По угледу на европски подстицај младих доктора наука, недавно је и у Србији са девет милиона евра подржан истраживачки рад на 59 пројеката којима руководе неки од наших најбољих научника млађе генерације са докторском титулом. Како објашњава др Милица Ђурић Јовичић, в. д. директора Фонда за науку Републике Србије, финансирање поменутих истраживања је у оквиру Програма за изврсне пројекте младих истраживача. Научници су добили до 200.000 евра по пројекту, а уз шансу да самостално организују и спроведу истраживање прихватили су и одговорност за резултате до којих ће доћи у наредне две године. Реч је испитивањима из области медицине, екологије, технике и привреде уопште. О појединим пројектима већ је било речи на страницама нашег листа, а директорка Ђурић Јовичић је овога пута издвојила неколико истраживања.

Тако ће научници покушати да развију методологију што би допринела очувању такозване европске шљиве која је, како наводе, водећа врста воћке у српској пољопривреди и наш сељак вековима од ње прави домаћу квалитетну ракију. У кратком приказу свог научног рада руководилац пројекта др Дарко Јевремовић, виши научни сарадник на Институту за воћарство Чачак, истиче да су аутохтоне сорте шљиве угрожене и да их потискују комерцијалне сорте, нарочито последњих деценија. Уз то, ова воћка је суочена са климатским променама и дуготрајном изложеношћу бројним патогенима, нарочито вирусу шарке шљиве.

Др Јевремовић сматра да су очување генетичке различитости шљиве са ових простора као и њено одрживо коришћење  од суштинског значаја за решавање бројних изазова с којима се човечанство суочава.

– Аутохтоне сорте могу се чувати у колекционим засадима на отвореном пољу, али то изискује доста простора и људског рада, а стабла су стално изложена проузроковачима болести и штеточинама. Основа оријентација наших истраживања усмерена је према очувању девет аутохтоних генотипова шљиве применом савременијих метода и техника, а реч је о сортама „белошљива”, „црвена ранка”, „црношљива”, „церовачки пискавац”, „драгачевка”, „моравка”, „пожегача”, „ситница” и „трновача”. Нове технологије очувања њихових генетичких ресурса јесу технике криопрезервације, које подразумевају чување биљног материјала у течном азоту. Такође, током пројекта испитујемо и да ли се криотерапијом шљиве заражене вирусом шарке могу добити биљке без вируса – појашњава др Јевремовић.

Истраживачки тим са Пољопривредног и Физичког факултета Универзитета у Београду, бави се стварањем система за дугорочне агрометеоролошке прогнозе времена којима би требало да се прилагоде српски пољопривредници. Наши, али и светски ратари и воћари услед све чешћих екстремних временских појава изазваних климатским променама, као што су суше, топлотни таласи и интензивне падавине, трпе велике штете.

– Један од начина да се смање ризици од временских непогода јесте да у што већој мери и на одговарајући начин користимо доступне метеоролошке информације при планирању пољопривредне производње. Док су неке врсте ових података, попут краткорочне временске прогнозе, већ у стандардној употреби, друге информације типа сезонске прогнозе, која се ради до седам месеци унапред, готово се и не користе. А могле би да буду драгоцене за дугорочно планирање у пољопривреди – објашњавају чланови тима под руководством др Мирјам Вујадиновић Мандић, доценткиње на Пољопривредном факултету.

Они ће формирати дугорочна агрометеоролошка предвиђања и помоћу савремених модела за нумеричку прогнозу времена и одговарајућих статистичких метода их свести на просторе локалних пољопривредних газдинстава. Прогнозе ће садржати и статистичку информацију о вероватноћи временских прилика у надолазећим сезонама, као и какав ће бити њихов утицај на количину и квалитет приноса најважнијих пољопривредних култура код нас.

До нових сазнања кроз истраживања старог Рима

Под руководством др Емилије Николић, научне сараднице на Археолошком институту у Београду, у наредном пројекту ће учествовати и истраживачи са Технолошког факултета, Универзитета у Новом Саду, и Института за испитивање материјала ИМС-а.

Они спроводе истраживање о начину употребе сировина и грађевинских материјала, односно технологија израде малтера у римском периоду на територији данашње Србије.

Овај пројекат ће донети сазнања неопходна за даљи развој мултидисциплинарних научних истраживања, али и конзервацију археолошких налазишта и споменика из римског периода на тлу наше државе.

Све раде у складу са међународним препорукама и смерницама из области заштите културног наслеђа, као и савременим индустријским развојем инжењеринга материјала.

Они ће дати препоруке и смернице за даље архитектонске конзервације малтером, али уз промоцију употребе сировина из Србије и учешће локалних заједница.