среда, 20.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 23.11.2020. у 22:00 Драгана Јокић-Стаменковић

Млади доктори наука штите шљиве у српским воћњацима

Републички фонд за науку финансијски је помогао рад на 59 пројеката којима руководе наши најбољи научници млађе генерације
Шљива у епрувети (Фотографије лична архива)

По угледу на европски подстицај младих доктора наука, недавно је и у Србији са девет милиона евра подржан истраживачки рад на 59 пројеката којима руководе неки од наших најбољих научника млађе генерације са докторском титулом. Како објашњава др Милица Ђурић Јовичић, в. д. директора Фонда за науку Републике Србије, финансирање поменутих истраживања је у оквиру Програма за изврсне пројекте младих истраживача. Научници су добили до 200.000 евра по пројекту, а уз шансу да самостално организују и спроведу истраживање прихватили су и одговорност за резултате до којих ће доћи у наредне две године. Реч је испитивањима из области медицине, екологије, технике и привреде уопште. О појединим пројектима већ је било речи на страницама нашег листа, а директорка Ђурић Јовичић је овога пута издвојила неколико истраживања.

Тако ће научници покушати да развију методологију што би допринела очувању такозване европске шљиве која је, како наводе, водећа врста воћке у српској пољопривреди и наш сељак вековима од ње прави домаћу квалитетну ракију. У кратком приказу свог научног рада руководилац пројекта др Дарко Јевремовић, виши научни сарадник на Институту за воћарство Чачак, истиче да су аутохтоне сорте шљиве угрожене и да их потискују комерцијалне сорте, нарочито последњих деценија. Уз то, ова воћка је суочена са климатским променама и дуготрајном изложеношћу бројним патогенима, нарочито вирусу шарке шљиве.

Др Јевремовић сматра да су очување генетичке различитости шљиве са ових простора као и њено одрживо коришћење  од суштинског значаја за решавање бројних изазова с којима се човечанство суочава.

– Аутохтоне сорте могу се чувати у колекционим засадима на отвореном пољу, али то изискује доста простора и људског рада, а стабла су стално изложена проузроковачима болести и штеточинама. Основа оријентација наших истраживања усмерена је према очувању девет аутохтоних генотипова шљиве применом савременијих метода и техника, а реч је о сортама „белошљива”, „црвена ранка”, „црношљива”, „церовачки пискавац”, „драгачевка”, „моравка”, „пожегача”, „ситница” и „трновача”. Нове технологије очувања њихових генетичких ресурса јесу технике криопрезервације, које подразумевају чување биљног материјала у течном азоту. Такође, током пројекта испитујемо и да ли се криотерапијом шљиве заражене вирусом шарке могу добити биљке без вируса – појашњава др Јевремовић.

Истраживачки тим са Пољопривредног и Физичког факултета Универзитета у Београду, бави се стварањем система за дугорочне агрометеоролошке прогнозе времена којима би требало да се прилагоде српски пољопривредници. Наши, али и светски ратари и воћари услед све чешћих екстремних временских појава изазваних климатским променама, као што су суше, топлотни таласи и интензивне падавине, трпе велике штете.

– Један од начина да се смање ризици од временских непогода јесте да у што већој мери и на одговарајући начин користимо доступне метеоролошке информације при планирању пољопривредне производње. Док су неке врсте ових података, попут краткорочне временске прогнозе, већ у стандардној употреби, друге информације типа сезонске прогнозе, која се ради до седам месеци унапред, готово се и не користе. А могле би да буду драгоцене за дугорочно планирање у пољопривреди – објашњавају чланови тима под руководством др Мирјам Вујадиновић Мандић, доценткиње на Пољопривредном факултету.

Они ће формирати дугорочна агрометеоролошка предвиђања и помоћу савремених модела за нумеричку прогнозу времена и одговарајућих статистичких метода их свести на просторе локалних пољопривредних газдинстава. Прогнозе ће садржати и статистичку информацију о вероватноћи временских прилика у надолазећим сезонама, као и какав ће бити њихов утицај на количину и квалитет приноса најважнијих пољопривредних култура код нас.

До нових сазнања кроз истраживања старог Рима

Под руководством др Емилије Николић, научне сараднице на Археолошком институту у Београду, у наредном пројекту ће учествовати и истраживачи са Технолошког факултета, Универзитета у Новом Саду, и Института за испитивање материјала ИМС-а.

Они спроводе истраживање о начину употребе сировина и грађевинских материјала, односно технологија израде малтера у римском периоду на територији данашње Србије.

Овај пројекат ће донети сазнања неопходна за даљи развој мултидисциплинарних научних истраживања, али и конзервацију археолошких налазишта и споменика из римског периода на тлу наше државе.

Све раде у складу са међународним препорукама и смерницама из области заштите културног наслеђа, као и савременим индустријским развојем инжењеринга материјала.

Они ће дати препоруке и смернице за даље архитектонске конзервације малтером, али уз промоцију употребе сировина из Србије и учешће локалних заједница.

Коментари12
a9c30
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Фића од Винче
Слично је и са пројектом Дарка Јевремовића (43г) из Чачка. Пројекат се бави прастаром темом вируса шарке шљиве који напада аутохтоне сорте, а покушаји да се криотехником искорењују патогени трају преко 20 година. ПРОМИС је био предвиђен да млади руководиоци оформе и воде младе тимове изузетних младих научника. Поред 43 године старог слабо изузетног Дарка (студирао 6 г), на пројекту је и његов директор М. Лукић (48 г студирао 7 г) и Т. Вујовић (50 г студирала 10г). Машала млади воћари!
Francesco
Bolje nađite način da sačuvate pšenicu i kukuruz od novih nepodnošljivih klimatskih uslova. Za 20 godina na prostoru Balkana više nijedna od tih esencijalnih kultura neće moći da uspeva bez 50 prskanja. Bez rakije se može, bez hleba teško. Šljivi neće biti ništa, to je poludivlja ionako voćka koja će sama da se prilagodi.
Zoran
Možeemo dati ogromne novce da sačuvamo stare sorte. Kako ćemo naterati voćare da ih sade, a potrošače da ih kupuju? Bačen novac na utopijski projekat. Za prave projekte potrebno je malo više od mladosti i pomoći kvazi države.
Zorka Papadopolos
I bas treba da se sljiva zove Madzarka, da se vidi da nismo nacionalisti, ali, sta cemo kad je nasa bolja I od originalne madjarske
Zorka Papadopolos
Zorane, poljoprivreda nije samo oranje, kopanje, sadjenje I branje. Tako nista ne odlucujes, samo postojece trziste. Pored prevoza I prodaje, naravno medicinskih /veterinarskih sluzbi, postoji I reklama! U kojoj prelepo, rumeno srpce moze da cokce na svim jezicima sveta nad dzemom od madzarke.
Sreten Bozic -Wongar
Na svom imanju zapadno od Melbourne zasadio sam 1970 votnjak sljiva madzarke koje su nekada u Srbiji bile oslonac seoskle privrede. Susio sam ih na suncu a ne na vatri kao kod nas u Sumadiji. Kvalitet je bio isti kao i ukus. Bile su nesto manjeg rasta nego i Srbiji i radjale do 20g. Klima imanja je bila planinska oko 200 km od mora.
slobo macic
Bravo, svaka cast. Da li moze da se dodje kod vas i kupi koji kilogram sljive, jer takodje zivim u Melbourn. Veliki pozdrav Slobodan
komentar
Ovih sestoro mladih na fotografiji su mi ulepsali dan ! Konacno pravi potez je data sansa mladim obrazovanim ljudima da nesto urade u svojoj struci svojim znanjem i u svojoj zemlji ! Bravo, samo tako i treba !

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља