније оствари оно што је зацртала. Већ тада се могло наслутити колико ће утицајна и велика бити Елизабета као владар.

У Великој Британији љубав према краљевској породици може се сврстати у феномене. Да ли сте се у то уверили и радећи на овом филму?

- Краљевска породица део је традиције британског друштва. Тако је већ вековима. Када помислите на британске краљеве и краљице одмах вам је пред очима легенда о краљу Ричарду и витезовима округлог стола. Постоји нека готово митолошка енергија која зрачи из зидова Бакингемске палате. Имам утисак да се сваки Британац потајно нада да ће за живота на улици наићи на барем једног припадника краљевске породице. А Елизабета је посебна прича. Поред тога што је неко чија моћ покреће овај свет, она је за Британце и краљица Мајка. Доживљавају је као део своје породице, а она то својим начином живота и односом према јавности подстиче. Гаји култ жене из народа, која не бежи од тог народа. У својим појављивањима на свечаностима и церемонијама она разговара са „поданицима“, дозвољава им да јој приђу. То је оно што је чини великом.