петак, 15.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 04.11.2020. у 22:00 Маријана Авакумовић

Фриленсерима почела да стижу пореска решења

У случају да су на пример у једној години у просеку приходовали 80.000 динара бруто месечно, били би дужни да за порезе и доприносе уплате око 270.000 динара годишње
(Фото Н. Марјановић)

Пореска управа је већ урадила оно што је најавила и показала да са њом нема више шале. Решења за неплаћене порезе и доприносе на зараде почела су да стижу на адресе грађана који из Србије раде за послодавце у иностранству.

Фриленсеру који је радио преко Упворка, водеће светске платформе за рад преко интернета, стигло је решење да плати 20 одсто пореза, 25,5 за ПИО и 10,3 процента за здравствено, што су све прописане дажбине за уплате из иностранства, које се рачунају као приход за претходне четири године. Његово пореско решење објавили су Удружење радника на интернету и Стартит.

Пореска контрола овог фриленсера, који новац зарађује креирањем видео-игрица за мобилне телефоне, почела је у јуну ове године. Тада је по службеној дужности покренут поступак утврђивања пореза на остварен приход по основу уплата новца из иностранства на девизне рачуне. Како пише у документу, „камата је обрачуната од датума приспећа пореске обавезе до 21. септембра 2020. године”. Тако ће, осим обрачунатог пореза, морати да плати и камату за четворогодишњи период.

Милан Погачар из Удружења радника на интернету каже за „Политику” да им је стигло четири или пет оваквих решења. Они траже да се обустави наплата пореза и доприноса физичким лицима која су добијала девизне дознаке из иностранства, објашњавајући да су то сви људи који су приходовали из иностранства, било да су радили за страног послодавца, или да је реч о продаји преко интернета.

Таквих је каже 750.000, односно толико је њих до јуна примало девизне дознаке из иностранства, према подацима Народне банке Србије. Мада се процењује да их има више од 100.000.

– Захтевамо сваку обуставу наплате и покретање поступака до завршетка преговора са Министарством финансија и Пореском управом. Тражимо да се таква решења не спроводе из више разлога. Зато што су, на пример, не само камате него и доприноси обрачунати, иако не би требало. Јер је 2019. донесен Закон о обавезном социјалном осигурању физичких лица где су први пут фриленсери препознати да могу уопште да уплате порезе и доприносе. Порез законски може уназад да се обрачуна пет година, али закон не може да се примењује ретроактивно – каже Погачар.

Он се слаже са проценом Центра за истраживање јавних политика, да су у просеку приходи фриленсера око 80.000 бруто месечно за мушкарце и 60.000 динара за жене. Према њиховој процени, чак и да је најмањи дуг за порез у питању, по најповољнијој неопорезивој основици од 50 одсто, српски фриленсер дугује озбиљан износ. У случају да су на пример у једној години у просеку приходовали 80.000 динара бруто месечно, били би дужни да за порезе и доприносе уплате у најбољем случају око 270.000 динара годишње (2.300 евра).

Ипак, неки фриленсери зарађују много више од овог просека. Довољно је посетити сајт, који се бави аналитиком зарада на друштвеним мрежам и уверити се да поједини српски јутјубери, преко ове платформе зарађују годишње 15.000 долара и више. Они најпопуларнији са више од милион пратилаца приходују годишње чак од 618.000 до 860.000 долара. Ово су максимални износи које зарађују српски јутјубери. Већина приходује далеко мање и они то сами објашњавају у видео-снимцима које објављују.

Упитан како ово објашњава Погачар одговара да верује да је добар део јутјубера у легалним токовима пословања.

– Ако је било ко од њих имао веће приходе ушао је у легалне токове пословања или као паушалац или је основао д. о. о. Уколико то нису урадили у озбиљном су прекршају. Када говоримо о фриленсерима не говоримо о милионерима, већ о људима који на интернету зарађују месечно 300 до 400 долара – наглашава Погачар.

Ових дана су се чули предлози да би за фриленсере убудуће требало увести прогресивне пореске стопе и да приходе до одређеног износа не би требало опорезивати.

Милица Бисић, порески стручњак и професорка на ФЕФА факултету, каже да се не може само за једну категорију обвезника уводити скала, а за другу не. Она сматра да није решење да се за некога ко није плаћао порез све време, а требало је, уведе неко посебно опорезивање. Како би се назвала та пореска основица, пита она. То су приходи, који су остварени самосталном делатношћу.

– Та самостална делатност не мора да буде регистрована и то није прекршај што се тиче начина на који су обављали делатност. Али не може се само за ту врсту самосталне делатности измишљати неки посебан начин опорезивања. Ако се покушава да се мења порески систем онда мора да се води рачуна о томе како ће то утицати и на друге обвезнике. Не може њима сада 200 евра месечно да се не опорезује, а да се запосленом у предузећу опорезује мањи износ . Неопорезиви износ зараде у Србији је 16.300 динара. Не би то било исправно са становишта праведности пореске политике да они који једнако зарађују буду неједнако опорезовани – сматра Бисићева.

То што се Пореска управа тек пробудила не оправдава обвезнике да не плате порез. Наша саговорница објашњава да у пореском систему постоји могућност да се тражи одлагање плаћања пореза. Али оно не постоји за овако масовну ситуацију јер подразумева да одређени порески обвезник у неком тренутку није могао да одвоји тај износ који треба да плати и да је поднео захтев за одложено плаћање.

– Оно што би можда могло да буде решење за ову конкретну ситуацију јесте да се дефинише одговарајући поступак репрограма. Односно, за две године да се дефинише одложено плаћање и за те две године иде камата за то одлагање. Уколико се узме у обзир да пет година нису плаћали порез, да би им се продужио рок могуће је направити нови оквир који би им олакшао плаћање. Дакле, могло би да се размотри повољније плаћање него што предвиђа постојећи систем. Сама ситуација их је подсетила да треба да плаћају порез, а није идеја да се они економски униште – наводи Бисићева.

Коментари96
01857
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Пензионер Цака
Док су пензионерима пензије биле умањене,ради спашавања економије,фриленсери су ''заборављали'' своје пореске обавезећНеспорим и кривицу пореске управе да их на обавезе потсећа.Кривицу једних и других треба утврдити...Можда овај коментар мало ''касни'' али се надам да ће бити објављен...
Марко О.
Порески обвезник,као грађанин, сам подности пореску пријаву и сам се ослобађа од пореза. Пошто је забрањено законом двоструко опорезивање, грађанин мора да има код себе потврду од стране државе да је код њих плаћен порез ако је то НЕТО приход и на својој пријави изразити износ којим се ослобађа од пореза. Ако не набавите потврду,то је БРУТО износ и на то иде плаћање свих пореза на приходе - зависи од страног послодавца и уговорног односа. Самопријављивањем порезницима, ослобађате се од казни.
Зоран
У недостатку радних места, људи се сналазе како знају и умеју, обезбеђују егзистенцију и себи и својим породицама, и место да држава то подржи, да организује едукације и саветовалишта како и други исто то да ураде и како да све то организују као озбиљан бизнис и да уђу у порески систем, држава незаинтересовано ћути и после пет година почиње да их третира као криминалце... Људе који доносе чист девизни прилив на наше тржиште!? То није нормално. Озбиљне државе то не раде тако.
Боривоје Банковић
Да резимирамо: 1. Држава је скоро 20 година толерисала неплаћање пореза. 2. Тиме је 100.000 грађана криминализовано, поједнако кривицом државе као и својом. 3. Настао је огроман, реално ненаплатив порески дуг. Е, сад... Мене као грађанина који није лично погођен овиме занима ко ће одговарати за све то. Јер у иоле нормалној држави министар финансија не би тврдио да је ово "леп гест" већ би поднео оставку због штете државном буџету веће од милијарду евра, а сви његови претходници би одговарали.
Марко О.
Порези застаревају после 5 година, АКО за претходних 5 година порезници нису предузели ни једну радњу ради наплате. Али ПИО (пензијско инвалидско осигурање) НИКАДА не застарева и обвезник је дужан да га измири, на пример, за свих 20 година. Самопријављивањем се избегавају казне и одговорност, док је порески сам дужан да себи обрачуна порез и себе ослободи ако иам потврду стране државе о већ плаћеном порезу у иностранству. Ко има радни однос у Србији, преко тога плаћа ПИО и здравствствено.
Боривоје Банковић
Након што сам јуче написао ово, данас сам видео једно такво решење где се обвезнику потражује око 400.000 динара за протеклих пет година са обавезом да сам обрачуна камате. Поред пореза, ПУ би волела да наплати и 25,5% доприноса, али се ограђује и каже да није могуће уписати стаж по уплаћеним доприносима. Иако чврсто верујем да порез мора да се плаћа, ја бих то терао до Стразбура, а ту видим и основ за уставну жалбу. Још једна одлука преломљена преко колена која ће се обити грађанима о главу.
Напредно, нема шта
Ја сам предузетник регистрован у централној београдској општини. Порези доприноси и остали трошкови су ми преко 50.000 динара месечно. Радим само са странцима и претежно наплаћујем преко фирме, међутим има послова које могу да наплаћујем само преко личног рачуна јер платформе преко којих радим не дају другу могућност. Сада сам у дубиози јер је држава ћутала 20 година па се сад сетила да наплати задњих 5 година. Кад изађем са робије идем да мотам каблове. Више се исплати у ово наше златно доба.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља