Смедерево - Смедеревци сваке зиме према званичним подацима удишу „нездрав”, „веома нездрав” и „опасан” ваздух. С првим данима овогодишње грејне сезоне кренула су и нова прекорачења граничних вредности штетних честица, мада ни током лета овде ваздух није добар по здравље људи, због утицаја индустрије и саобраћаја. Током претходне грејне сезоне ретки су били дани када нису прекорачене концентрације ситних и веома опасних честица ПМ 10 и ПМ 2,5. Судећи по првим данима друге половине октобра, могло би се рећи да је „загревање” загађења почело. Све до краја овог месеца вредности штетних честица су варирале из дана у дан,а највеће прекорачење, готово три пута веће од дозвољених граница, забележено је 30 октобра. Тог дана, према мерењима станице аутоматског мониторинга квалитета ваздуха Агенције за заштиту животне средине, суспендоване честице ПМ 10 у центру града достигле су вредност од 152 микрограма по метру кубном, а дозвољена граница на дневном нивоу је 50. Већ другог дана новембра ове вредности скочиле су на 214 микрограма,а ПМ 2,5 НА 210 – четвороструко више од дозвољеног. И током викенда забележене су повећане вредности, док су томе претходила неколико дана чистог ваздуха, показују мерења на сајту СЕПЕ.
Смедерево има 14 градских котларница од којих 12 раде на мазут. Прелазак на еколошко гориво је спор и скуп процес, а за највећи број котларница и неизводљив, што је потврдио и нови градоначелник Јован Беч.
Само котларнице на Сењаку и Папазовцу могу у процес конверзије са мазута на гас, у осталих десет нису решена имовинско правна питања, а имамо и котларнице које нису адекватне за то, рекао је Беч нагласивши да су то проблеми који се не могу решити преко ноћи.
У граду на Дунаву евидентирано је и око 20 хиљада индивидуалних ложишта, јер упркос томе што је гасификација махом завршена, мали је број домаћинстава који користе гас. Овде се број возила годишње повећава за 1.500, па се и густ саобраћај лоцира као један од узрока лошег ваздуха. Железара је за многе кључни проблем загађења, али из ове фабрике то углавном негирају. Љубица Дрејк, генерална менаџерка за заштиту животне средине ХБИС-а, у септембарском интервјуу за „Политику” не пориче утицај црне металургије на ваздух, али каже да се други фактори не смеју занемарити, те да је кинеским власницима уз производњу био приоритет да оспособе све системе заштите који су били запостављени у периоду када је железаром управљала држава.
Сви филтери за контролу квалитета ваздуха, као и сви остали системи за заштиту животне средине су у функцији, казала је Дрејк тврдећи да је ХБИС од 2017. до половине 2020. уложио 140 милиона долара у пројекте заштите животне средине и уштеде енергије, док је од јуна 2007. до фебруара 2012. уложено много мање ‒ 80 милиона долара.
На усвајање Плана квалитета ваздуха Смедерево је чекало скоро две године. Ова законска обавеза је, након опомене заштитника грађана, испуњена формално у марту ове године иако је ресорно министартво дало сагласност на тај документ још половином 2018. Ипак, првим наредним ребалансом нису одобрена средства за наставак конверзије котларница што је овим Планом предвиђено да се уради у 2020.години. Епидемија је довела и до застоја радова на новој агломерацији у железари, оцењеној као највећи пројекат заштите животне средине, али у ХБИС-у тврде да радови ипак нису стали.
