уторак, 19.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 23.11.2020. у 20:59

Србија рефинансирала најскупљи дуг емитовањем нове обвезнице

(Принтскрин)

Министарство финансија саопштило је да се Србија данас, након седам година паузе успешно вратила на доларско тржиште хартија од вредности ради превременог откупа обвезница из 2011. године у америчким доларима по стопи приноса од 7,5 одсто и купонској стопи од 7,25 одсто.

Након презентације остварених макроекономских резултата Србије пред међународном инвестиционом јавношћу, као државе са најмањим падом економије у Европи у овој години, као и највећим очекиваним растом у следећој, данас се приступило прикупљању понуда за нову емисију обвезница у вредности од 1,2 милијарде долара, наведено је у саопштењу.

Министар финансија Синиша Мали рекао је да је остварена тражња од преко шест милијарди долара, што је пет пута више од понуђене вредности емисије, коју је исказало 200 респектабилних, пре свега америчких и британских фондова, осигуравајућих кућа и банака.

„Све то показује велико поверење инвеститора у реформе које спроводи Влада Републике Србије у области економије и јавних финансија” рекао је Синиша Мали.

Нове десетогодишње обвезнице су емитоване у износу од 1,2 милијарде америчких долара по приносу од 2,35 одсто, купонској стопи од 2,125 одсто и финалној каматној стопи у еврима, након реализације хеџинг трансакције, од 1,066 одсто. Остварена стопа је седам пута нижа од стопе претходно издатих обвезница из 2011. године, што је уједно и био циљ нове емисије. Обвезнице ће бити листиране на Лондонској берзи.

„Искористили смо повољне услове, најбоље у овој години, како бисмо још једном изашли на међународно финансијско тржиште и скупљи дуг заменили много јефтинијим. Такође, ово је најмања каматна стопа коју је наша земља икада добила на тржишту капитала, боља чак и од емисије обвезница из јуна и новембра 2019. године у времену значајно стабилнијих тржишних услова”, рекао је министар финансија.

Он је додао да се средствима нове емисије отплаћује 900 милиона долара обвезница емитованих 2011. године, од укупно 1,6 милијарди долара колико доспева у септембру 2021. године, наведено је у саопштењу.

„На овај начин Србија је успела да већи део обвезница превремено отплати још ове године, уштеди на отплати камата следеће године и тако смањи укупне потребе за финансирањем у 2021. години, како бисмо што снажнији и спремнији дочекали наредну годину”, истакао је Мали.

Према његовим речима, водећи се најбољом међународном праксом активног управљања јавним дугом, Министарство финансија закључило је унакрсну валутну своп трансакцију којом обавезе по основу емитоване обвезнице конвертује у евре по значајно нижој финалној каматној стопи.

Своје обавезе по основу емисије деноминоване у доларима, Србија ће исплаћивати у еврима по купонској стопи од 1,066 одсто на номиналну вредност емисије након конверзије од 1,016 милијарди евра, наводи се у саопштењу.

„То значи да је Министарство финансија искористило прилику повољног односа курса евра и долара у овом тренутку као и тренутну дивергенцију између доларских и еурских каматних стопа на међународном тржишту капитала и постигло најповољнију цену задуживања, уз оптимизацију валутне структуре јавног дуга, а све у циљу заштите од ризика промене девизног курса”, објаснио је министар, а како се у саопштењу додаје на овај начин остварене су додатне уштеде од око 11,6 милијарди динара.

Како је рекао, на овај начин Србија први пут уводи нову праксу хеџинга, тј. коришћења финансијских деривата у сврху заштите од девизног и каматног ризика, у складу са међународно препознатим ИСДА стандардима, а „тиме се даје снажан подстицај развоју домаћег финансијског тржишта кроз пример активног управљања финансијским ризицима”.

„Повратак на доларско тржиште хартија и нова емисија деноминована у доларима, омогућава Србији да остане присутна у индексу обвезница тржишта у развоју ЕМБИ Индекс, чиме се осигурава њена видљивост на америчком тржишту капитала, као и на широј међународној инвестиционој мапи”, закључио је министар финансија.

Превременом отплатом доларских обвезница средствима нове емисије, учешће јавног дуга општег нивоа државе у БДП-у, остаје на раније пројектованом нивоу, испод 60 одсто, док су истовремено искоришћени повољни услови на тржишту, да се обезбеде додатна средства за сервисирање дуга и у наредној години, додаје се у саопштењу, преноси Бета.

Коментари11
7ab55
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zoran Marković
Obveznicama izdatim pre nekoliko godina ove godine ističe rok.Pošto je celo vreme otplaćivana samo kamata,sada treba vratiti i glavnicu.Zato se i uzima novi dug da bi se vratio stari.Dug se prebacuje u evre,sa 5% nižom kamatom.S obzirom da su najave da će Bajdenova vlada još snažnije krenuti u štampanje novca koje bi dovelo do pada dollara za 20% u sledećoj godini,ovih 5% dobitka na kamati za 1 godinu,moglo bi se lako pretvoriti u 15% gubitka.
Дејан.Р.Тошић
Чудно, обвезнице у износу од 1.6.милијарди долара са приносом од 7.20% долара,емитоване и продане су 2012.г.са доспећем у 2021.г. Данас, три месеца пре доспећа емитују се и продају обвезнице у износу од 1.6.милијарди долара са приносом од 2.2.% у еурима! Од тог износа само 900.милиона долара иде на директно враћање дуга.Шта је са осталих 700.милиона долара? Валутни паритет долара и еура,променио се у корист еура за 21%,од 2012.г.до 2020.г. а ми дуг у доларима,замењујемо већим у еурима. Зашто?
Vlada
Ovo je svakako dobro urađeno. Ostaje ipak utisak da nam ministrastvo finansija uporno daje informacije o pojedinačnim transakcijama, gde su bili uspešni. Da li, na primer, možemo da čujemo koliko je povećan ukupan javni dug Srbije od 2012. do danas?
Vlada
@ Asda Hvala, zbog tamo navedenih podataka i pitam. Ne sećam se da sam ikada čuo ministra da je govorio o tim iznosima. Osim toga, nema podataka za poslednjih godinu dana, kada je i bilo najveće zaduživanje. Dug je sa 14 milijardi evra na početku 2012, povećan na 24 milijarde evra krajem novembra 2019. Tako svako može da vodi finansije, kada nema para pozajmi, vraćaće tuđa deca.
Asda
Sve je transparentno,idi na sajt ministarstva i imas izvestaj o ukupnom dugu drzave.
miroslav sarcanski
Cinjenica je da se Srbija zaduzila za dodatnih 1,2 milijarde dolara. Da li ce otplatiti stari dug veliko je pitanje, s obzirom na budzetski deficit. Ministar se hvali uslovima, a one od proletos bi da zabasuri. Umesto se da se hvali novim dugom, trebao bi da saopsti koliki je stvarni dug prema Kini, posto njegov ranije saopsteni podatak o 1,1 milijardu evra ne izgleda realno. Cini se da se ljudi koji vode javne finansije najvise od svega bave marketingom, a da je stvarnost prilicno dtugacija!
Kriticar
Једноставно питање: Зашто се држава задужује у иностранству по тој камати а грађанима на штедњу банке "великодушно" нуде 0.30%/годишње камате, пре одбитка пореза. Хајде да се нађемо на средини и сви задовољни. Или нема "поузданих" инвеститора у држави.
Гвозден
Мало је то компликованије него што вама изгледа...
Asda
E pa ti stedi u dinarima,tu je kamata donekle prihbatljiva i ide i do 4% na neki srednji period orocenja i nema poreza.
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља