Сектор трговине при Унији послодаваца Србије тражиће да држава уведе квоте колико сваки трговац може да увезе вина без царине из ЕУ. Како је пренео новосадски „Дневник”, лоша регулација увоза довела је до садашњег поремећаја тржишта. Цену тога сада плаћају потрошачи и други мањи трговци, а цео сектор винарства сада апелује да се увоз вина из Европске уније боље и праведније организује.

Према информацијама из Уније послодаваца, стање на тржишту пореметила су два велика трговца која послују у Србији и која су увезла из ЕУ огромне количине вина. Тако је потрошена целокупна довољна количина од 2,5 милиона литара која у Србију може да се увезе из ЕУ без царине. Резултат тога је да остали сада морају да плаћају увозне дажбине, што је довело до поскупљења увозних вина и за трећину у малопродаји.

– Све до пре неколико месеци увоз и снабдевање били су прихватљиви за све у ланцу. У јуну и јулу једна трговина је за неколико дана увезла 140 шлепера вина без царине, док је други трговац купио јефтина вина из Румуније и претворио их у медицински алкохол – рекао је за тај лист Душко Марјановић, председник Сектора трговине при Унији послодаваца Србије.

Он је објаснио како је посао око увоза вина без царине договорен с два министарства – за трговину и за пољопривреду, а да је Влада Србије донела одлуку да домаће трговине могу без царине да увезу 2,5 милиона литара тог пића. Држава је, како је рекао, пратила потребе и сваке године спрам њих обезбеђивала нове количине увозног вина на које није плаћана царина.

Који су трговци пореметили тржиште прекомерним увозом, за сада се само нагађа. У Унији послодаваца нису могли да дају одговор на то питање. Како су објаснили, сви увозници могу онлајн да прате количине које се увозе и „повлаче”, али не и о којим фирмама је реч.

Како „Политика” незванично сазнаје, на овај начин искоришћено је око 75 одсто укупне квоте, а трговац који је увезао највеће количине пића могао би чак и даље да их реекспортује из центра у Србији. Реч је о увозу јефтиних вина која су плаћена по цени од 80 центи до два, три евра у Италији, Француској, Шпанији...

Стеван Рајта, директор Савеза винара и виноградара Србије, изјавио је за „Политику” да овакво стање на тржишту није добро ни за трговце ни за потрошаче, а на губитку су и домаће винарије, који све мање имају прилике да се нађу у рафовима трговина.

– Мој став је да неко не може да откупи 75 одсто дозвољене увозне количине из ЕУ која се не царини. Тако се угрожавају домаћи дистрибутери који купују и боља вина, по истој цени, као и радна места у тим фирмама. Они сада морају да плате увозне дажбине од 30 одсто – каже Рајта.

Истиче и да се, до сада, никада није догодило у Србији да се увезе целокупна квота од 2,5 милиона литара до половине године. Чак и када јесте, додаје, обично је то било тек крајем децембра, пред празнике, када се набављају и залихе за наредну годину.

– Осим тога, ми не желимо да Србија буде затрпана тим јефтиним вином. То је проблем. Ми се боримо за домаће винаре и виноградаре. Конкуренција је добродошла, али не нелојална у односу на фирме које раде годинама. Јасно је да свима морамо дати простора. Међутим, треба направити компромис и равномерно распоредити увоз. А не да две фирме откупе све без царине. Не знам како ће се то решити – упозорио је наш саговорник. Према његовим речима, још већи проблем је то што домаће вино које је квалитетније и вредније не може да се избори са тим јефтиним увозним „за које не знамо ни одакле је грожђе, нити ко га је правио јер се производи у огромним количинама”, каже.

– Они и који хоће у Србији да праве вина од 400 до 800 динара сада не могу да их продају због нелојалне конкуренције. У сваком случају, тржиште не сме да буде организовано тако да неко ради превише, а други да добијају мрвице – сматра директор Савеза винара и виноградара Србије.

Иначе, на иницијативу овог удружења недавно су грожђе и вино из увоза појачано контролисани како би се утврдио квалитет робе која стиже на наше тржиште. Овај савез, који окупља 12 домаћих удружења, недавно је објавио да би у овом тешком периоду решење за смањење увоза вина и грожђа могло да буде и у формирању прве домаће берзе.