уторак, 24.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 15.11.2020. у 09:44 Бранко Пејовић
ПРИЧЕ ИЗ ВЕЛИКОГ РАТА

Непријатељ терао српске цивиле пред пушке српских војника

Одступање српске војске на Морави у јесен 1915. године (Фото Ужички архив)

У касну јесен 1915, док непријатељ свом силином надире на Србију, повлаче се житељи севернијих српских вароши ка јужним крајевима. У Краљевo се тада слива више десетина хиљада избеглица. Овуда у одступању ка југу пролазе и краљ, влада, Врховна команда.

Ратни путеви у те крајеве доводе и ратнике Ужичког одреда, који је припадао Дринској дивизији. Храбро бранећи нападнуте положаје на овом подручју они, заједно са другим српским снагама, омогућавају главнини војске и државе повлачење кроз Ибарску клисуру на Космет и даље ка Јадранском мору, пре непријатеља који би да је окружи и порази. У тим тешким борбама око Ибра неки Ужичани дају животе за отаџбину.

Донедавно се у ужичком крају није довољно знало око учешћа бораца са овог подручја у тим дешавањима. Краљевчани су ове догађаје редовно обележавали, спомен-меморијал подигли на брду Врановац, али су углавном изостајали доласци представника Ужица. Све до почетка овог месеца, када су предавању у Матарушкој Бањи о Краљеву у Великом рату присуствовали и представници града Ужица, ужичког Удружења потомака ратника „Мајор Коста Тодоровић”, Историјског архива и Друштва историчара Ужица.

– Предавање у Цркви Светог кнеза Лазара у Матарушкој Бањи одржао је мајор у пензији Раде Вукосављевић. Упознали смо борбе Ужичког одреда на том подручју. Свештеник у Матарушкој Бањи Љубинко Костић пореклом је из ужичког села Биоска, а нашем укључивање у обележавање посредовао је свештеник Милош Босић из Ужица. Чули смо овде да су претходних година о обележавању обавештавани град Ужице и војна команда, али да нису слали представнике – каже Радиша Марјановић, потпредседник ужичког Удружења потомака ратника „Мајор Коста Тодоровић”.

На презентацији је Раде Вукосављевић (који је објавио и књигу о Краљеву у Великом рату) говорио, уз остало, о ратним путевима Ужичке војске у ослободилачким ратовима Србије. С тим што је почео о Краљеву, пренасељеном избеглицама јесени 1915. године, на кога надире непријатељ.

– Војвода Мишић доноси одлуку да град Краљево војнички не брани, да би избегао непотребно страдање цивила и рушење града. Краљево су Немци заузели 6. новембра 1915, ту запленили 130 српских топова и ратни материјал, чак и један аероплан. Заузећем Краљева престала је да постоји Железница Краљевине Србије, чији се последњи писак локомотиве чуо 6. новембра изјутра са краљевачке станице – рекао је Вукосављевић.

У таквој ситуацији војвода Мишић са јединицама Прве армије запоседа линије на северном излазу из Ибарске клисуре, да брани тај правац. Ту су и борци Ужичког одреда с командантом пуковником Иваном Павловићем.

По Мишићевој заповести, Дунавска дивизија другог позива са Ужичким одредом и Соколском бригадом спрема се за одбрану главних положаја северно од Богутовца линијом ка Врановцу. Дуги и дубоки ровови су ту, да омогуће евакуацију коморе и артиљерије Ибарским теснацем и подизање понтонског моста на Ибру за пребацивање дела трупа Дринске дивизије.

За одбрану су главни положаји добро припремљени. Док немачке и аустроугарске трупе након заузимања Краљева настављају даље, с циљем да у Ибарској клисури окруже српске јединице и потпуно их поразе. Већ 7. новембра окупатор артиљеријском ватром туче одбрамбене положаје. Најтеже борбе воде се 9. новембра на левом крилу Ужичког одреда, жртве су на обе стране. Зато немачки корпус, услед добро постављене одбране, неколико дана не успева да напредује кроз Ибарску клисуру.

Онда се окупатор послужио нечасним поступком. Специјални Алпски корпус за ратовање на планинама, уведен у битку као свежа аустроугарска снага, узима за таоце сељаке из околних села. Аустроугари са упереним бајонетима цивиле терају испред себе ка српским положајима (што је забрањено ратним правом), знајући да Срби неће пуцати у њих. Видевши то, српски војници нису хтели да пуцају у свој народ. Неки су се, бацивши оружје, и предали.

После оваквог поступка Аустроугара с цивилима, попушта одбрана Дунавске дивизије. До 17. новембра окупирана је цела територија општине Краљево. Ипак главнина српске војске, знатно ослабљена, успева да настави одступање ка Космету. Наредба Врховне команде за повлачење ка Јадранској обали издата је 25. новембра 1915., и то у три правца. Одлука је да српска влада иде из Призрена у правцу Скадра, за њом и Врховна команда.

У Матарушкој бањи приказана су обележја палим у тим борбама. Ту су и спомен-крст, плоча и надстрешница „Меморијал Ужичког одреда” на брду Врановцу у Пекчаници. Као сећање на погибију ратника из Ужичког одреда и других јединица. Који, пише на плочи, заклети на верност краљу и отаџбини јуначки погибоше на Врановцу и околним положајима 1915. у борбама са немачким и аустроугарским окупационим трупама. 

Коментари21
1fa07
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

cofi
Vredi naglasiti da je Vojvoda Misic bio protiv povlacenja. Nije red ostaviti goloruki narod na milost dusmana, rece. Srpska vojska je trebala da se preda ili da brani otadzbinu do zadnjeg metka. No, posle rata svi generali ali je sasvim sigurno da mi kao narod treba da pocnemo malo kriticnije da gledamo u istoriju 1. svetskog rata. Ne govoreci o tome da smo iz te golgote izasli kao pobednici samo da bi posle gradili Jugoslaviju, a zna se kako se to za nas zavrsilo.
Zambak
Kako se srpska vojska našla iza leđa civila ? Vojska treba da stane ispred naroda ,na crtu neprijatelju . Konfučije je rekao da je prvi stupanj mudrosti nazvati stvari pravim imenom . U tom duhu Srbi trebaju da gledaju na ponašanje i propuste svoje vojske u Velikom ratu.
Иларион Михајловић
А она нас по телевизијама америчка амбасада малтретира о заједничком споменику за "јунаке са свих страна". Тачно је да нема нигде у свету да су заједно сахрањене јуначке жртве и њихови кукавни крвници. Али је брука да туђа амбасада државе, која је такође нанела многа зла недужнима по Србији, изједначава наше страдалнике и стране џелате.
joks
Симо, нисте Ви баш тако наивни.Проблем је што се окупатори називају јунацима.
Гордана
Када сам написала коментар како се у том споту могу називати јунацима они који су нам окупирали земљу и тако изједначавати са нашим херојима који бране земљу, коментар нису хтели да објаве.
Прикажи још одговора
Боро
...и тако је србски Краљ избего из земље, као и његови потомци, а и преци, повуко са собом децу да изгину на Проклетијама, а нејач оставио на милост и немилост Бугарима и Балистима...и можда несрећу србског народа, ми сада опевамо и славимо као нешто добро, "...повлачење према Јадрану..." где смо лепо и Црну Гору оставили на цедилу, пошто је цела изгинула за нашу бежанију на топло море....уместо да се цела војска претворила у хајдуке, како је Војвода Мишић предлагао.
Вукота
Није "цела Црна Гора изгинула", 215 је погинулих у Мојковачкој бици. Част им и слава! Нпр скоро је 2000 комита /четника Војводе Вука за један дан изгинуло на Кајмаклалану, на Солунском фронту 1917.
Душан са Звездаре
Српски краљ није побегао. Српски краљ је био Петар Први. Побегао је престолонаследник Александар са посилним Костом Пећанцем, владом, златом и архивом. Побегли су британским бродом. Пера није хтео да иде, плакао је када је видео да син бежи, него је остао са народом и војском и тада је настало највеће страдање људи при прелазу са севера на југ Албаније. Британци нису смели (хтели) да пошаљу бродове у северне албанске луке да евакуишу народ и војску. То су урадили Италијана које ми и не помињемо.
Прикажи још одговора
Cer
Na našu žalost, malo se učila prava istorija u školi.Poznavanje prošlosti , određuje budućnost.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља