субота, 16.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 09.11.2020. у 18:15 Дејан Алексић

Кућа Михајла Ђурића чека детаљну обнову

Културно добро у Господар Јевремовој 13 недавно опасано скелама, не зна се да ли због обрушавања фасаде или неких радова
Још се не зна зашто је ограђена скелама (Фото: Д. Алексић)

Кућа Михајла Ђурића више од века краси угао улица Краља Петра и Господар Јевремове. Откако је подигнута, мало је мењан њен изворни изглед, али пошто деценијама није обнављана, њену спољашност нагризао је зуб времена. Недавно су око приземља ове угаоне зграде почеле да се постављају скеле па су многи пролазници помислили да је то припрема за њену коначну детаљну реконструкцију. Рестаурација фасаде куће Михајла Ђурића, како сазнајемо у граду, свакако јесте у плану, али се не зна када би могла да буде спроведена. Због тога није јасно зашто су недавно постављене скеле око приземља овог објекта – да ли због обрушавања делова фасаде или неких мањих радова. Јер, на папиру окаченом на скелама само је одштампано упозорење да је забрањено паркирање зато што су радови у току.

Предвиђено је да се на овом здању, уколико постоје могућности, врати првобитно кубе, у складу са архивском грађом и уз неопходне статичке провере
Оригинални изглед куполе

Како кажу у Секретаријату за комуналне и стамбене послове, ово здање обухваћено је пројектом уређења фасада, али се „још нису стекли услови за наставак мера техничке заштите објеката и просторних културно-историјских целина на територији града утврђених за културна добра.”

– Републички завод за заштиту споменика културе издао је мере техничке заштите за израду пројекта рестаурације фасаде објекта у Господар Јевремовој 13. Њиме се предвиђа да се, уколико постоје могућности, на објекту врати првобитно кубе према архивској грађи и уз све неопходне статичке провере – наводе у секретаријату.

На основу архивских фотографија може се закључити да је реч о декоративној куполи коју је кућа Михајла Ђурића изворно имала, али која је из непознатих разлога у међувремену уклоњена.

Како прецизирају у Заводу за заштиту споменика културе града, кућа Михајла Ђурића утврђена је за културно добро, а истовремено је заштићена и у оквиру просторно културно-историјске целине „Подручје око Доситејевог лицеја” која је утврђена за културно добро од изузетног значаја за Републику Србију. Због тога је, како додају у Заводу, за све радове на овом објекту надлежан Републички завод за заштиту споменика културе.

Кућа Михајла Ђурића, како се наводи у подацима Завода за заштиту споменика културе града, изграђена је око 1910. године по пројекту архитекте Јована Новаковића. Објекат има приземље, један спрат и угаоно кубе, чији карактеристичан кров подржавају полукружни лукови изнад прозора. Угао је заобљен и истакнут балконима по кривини на првом спрату и испред кубета.

– Балкон се појављује на фасади према Улици краља Петра, где се због терена у паду сутерен претвара у приземље па зграда на овој страни има два спрата. Орнаментика је нарочито богато примењена на полукружним пољима изнад свих прозорских отвора. Ова кућа представља вредно остварење архитекте Новаковића и значајан покушај стварања српског националног стила у архитектури почетком 20. века – истиче се у архивским подацима Завода.

Господар Јевремова 1930. године (Фото: Завод за заштиту споменика културе)

Корона одложила најављену рестаурацију

Градски оци су почетком 2020. најављивали уређење око 150 фасада на Старом граду и Врачару. Али, убрзо после те најаве проглашено је ванредно стање па је овај посао, као и многи други пројекти, одложен. Оно што је свакако план јесте обнова око 60 фасада у оквиру целине „Историјско језгро Београда”.Од освежавања до враћања изворног изгледа

За разлику од многих старих зграда чији су спољни зидови претходних година углавном само освежени уз рестаурацију постојеће декоративне пластике, поједина стара градска здања доживела су прави препород. Међу најуспелијим реконструкцијама, у току којих су враћени изворни фасадни елементи, балкони, украси... јесу кућа Милана А. Павловића у Грачаничкој и хотел „Централ” у Земуну.

Једна од најактуелнијих најава главног градског урбанисте Марка Стојчића, и по свему судећи једна од најопсежнијих предстојећих обнова, јесте враћање изворне фасаде Пошти у Савској према пројекту архитекте Момира Коруновића.

Предлози за обнову старих здања

На форумима љубитељи старог Београда неуморно постављају архивску грађу и воде дискусије које би то објекте по сваку цену требало реконструисати и вратити у изворно стање. Међу онима који се у тим дискусијама најчешће помињу су Викторовићева апотека на Теразијама, зграда Маршалата дворског комплекса, капије и ограде око дворског комплекса и некадашње декоративне куполе Старог двора, међуратне Теразије са фонтаном и цветњацима, висећи Мост краља Александра, Народна библиотека на Косанчићевом венцу, ограде око Дома Народе скупштине, декоративне куполе на хотелу „Петроград” на Савском тргу, хотел „Српски краљ” и првобитни изглед хотела „Вилсон” („Вашингтон”) у Карађорђевој.

Коментари4
80d14
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

SLOBODAN MIKAVICA
Upravo rekonstrukcija svih objekata koje navodi Gospodin Aca Hadzi Srblljanovic vratila bih sjaj i privlacnost Beogradu, a ne neki mediokritet moderne arhitekture.
Аца Хаџи-Србљановић
Крајње је време да се обнови и врати како у живот тако и у првобитно стање Народна Библиотека на Косанчићевом Венцу!!! Крајње је забрињавајуће да ми као друштво допуштамо такав немар према таквом културном добру! Изградња Те библиотеке и потражња покраденог култ. добра мора да буде приоритет! Толико се тржних центара подигло а храм знања рупа- ДОСТА се сатирала српска култура, писмо и писменост!! Хоћемо изградњу библиотеке и измештање оне са светосавског платоа( и њеног директора )! Хитно!!
realno
Treba vratiti stari sjaj Beogradu kao što je urađeno u Budimpešti.
Саша
Било би дивно вратити бар део наведених објеката у изворно стање, за почетак.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља