Вест да је Светска банка обуставила објављивање глобалног индекса лакоће пословања, популарне Дуниг бизнис листе, прошла је чини се неопажено код нас, иако је објављивање листе сваког октобра пратила медијска помпа и истицање напретка Србије. Наша земља је на последњој објављеној Дуинг бизнис листи 2020. забележила напредак ‒ рангирана је на 44. место по лакоћи пословања и сврстана у првих девет на свету по брзини издавања грађевинских дозвола.

Светска банка је суспендовала Дуинг бизнис листу, признајући да постоје неправилности у подацима које би могле да утичу на рангирање тржишта у развоју. То ипак не значи крај индекса који је од 2003. сваке године објављивала Међународна финансијска корпорација (ИФЦ), део Светске банке фокусиран на приватни сектор у земљама у развоју већ да ће све бити помно анализирано, а неправлиности исправљене.

Зорана Михајловић, потпредседница Владе Србије и председница заједничке групе за унапређење позиције Републике Србије на ранг листи Светске банке о условима пословања Дуинг бизнис, каже да очекују одговор Светске банке у вези са новонасталом ситуацијом

‒ Србија је у претходном периоду континуирано напредовала на овој листи захваљујући одлучној политици владе да се побољша пословно окружење које ће бити атрактивно за домаће и стране инвестиције и допринети бољим условима живота свих грађана. Реформе које смо спроводили дале су резултате у виду бољег пословног окружења, смањења незапослености, отварања радних места, а предвидивост и стабилност пословања допринело је и већем интересовању страних компанија да послују у Србији. О томе говори и податак да је на листи „Фајненшл тајмса”, Србија у 2019. била на првом месту у свету по броју страних директних инвевестиција у односу на величину своје економије ‒каже Михаловићева за „Политику”.

Како наводи, у спровођењу реформи, водило се рачуна о свим значајним ранг листима и њиховој методологији, укључујући и листу Дуинг бизнис, као и успешним примерима у другим земљама, који могу да помогну у спровођењу реформи које ће побољшати услове пословања и направити још бољи амбијент за инвестиције у Србији.

‒ У том смислу, свака реформа која је била позитивно оцењена и на Дуинг бизнис листи за нас је било додатно признање, а не сврха реформских активности владе ‒ наводи потпредседница владе.

Индекс Дуинг бизнис оцењује пословно окружење у 190 земаља и рангира их по томе колико су привлачне за стране инвеститоре. Тај индекс је био глобални сигнал за њих, а оцењивани су услови за покретање бизниса, грађевинске дозволе, приступ струји и кредитима, регистрација некретнина, порези, прекогранична трговина. Међутим, Светска банка је посумљала у напредак појединих земаља.

У последњем извештају међу земљама које су највише поправиле пословно окружење су Индија, Нигерија и Саудијска Арабија, а земље попут Немачке, Швајцарске и Холандије нашле су се на листи испод Грузије, Северне Македоније и Летоније. На ранг листама нагло су напредовали Кина, Уједињени Арапски Емирати, Азербејџан, Русија...

Хелмут Рајзен, бивши шеф истраживања развојног центра ОЕЦД-а, у тексту у онлајн магазину „Међународна политика и друштво”, пре неколико дана је оценио да је и било време да се престане са израдом Дуинг бизниса, јер се тим индексом манипулисало ради гурања неолибералних политика, преноси агенција Бета.

Наводи се пример Чилеа, где се индексом политички манипулисало на штету социјалистичке председнице и та земља је падала на глобалној листи када су на власти социјалисти а расла под конзвертивцима.

Водећи економиста Светска банке Пол Ромер је још почетком 2018. рекао за „Волстрит џорнал” да је изгубио веру у интегритет индекса Дуинг бизнис. Он је дао оставку и јавно се оградио од нелогичних резултата о успеху Чилеа.

‒ Чиле међутим није једини. Тако се показало да је индијски раст на листи, који је славио премијер те земље Нарендра Моди, рекавши да је Индија највећа демократија у свету и најбрже растућа економија, у највећој мери био резултат методолошких промена. Индија је скочила на листи само захваљујући новим индикаторима док је Саудијска Арабија поправила позицију у извештају Дуинг бизнис 2019. након што је купила доста оружја од САД ‒ наводи Рајзен у свом чланку, а преноси Бета.

Он каже и да политичаре не интересују нијансе већ користе међународна рангирања да поткрепе своје аргументе. Посебно штетан индикатор усмерен на глобалне инвеститоре подстакао је сиромашне земље да држе порезе ниским и да их само незнатно регулишу.

Индекс Дуинг бизнис тако је покренуо трку сиромашних земаља јер је сигнализирао да ће победници добити директне стране инвестиције, иако су инвеститорима од пореских стопа много важнији стабилност, поузданост и јасна регулатива. Дуинг бизнис често ствара погрешне подстицаје, попут награђивања земаља које имају ниске порезе ‒ наводи Рајзен.

Ревизија и контрола

У саопштењу Светске банке из августа, наводи се да је уочен низ неправилности у извештајима Дуниг бизнис 2018. и Дуниг бизнис 2020. објављеним у октобру 2017. и 2019. Промене података нису у складу са методологијом Дуниг бизнис. Затражили су да се изврши ревизија процеса прикупљања и прегледа података, као и контрола. Поступаће, како наводе, на основу налаза и накнадно ће исправљати податке земаља које су највише погођене неправилностима. Последњих пет извештаја мора се систематски прегледати, а док се неправилности не исправе, нових извештаја неће бити, саопштила је Светска банка.