среда, 20.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 09.11.2020. у 20:44 Дубравка Лакић
61. СОЛУН

Симболично отварање у празној дворани

Због поновног затварања Грчке, Солунски фестивал се одржава онлајн. – У понуди су и филмови Икића, Голубовића, Ђорђевића и Малешевића, као и бисери стваралаштва Вере Хитилове
Руски „Китобој” у празној дворани Олимпион (Фото прес-служба 61. Солунског фестивала)

Мартовски Солунски фестивал ангажованог документарног филма остао је забележен као прва међународна филмска манифестација која је тик пред своје отварање пала као жртва вируса корона, који је тада жестоко запљуснуо Европу. Тај фестивал је прво померен, а онда и дефинитивно отказан, а по домино-ефекту то је почело да се догађа и другима широм света.

Ево, после осам месеци, корона је закатанчила и 61. Солунски фестивал играног филма. Организатори су сада били спремнији. Пратећи ситуацију имали су унапред припремљена три сценарија (ниједан није предвиђао долазак иностраних гостију), а према одлуци Министарства за културу, која је уследила неколико дана пре званичног поновног тоталног затварања Грчке, одабран је онај трећи. Солунски фестивал се одржава онлајн. Публика је, уместо у дворанама, испред екрана својих компјутера. Живео филм!

За само фестивалско отварање, у петак увече, у потпуно празној главној фестивалској дворани у здању Олимпион на Аристотеловом тргу, ван конкуренције за награду „Златни Александар” (и жири гледа филмове онлајн) и без иједног гледаоца приказан је руски дебитантски филм „Китобој” Филипа Јуријева (већ награђен у Венецији и Пингјау). Овим симболичним чином фестивалски челници и организатори изразили су своју оданост и љубав према биоскопским дворанама које у ово време пандемије већ дуже пате. Као компензацију, омогућили су филмовима које су одабрали за 61. издање сусрет са публиком широм света путем две интернет платформе. Гледаоци су безбедни, иако усамљени. Више од 100 филмова је сада пред њима до 15. новембра, када ће бити познати победници у главном и у паралелним такмичарским програмима.

​Из филма „Припреме да се буде заједно” Лили Хорват (Фото прес-служба 61. Солунског фестивала)

Према традицији и у овом пандемијском издању Солунског фестивала има доста српских филмова. Икићева моћна и већ награђивана „Оаза” такмичи се у оквиру програма „Упознај суседе”. У угледном програму „Балкански преглед” приказује се „Отац” Срдана Голубовића, али и румунски „Малмконг” Кристија Пујуа и хрватски „Микрокасета, најмања касета коју сам икада видео” Игора Безиновића и Иване Пипал у којима Србија учествује као мањински копродуцент. У оквиру солунског Филмског маркета публици и филмским професионалцима онлајн су доступни и српски филмови „Мамонга” Стефана Малешевића и „Мој јутарњи смех” Марка Ђорђевића.

Из филма „Ноћ краљева” Филипа Лакоте (Фото прес-служба 61. Солунског фестивала)

осебну посластицу Солунски фестивал нуди у свом омаж ретроспективном програму посвећеном својим највећим делом легендарној фигури чешког новог таласа – незаборавној, провокативној и храброј редитељки Вери Хитиловој, чији су филмови истине откривали, а и данас то чине, право значење новина и експериментисања у покретним сликама, нарочито на плану монтаже. Радује могућност поновног гледања и анализе њених непревазиђених „Белих рада” (1966) као и филмова: „О нечем другом” (1963), „Једемо плод рајског дрвећа” (1969), „Игра с јабуком” (1976) и „Ударац овде, ударац тамо” (1988), у којима је уз оригиналност изражавала и своју естетску дрскост, играјући се сатиром на рубу цинизма...

Што се главног такмичарског програма тиче он је као и увек посвећен дебитантском или другом по реду филму у каријери углавном младих аутора. Ове пандемијске године за награду „Златни Александар” и остала фестивалска одличја такмичи се 12 филмова. Од оног од петка па до данас виђеног издвојила су се два филма – мађарски „Припреме да се буде заједно на неодређени период времена” редитељке Лили Хорват (награђивана за деби „Дете среде”) и „Ноћ краљева” Филипа Лакоте из Обале Слоноваче (дебитовао са „Бежи”, виђеним на Канском фестивалу).

Хорватова у својим „Припремама…”, у форми романтичне драме, говори о моћи љубавних илузија и то чини кроз причу о 40-годишњој Марти која своју завидну каријеру неурохирурга у САД оставља да би се у Будимпешти ујединила са човеком којег је после кратког сусрета доживела као љубав свог живота. Проблем је у томе што се њена „сродна душа” не сећа да ју је у Америци срела и кроз овакав шокантан обрт Хорватова отвара питања проверљивости љубави, пројекција наших унутрашњих маштарија, ситних заблуда, водећи гледаоце кроз узбудљиву, а неистражену територију људских жеља. Овај шармантан и сигурно режиран филм, у којем је изврсну улогу остварила Наташа Сторк, са лакоћом осваја гледаоце...

Попут Шехерезаде из „1001 ноћи”, и главни јунак драмом и фантазијом обојене сурове затворске приче Филипа Лакоте у „Ноћи краљева” спасава свој живот непрекидно приповедајући приче затвореницима у чувеном затвору у Абиџину (Обала Слоноваче) у којем се управља обредима и по неписаним законима. У ноћи црвеног месеца тек придошли, још неснађени, младић Роман неочекивано бива одређен за приповедача којег очекује смрт уколико не задржи пажњу затвореника до зоре. Из минута у минут Лакот води и своје јунаке и гледаоце филма кроз рукавце велике бајке о визијама и халуцинацијама кроз које се древни митови претварају у талисмане против смрти и уједно открива сва мистичност универзума афричког континента. Узбудљив и интензиван филм који ће се сигурно наћи и на репертоару српских филмских фестивала...

И овогодишње издање Солунског фестивала упркос пандемијским (не)условима чврсто се држи квалитетно постављених програмских целина и изазовног избора филмова од којих ће многи после Солуна наставити свој међународни фестивалски живот. И биоскопски, чим се за то створи прилика.

Коментари0
7bd58
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља