Природа је промешала карте са лозничким крајем и доделила му јак штих – јадарит, са којим, ако игра паметно, може да добије све партије и одведе га у сам економски, научни и привредни светски врх. Јадар по хемијском саставу хидратисани силикат бора са везаним литијумом и натријумом био је потпуно непознат у минералошкој класификацији све до његовог епохалног открића 2004. године.  Висок садржај литијума око два одсто  и бора око 13 одсто га добро котира у односу на друге минерале попут лепидолита, сподумена чији садржај литијума варира између 0,5 и 2,0 одсто, глиновитих минерала од  0,3 до 0,6 одсто.

Резерве јадарита се прелиминарно процењују на више од 13 милиона тона што је око 10 одсто светских резерви литијума. Због вишеструке примене производа јадарита, Србија може имати велике користи на краткорочном и дугорочном плану. Мобилни смарт-телефони који су постали синоним модерне комуникације напајају се помоћу литијум-јонских батерија. Уласку електричних аутомобила на велика врата аутомобилске индустрије се широко аплаудира на светској научној сцени, јер су њихове емисије угљен- диоксида, азотових оксида, и других загађујућих честица који утичу на климатске промене и загађење ваздуха практично сведене на низак ниво. Уколико се за пуњење тих батерија из пунионица буде користила енергија из обновљивих извора,  као што су велике хидроелектране и ветро-паркови уместо из фосилних горива као што је лигнит због чега су емисије сумпор-диоксида десетоструко премашивале граничну вредност, онда ће њихова употреба у Србији остварити пуни ефекат, а отварање фабрике електричних аутомобила у потпуности бити оправдано.

У том случају ће емисије гасова са ефектом стаклене баште и загађење ваздуха бити рапидно смањени нарочито у великим градовима где је фреквенција аутомобила много већа, доприносећи директно ублажавању климатских промена које се сматрају највећом еколошком и економском кризом свих времена. Поред литијума, прерадом овог минерала се добијају борна киселина која се користи у фармакологији, као и натријум-сулфат који се користи у индустрији стакла, текстила, кућне хемије. Концептуално, експлоатацију и производњу јадарита треба базирати на принципима одрживог развоја који подразумева економски и социјални аспект уз строго поштовање мера из области заштите животне средине у складу са свим националним и међународним прописима. Може се рећи да је успостављање баланса сва три аспекта равно уметности, јер је потребно финансијско улагање, време и стрпљење у развијање сарадње између свих страна при чему је улога државе пресудна у пружању сваке врсте помоћи.

Са економског становишта је битно нагласити потенцијал за отварање великог броја радних места у самом руднику и развојном центру овог налазишта као сјајна прилика за локално становништво. Плате са свим доприносима, убирање еколошких такса по принципу  „загађивач плаћа”, рудне ренте за експлоатацију су неки од прихода којим се повећава национални буџет. Сарадња са локалним становништвом олакшава даљи ток развоја рударске производње. Битан моменат је преговарачки поступак са компанијом око продаје власничких парцела па је и у том смислу улога државе веома битна у пружању сваке врсте помоћи.

Имајући у виду природне одлике и специфичност овог подручја, питање заштите животне средине завређује посебну пажњу. Средњи и доњи ток слива Дрине трпи од последица климатских промена, а то су катастрофалне поплаве са вишемилионским штетама које погађају ово подручје већ више од три деценије. Због недостатка заштитних мера било је неколико еколошких акцидената када је поплавни талас срушио бране флотацијских јаловина рудника који се налазе са обе стране Дрине. Оваква искуства памти рудник олова и цинка „Велики Мајдан” у сливу Коларичке реке у општини Љубовија 2001. године,  рудник олова и цинка „Сасе” у општини Сребреница (БиХ) почетком 90-их. Најновији акцидент услед катастрофалних поплава 2014. године је бележио напуштени рудник антимона „Столице” поред реке Корените у сливу Јадра који се налази у непосредној близини налазишта јадарита. Лабораторијске анализе неколико узорака пољопривредног земљишта и површинске воде на подручју између Лознице и Крупња установиле су вишеструко прекорачење максимално дозвољене концентрације тешких метала (олова, цинка, арсена, никла).

Рудник „Велики Мајдан” поучен овим искуством је извршио санацију флотацијског јаловишта и донео мере за заштиту од поплавног таласа које су укључиле изградњу акумулационог језера и цевовода којим се амортизује поплавни талас и штетан утицај на јаловиште. Од усвајања Закона о водама 2010. године, Републичка дирекција за воде још није донела план заштите воде од загађења, нити план управљања водама, док се план управљања ризицима од поплава очекује тек 2027. године. Због тога, оваква историјска ситуација на овом подручју упозорава на доношење сопственог плана одбране од поплава за налазиште Јадарита. Такође, строга заштита површинских и подземних вода од загађења представља апсолутни приоритет. Подземне воде представљају главни извор водоснабдевања пијаће воде за становништво овог краја, а чији је квалитет висок.

Према првим најавама Рио Тинта, добра вест је да процес прераде јадарита неће укључити флотацију већ ће постројење применити потпуно нову технологију која је тестирана у Аустралији, а у коју ће бити уложено више од две трећине укупне инвестиције. Детаљна хидрогеолошка истраживања ће дати предлог решења за воду која ће се користити у процесу прераде. Најављује се и изградња постројења за пречишћавање отпадних вода као и поновна употреба већ искоришћене воде у процесној производњи. Које ће превентивне и заштитне мере бити прописане видеће се у студији о процени утицаја на животну средину која је још у фази израде, а чија се објава очекује у првој половини следеће године. Стручна и шира јавност ће онда имати законску могућност да направи увид и искаже своје мишљење. До тада је незахвално спекулисати, а изношење паушалних, непроверених и манипулативних полуинформација и јавно агитовање против овог пројекта нарочито оних који су нестручни у овој области може довести локално становништво у заблуду да остане са куком и мотиком на већ контаминираном земљишту и одвратити га од ове јединствене указане шансе.

Мастер геохемије