За њих се већ унапред и са сигурношћу зна да ће прекршити све мере Кризног штаба и да за то неће добити никакву казну. Никаква власт неће их натерати да се уздрже од окупљања на која су навикли, и шта год надлежни покушали, они ће се ипак држати заједно. Јер, не може нико ракунима из „Врта добре наде” да нареди како ће да зимују. Џабе запослени тимаритељи животиња њима спремају кућице како би за све било места – колико год ових ракунских „апартмана” било на располагању, већ се зна, хладно време дочекаће натрпани на гомили, сви заједно.
– Северноамерички ракуни су најзанимљивији међу животињама које у зоо-врту пролазе зимски дремеж јер је невероватно колики број може да их се набије у само једну кућицу. Увек је једна иста кућица занимљива баш свима. Они се пре тога угоје за зиму и набаце сало па изгледају као мале лоптице, увуку се тако у своје пањеве и преспавају добар део зиме иако повремено излазе да једу. На пролеће већ крене драма јер мама их све разјури из кућице да би могла да на свет донесе младе – објашњава биолог Бео Зоо-врта Кристијан Овари.
Опремање тих, испостави се увек, непотребних кућица за ракуне, међутим, само је део припрема за зиму у животињској оази на Калемегдану. Јер овдашњи станари долазе са свих крајева планете и свима им се мора помоћи да презиме.
– Управо се спремају гнезда за орла брадана и за ове супове, пошто они отварају сезону јер почетком године почињу гнежђење и зато им треба припремити сав потребан материјал. Добар део животиња је већ у зимовницима јер очекујемо прве минусе, а ту их посетиоци не могу видети, делом зато што су и иначе затворени за јавност, а делом због епидемиолошке ситуације. Тако су ван домашаја змијарник, унутрашњост слонаре... – објашњава Овари.
Хумболтови пингвини, који не воле ни јаке врућине ни ниске температуре, кад осете да им је хладно сами ће се „спаковати” и упутити у климатизовани, затворени део простора. Рисеви, вукови и бели вукови за хладноћу не маре јер су на њу навикли, док зимско понашање највеће даме нашег зоо-врта, слонице Твиги, зависи само од њеног расположења.
– Увек је енигма како ће се слоница понашати јер се штала оставља отворена па може да изађе напоље и уђе кад пожели. Има дана кад је намргођена па јој се уопште не излази. Ако јој тад избацимо балу сена да би, док се очисти слонара, јела напољу, она то сено сама узме и унесе како би појела унутра. А неким данима просто не можемо да је навабимо да уђе у шталу. То је једна јако тврдоглава стара госпођа која увек ради како науми – кроз смех прича биолог овог зоолошког царства.
Чим температура почне да опада, многе животиње прелазе и на другачији режим исхране. Многима од њих даје се 30 одсто више хране, која је уз то и калоричнија. Уместо сена и воћкица које су на менију лети, сада су на јеловнику концентрати и прашкасте смесе које, рецимо, садрже млевени кукуруз и различите семенке.
– Снег је у зоо-врту занимљив свим станарима јер велики број наших животиња нема снега у својим природним окружењима. Битно је да животиње које су осетљиве – попут водоземаца, гмизаваца, примата... – не долазе у додир са белим покривачем, док за остатак врста он не представља никакав проблем. Толерантан на снег је чак и велики део афричке збирке па тако, први дан кад снег напада, ујутру изађу напоље и креће ваљање у пахуљама. То су праве зимске чаролије – каже биолог Кристијан Овари.
Црни Груја
Као и животиње у Золошком врту из горњег текста, тако и кућни љубимци сигурно неће бити кажњени због кршења мера Кризног штаба. Црни Груја са слике искористио је прохладан али сунчан дан да се истрчи на једном од градских травњка.
В. Р.
