петак, 26.02.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 16.11.2020. у 19:00 Бранка Васиљевић

Плутајућа цветна острва у борби против загађења воде

Пројекат стручњака Института за шумарство (Фотографије: Др Невена Чуле)

Да није кане, трске, перунике, боквице и поточњака језеро Трешња било би баруштина пуна канализационог отпада, као што је и било до пре две године. У језеру је до 2018. опстајала још понека риба, али змије, жабе и слатководни рачићи који обитавају само у чистим срединама готово да су нестали. Сада се у једно од најлепших београдских језера вратио живи свет и то захваљујући плутајућим цветним острвима – пројекту који су реализовали стручњаци Института за шумарство у сарадњи са Секретаријатом за заштиту животнe средине.

Ова острва су биолошки системи за пречишћавање загађених вода и одлично су се показала пре неколико година на реци Топчидерки и сада на језеру Трешња. После завршене вегетације, последњих дана, уклоњено је 50 острва са језера, а вода у Трешњи је на местима близу њих из четврте, лоше категорије, прешла у прву – одличну. Због тога радује намера Секретаријата за заштиту животне средине да примени овај систем такозване фиторемедијације и на тај начин „оживи” свих 12 београдских језера.

– Модел плутајућих острва, настао као резултат поменутог пројекта обнављања Топчидерске реке, први пут је на Трешњи примењен у пракси. Циљ пројекта је примена еколошки прихватљивог, ефикасног и економски исплативог решења за третман загађене воде, а главни резултат је вода одличног еколошког статуса. Овакви биолошки системи омогућавају ревитализацију загађене воде на основу природних процеса, а захваљујући повезаности биљака, микроорганизама, подлоге и воде. Плутајуће острво састоји се од решеткастог носача са избушеним дном. Као супстрат за раст биљака користи се камена вуна, а вегетацију острва чине врсте: кана, трска, барска перуника, сибирска перуника, водена боквица и поточњак. При томе ова технологија не користи хемијске материје и не ствара нуспродукт, који би даље могли да врше негативан утицај на животну средину – рекла је Ивана Вилотијевић, градски секретар за животну средину.

Осим уклањања полутаната, системи плутајућих острва имају и друге функције – обнављање биодиверзитета, повећање естетске вредности и потенцијала за развој туризма, као и стварања простора за рекреацију и одмор становништва.

Да би се утврдила ефикасност постављеног биолошког система, једном месечно рађена је анализа воде језера. Руководиоци овог пројекта др Невена Чуле и др Александар Лучић, са Института за шумарство, редовно су такође обилазили језеро.

– Острва су на води била по шест месеци. Величина сваког појединачног острва била је метар пута метар и она су подељена у две повезане групе. Ближе уливу, где је вода мало плића, било је постављено двадесет острва, а на супротном крају, у близини бране, тридесет. Што се тиче физичких и хемијских параметара, вода у језеру је и пре постављања острва била прве и друге класе, али када је реч о патогеним микроорганизмима вода у језеру била је лошег квалитета – треће и четврте класе. Плутајућа острва утицала су на побољшање већине свих параметара, при чему је највећи помак остварен код редукције садржаја нитрата, укупног азота и суспендованих материја. Захваљујући ефикасном уклањању тешких метала из воде, квалитет воде је из друге и треће категорије прешао у прву. Показало се да биљке које су на острвима имају изузетну моћ пречишћавања воде – објашњава др Невена Чуле.

Коментари6
2359f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marko Branislav Ivanovic
Svaka čast dotičnim naučnicima! Zaslužuju da žive u blagostanju, jer radom dovode naša jezera u stanje blagostanja.
Jelena
Stvarno sjajna vest! Bravo bravo!
dr Slobodan Devic
Kapa dole nasim strucnjacima koji su ostali u zemlji!
Оливера
Ово је генијално, феноменално! Свака част!
Никола
Једно велико БРАВО!!!!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља