четвртак, 21.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 10.11.2020. у 18:00 Биљана Лијескић
ИНТЕРВЈУ: СРЕТЕН КРСТИЋ, виолиниста

Камерна музика је најважнији део мог уметничког живота

Поред дела Моцарта, Барбера и Бокеринија вечерас ће на програму бити и музика Фране Параћа, чији је стил мени, као старом рокеру, веома близак
Сретен Крстић (Фото: Бемус)

52. БЕМУС

Готово четири деценије виолиниста Сретен Крстић провео је у Минхенској филхармонији наступајући као концертмајстор са великим диригентима попут Челибидакеа, Ливајна, Мазела, Гергијева. Прошле године серијом концерата опростио се од овог цењеног оркестра. Сада је у пензији, али активној! Са породицом и даље живи у Минхену, пре свега због кћеркиних студија, а концертни адреналин доприноси да и даље свира са више светских камерних ансамбала, као што је Секстет Минхенске филхармоније, Трио „Гелијус”, Краљевски Гудачи Св. Ђорђа итд.

Овог пута виолинисту Сретена Крстића слушаћемо са ансамблом „Загребачки солисти” и Иреном Графенауер, славном флаутисткињом, вечерас у 20 часова на Коларцу, у оквиру 52. Бемуса. На програму су дела Моцарта, Семјуела Барбера, Луиђија Бокеринија и Фране Параћа.

‒ Сарадња са „Загребачким солистима” траје готово девет година и може се описати у две речи: веома успешна! Од почетка смо се одлично разумели и то је убрзо прерасло у прави и искрени пријатељски однос, који траје непромењено до данас. Иначе, „Загребачки солисти” су били (а и остали), још из студентских дана, један од мојих најомиљенијих камерних оркестара са којим сам, као солиста, први пут наступио давних седамдесетих година прошлог века, после победе на тадашњем такмичењу младих југословенских уметника. После неколико заједничких концерата тада, та сарадња се ево после неких 48 година, наставља као да никад није ни била прекинута, осим што су колеге у ансамблу све млађе и млађе, а ја све старији. Изузетну каријеру овог састава започео је његов оснивач, виолончелиста Антонио Јанигро, а касније наставили многи угледни концертмајстори попут Тонка Нинића. Какав ће траг оставити мој рад, показаће будућност – каже Сретен Крстић о месту у његовој каријери припада „Загебачким солистима”.

Поред Моцарта, Барбера, Бокеринија, на вечерашњем програму је и дело Сплићанина, савременика Фране Параћа. Које његово остварење сте одабрали и зашто?

Реч је о његова „Два ставка за гудаче”. Композиција је наручена од „Загребачких солиста” и увек је добро примљена код публике. Стил нама драгог колеге, композитора академика Параћа је карактеристичан и препознатљив, а и мени лично, као старом рокеру, веома близак. Убеђен сам да је баш та фина примеса рокенрола зналачки уклопљена у богату музичку имагинацију и израз, оно због чега се музика господина Параћа радо изводи и слуша.

У Београду нисмо дуго чули ни Ирену Графенауер, флаутисткињу. По чему посебно цените ову уметницу?

Концепт предстојећег наступа сам направио заједно са колегама из ансамбла и у договору са Иреном Графенауер. Партитура Моцартовог Концерта за флауту укључује и неколико дувача, па сам га аранжирао и прилагодио извођењу за наш састав. Сарадња са Иреном је за сваког музичара посебан доживљај и незаменљиво искуство. Врло је прецизна и захтевна на пробама, али истовремено и невероватно спонтана. Увек спремна и отворена за нешто ново, без сујете или лажног ега. Ирена дуго није наступала у Београду, али мислим да то није једини разлог великог интересовања за овај концерт. Сви знамо да је она једна од најбољих светских флаутисткиња и да је радо виђена на свим меридијанима, па ће у том смислу наше гостовање на Бемусу имати посебан значај за публику.

Да ли у овој животној фази другачије доживљавате музику, како се сналазите у време вируса корона и какви су планови?

Наступам и даље са другим камерним ансамблима и групама, то је уосталом и био стандардни део мог уметничког деловања, а у доживљају музике се код мене није ништа променило. Камерна музика је од почетка била незаменљиви и најважнији део мог уметничког живота, тако ће и остати. Нажалост, од марта ове године у целом свету су проблеми са вирусом корона гурнули културу и уметност у потпуни заборав, као да је то нешто неважно. И поред доказаних студија и чињеница да на концертима класичне музике уопште не долази до заразе, политичари једне, у том смислу, можда чак и најутицајније државе, као што је Немачка, доносе несхватљиве одлуке о забрани одржавања концерата и сличних културних догађања, чиме су, и поред издвојених средстава за помоћ и подршку, у кратком року, довели огроман број самосталних уметника, оркестара, камерних састава, али и организатора, на ивицу егзистенције. И поред тога што је већ дуже од пола године тешко планирати будућност, „Загребачки солисти” и ја покушавамо да одржимо континуитет рада, у чему нам помажу, првенствено град Загреб, али и његова туристичка заједница.

Ваш професор био је виолиниста Петар Тошков, а 4. новембра ове године навршено је сто година од његовог рођења. Какво је ваше сећање на њега?

Професор Тошков, заједно са проф. Александром Павловићем, био је несумњиво једна од најважнијих личности у мом инструменталном развоју. Сви ми, њихови бивши студенти, врло добро знамо шта смо и колико од њих научили и колико нам је то знање, које су нам безрезервно пружили, било касније, у животу, корисно и значајно, а у неким моментима и пресудно. Убеђен сам да једино њима могу да захвалим што сам свој радни век провео на месту концертмајстора Минхенске филхармоније.

О музичком неукусу код нас

‒ Морам да кажем и да ми је веома жао што је онај богати београдски културни живот поприлично замро и то још давно пре пандемије! Музички неукус је преплавио готово све медије и друштво у целини. А што је најтужније младе генерације, чини ми се, више и не знају шта су заиста истинске културне и моралне вредности ‒ рекао је о музичком животу у нашој средини Сретен Крстић, некадашњи уметнички руководилац Бемуса од 2007. до 2010.

Коментари1
94295
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miki Andrejevic
Sjajan umetnik i covek. Rado se secam njegovih nastupa sa Beogradskom Filharmonijom kao koncert majstororom i solistom. Plenio je umetnickom virtuoznoscu i privatnom skromnoscu. Umetnik sa pedigreom i bogatom karijerom!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља