Да није кане, трске, перунике, боквице и поточњака језеро Трешња било би баруштина пуна канализационог отпада, као што је и било до пре две године. У језеру је до 2018. опстајала још понека риба, али змије, жабе и слатководни рачићи који обитавају само у чистим срединама готово да су нестали. Сада се у једно од најлепших београдских језера вратио живи свет и то захваљујући плутајућим цветним острвима – пројекту који су реализовали стручњаци Института за шумарство у сарадњи са Секретаријатом за заштиту животнe средине.

Ова острва су биолошки системи за пречишћавање загађених вода и одлично су се показала пре неколико година на реци Топчидерки и сада на језеру Трешња. После завршене вегетације, последњих дана, уклоњено је 50 острва са језера, а вода у Трешњи је на местима близу њих из четврте, лоше категорије, прешла у прву – одличну. Због тога радује намера Секретаријата за заштиту животне средине да примени овај систем такозване фиторемедијације и на тај начин „оживи” свих 12 београдских језера.

– Модел плутајућих острва, настао као резултат поменутог пројекта обнављања Топчидерске реке, први пут је на Трешњи примењен у пракси. Циљ пројекта је примена еколошки прихватљивог, ефикасног и економски исплативог решења за третман загађене воде, а главни резултат је вода одличног еколошког статуса. Овакви биолошки системи омогућавају ревитализацију загађене воде на основу природних процеса, а захваљујући повезаности биљака, микроорганизама, подлоге и воде. Плутајуће острво састоји се од решеткастог носача са избушеним дном. Као супстрат за раст биљака користи се камена вуна, а вегетацију острва чине врсте: кана, трска, барска перуника, сибирска перуника, водена боквица и поточњак. При томе ова технологија не користи хемијске материје и не ствара нуспродукт, који би даље могли да врше негативан утицај на животну средину – рекла је Ивана Вилотијевић, градски секретар за животну средину.

Осим уклањања полутаната, системи плутајућих острва имају и друге функције – обнављање биодиверзитета, повећање естетске вредности и потенцијала за развој туризма, као и стварања простора за рекреацију и одмор становништва.

Да би се утврдила ефикасност постављеног биолошког система, једном месечно рађена је анализа воде језера. Руководиоци овог пројекта др Невена Чуле и др Александар Лучић, са Института за шумарство, редовно су такође обилазили језеро.

– Острва су на води била по шест месеци. Величина сваког појединачног острва била је метар пута метар и она су подељена у две повезане групе. Ближе уливу, где је вода мало плића, било је постављено двадесет острва, а на супротном крају, у близини бране, тридесет. Што се тиче физичких и хемијских параметара, вода у језеру је и пре постављања острва била прве и друге класе, али када је реч о патогеним микроорганизмима вода у језеру била је лошег квалитета – треће и четврте класе. Плутајућа острва утицала су на побољшање већине свих параметара, при чему је највећи помак остварен код редукције садржаја нитрата, укупног азота и суспендованих материја. Захваљујући ефикасном уклањању тешких метала из воде, квалитет воде је из друге и треће категорије прешао у прву. Показало се да биљке које су на острвима имају изузетну моћ пречишћавања воде – објашњава др Невена Чуле.