среда, 20.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 21.11.2020. у 18:00 Гордана Грујић

Јадарит зове будућност

Због вишеструке примене производа од јадарита, Србија може имати велике користи на краткорочном и дугорочном плану. Мобилни смарт-телефони који су постали синоним модерне комуникације напајају се помоћу литијум-јонских батерија
(Срђан Печеничић)

Природа је промешала карте са лозничким крајем и доделила му јак штих – јадарит, са којим, ако игра паметно, може да добије све партије и одведе га у сам економски, научни и привредни светски врх. Јадар по хемијском саставу хидратисани силикат бора са везаним литијумом и натријумом био је потпуно непознат у минералошкој класификацији све до његовог епохалног открића 2004. године.  Висок садржај литијума око два одсто  и бора око 13 одсто га добро котира у односу на друге минерале попут лепидолита, сподумена чији садржај литијума варира између 0,5 и 2,0 одсто, глиновитих минерала од  0,3 до 0,6 одсто.

Резерве јадарита се прелиминарно процењују на више од 13 милиона тона што је око 10 одсто светских резерви литијума. Због вишеструке примене производа јадарита, Србија може имати велике користи на краткорочном и дугорочном плану. Мобилни смарт-телефони који су постали синоним модерне комуникације напајају се помоћу литијум-јонских батерија. Уласку електричних аутомобила на велика врата аутомобилске индустрије се широко аплаудира на светској научној сцени, јер су њихове емисије угљен- диоксида, азотових оксида, и других загађујућих честица који утичу на климатске промене и загађење ваздуха практично сведене на низак ниво. Уколико се за пуњење тих батерија из пунионица буде користила енергија из обновљивих извора,  као што су велике хидроелектране и ветро-паркови уместо из фосилних горива као што је лигнит због чега су емисије сумпор-диоксида десетоструко премашивале граничну вредност, онда ће њихова употреба у Србији остварити пуни ефекат, а отварање фабрике електричних аутомобила у потпуности бити оправдано.

У том случају ће емисије гасова са ефектом стаклене баште и загађење ваздуха бити рапидно смањени нарочито у великим градовима где је фреквенција аутомобила много већа, доприносећи директно ублажавању климатских промена које се сматрају највећом еколошком и економском кризом свих времена. Поред литијума, прерадом овог минерала се добијају борна киселина која се користи у фармакологији, као и натријум-сулфат који се користи у индустрији стакла, текстила, кућне хемије. Концептуално, експлоатацију и производњу јадарита треба базирати на принципима одрживог развоја који подразумева економски и социјални аспект уз строго поштовање мера из области заштите животне средине у складу са свим националним и међународним прописима. Може се рећи да је успостављање баланса сва три аспекта равно уметности, јер је потребно финансијско улагање, време и стрпљење у развијање сарадње између свих страна при чему је улога државе пресудна у пружању сваке врсте помоћи.

Са економског становишта је битно нагласити потенцијал за отварање великог броја радних места у самом руднику и развојном центру овог налазишта као сјајна прилика за локално становништво. Плате са свим доприносима, убирање еколошких такса по принципу  „загађивач плаћа”, рудне ренте за експлоатацију су неки од прихода којим се повећава национални буџет. Сарадња са локалним становништвом олакшава даљи ток развоја рударске производње. Битан моменат је преговарачки поступак са компанијом око продаје власничких парцела па је и у том смислу улога државе веома битна у пружању сваке врсте помоћи.

Имајући у виду природне одлике и специфичност овог подручја, питање заштите животне средине завређује посебну пажњу. Средњи и доњи ток слива Дрине трпи од последица климатских промена, а то су катастрофалне поплаве са вишемилионским штетама које погађају ово подручје већ више од три деценије. Због недостатка заштитних мера било је неколико еколошких акцидената када је поплавни талас срушио бране флотацијских јаловина рудника који се налазе са обе стране Дрине. Оваква искуства памти рудник олова и цинка „Велики Мајдан” у сливу Коларичке реке у општини Љубовија 2001. године,  рудник олова и цинка „Сасе” у општини Сребреница (БиХ) почетком 90-их. Најновији акцидент услед катастрофалних поплава 2014. године је бележио напуштени рудник антимона „Столице” поред реке Корените у сливу Јадра који се налази у непосредној близини налазишта јадарита. Лабораторијске анализе неколико узорака пољопривредног земљишта и површинске воде на подручју између Лознице и Крупња установиле су вишеструко прекорачење максимално дозвољене концентрације тешких метала (олова, цинка, арсена, никла).

Рудник „Велики Мајдан” поучен овим искуством је извршио санацију флотацијског јаловишта и донео мере за заштиту од поплавног таласа које су укључиле изградњу акумулационог језера и цевовода којим се амортизује поплавни талас и штетан утицај на јаловиште. Од усвајања Закона о водама 2010. године, Републичка дирекција за воде још није донела план заштите воде од загађења, нити план управљања водама, док се план управљања ризицима од поплава очекује тек 2027. године. Због тога, оваква историјска ситуација на овом подручју упозорава на доношење сопственог плана одбране од поплава за налазиште Јадарита. Такође, строга заштита површинских и подземних вода од загађења представља апсолутни приоритет. Подземне воде представљају главни извор водоснабдевања пијаће воде за становништво овог краја, а чији је квалитет висок.

Према првим најавама Рио Тинта, добра вест је да процес прераде јадарита неће укључити флотацију већ ће постројење применити потпуно нову технологију која је тестирана у Аустралији, а у коју ће бити уложено више од две трећине укупне инвестиције. Детаљна хидрогеолошка истраживања ће дати предлог решења за воду која ће се користити у процесу прераде. Најављује се и изградња постројења за пречишћавање отпадних вода као и поновна употреба већ искоришћене воде у процесној производњи. Које ће превентивне и заштитне мере бити прописане видеће се у студији о процени утицаја на животну средину која је још у фази израде, а чија се објава очекује у првој половини следеће године. Стручна и шира јавност ће онда имати законску могућност да направи увид и искаже своје мишљење. До тада је незахвално спекулисати, а изношење паушалних, непроверених и манипулативних полуинформација и јавно агитовање против овог пројекта нарочито оних који су нестручни у овој области може довести локално становништво у заблуду да остане са куком и мотиком на већ контаминираном земљишту и одвратити га од ове јединствене указане шансе.

Мастер геохемије

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари41
b135c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jovan P.
Kada Rio Tinto ( Mastiljava Reka ) ponudi dobru cenu za zemljište seljaci će se polakomiti i prodavaće svoje njive a onda će posle nekoliko godina kukati kako je sve zatrovano a život postao nemoguć.
Еко-Стражар
Није довољно да се уради студија утицаја на животну средину. Та студија мора да буде детаљна и свеобухватна и на крају - МОРА ДА БУДЕ ОДОБРЕНА од стручне јавности. На велики негативан одзив струке, сада иде прича о некој „новој“ технологији која је већ „тестирана“ у Аустралији. Зар неко мисли да смо баш сви мала деца, па нам прича такве бајке? То што је Рио Тинто већ уложио нешто пара у истражне радове - спада у пословни ризик. Али - ако је „уложио“ и у доносиоце одлука - ризикује још неко...
Milosav
O kakvom zagadjenju pricaju komentatori? Dobar deo Sumadije nam smrdi od povrsinskih kopova u Lazarevcu, gde ide kanalizacija iz Beograda i svih gradova? I mogli bi do sutra da nabrajamo. Za mene, mi ne bi trebali da postojimo ni kao drzava ni kao narod ako dozvolimo da se to nase bogatstvo izvozi kao sirovina, a da mi posle kupujemo od drugih elektricne automobile i mobilne telefone.
Dejan
Zaista lepo napisano, informativno za svakoga. Potpuno jedan zdravorazumski stav da je vazno dobiti prvo tu studiju pa onda iznositi misljenje. Imam utisak da pojedinci bespotrebno sa nekim neproverenim informacijama podizu temperaturu u javnosti i plase onaj narod.
Danijela
Odlican tekst! Sve same neznalice se javljaju I zlonamerno komentarisu Napamet jer je to njihov nacin komunikacije bez strucne argumentacije
Dragana
Koje znanje (Rio Tindto dolara) stoji iza vas kada možete promovisati ovakvu jednu tragediju. Trajno uništiti poljoprivrednu zemlju koja je Srbiju hranila i sačuvala u najtežim vremenima, ostaviti lokane ljude bez života a one iz malo daljih naselja trovati raznim toksičnim gasovima i parama, za 4% rudne rente? Koliko se od poljoprivrede može zaraditi i još ostaje neoštećena zemlja? Srbija je sada na 65% stvarnih potreba za pijaćom vodom a vi promoviše rudnik da Drinu truje a Vojvodina bez vode.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља