петак, 07.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 04.11.2020. у 10:36 Далиборка Мучибабић

Радови на Светосавском платоу бар још годину дана

Ако уређење унутрашњости Храма Светог Саве и буде завршено за два месеца, простор између њега и Булевара ослобођења остаће градилиште до краја 2021.

Уређење порте Храма Светог Саве, постављање мермерних плоча уместо попуцалих гранитних, започето је пре два месеца и требало би да буде окончано до краја године. Али, то не значи да ће цела прва фаза обнове Светосавског платоа, која предвиђа и садњу храстова по ободу између северног и јужног улаза у највећи храм на Балкану, и постављање каменe клупe на ободу круга, бити завршено у том временском року.

Марко Стојчић, главни градски урбаниста, каже да би тачка на прву фазу могла да се стави најкасније почетком следеће године и да крај тог посла зависи од временских услова.

– Прва фаза подразумева поплочавање око 8.000 квадратних метара површине порте цркве и захтева доста бетонских радова који не могу да се изводе по снегу и хладном времену – истиче Стојчић.

Јавност не може да се отме утиску да временски услови све чешће диктирају завршетак бројних пројеката у престоници, укључујући и овај, посебно ако се зна да је речено да ће прва фаза бити готова до краја 2020.  

Следећа етапа уређења тог јавног простора од око 40.000 квадратних метара, додаје Стојчић, требало би да почне на пролеће 2021. и да плато буде завршен до краја те године, најкасније почетком 2022. То значи да, ако сви радови у Храму буду окончани у наредна два месеца, простор између њега и Булевара ослобођења остаће градилиште још најмање годину дана.

Светосавски плато сређује се према пројекту архитеката академика Бранислава Митровића и Дејана Миљковића, а идеје које су они предложили за оплемењавање те локације, која се дуже од века планира, пројектује и препројектује, изабрала је Српска православна црква. Она финансира прву фазу пројекта, истиче Стојчић, а ко ће све остале – биће познато такође следеће године.

Према пројекту архитеката које је црква ангажовала директно, без организовања конкурса, да сачине идејно решење за реконструкцију Светосавског платоа, са његове леве стране наспрам здања Народне библиотеке биће шума са дечјим игралиштем, а између ње и библиотеке централна пешачка стаза која ће отворити нове визуре на цркву. Испред ње ће бити знатно више места за вернике него до сада. Постојећа фонтана биће уклоњена, а нова неће бити класичан водоскок. Обновом тог дела Врачара предвиђена је и градња новог објекта – зграде Патријаршије у наставку постојећег Парохијског дома уз Катанићеву улицу.

Овакво решење двојца Митровић–Миљковић изазвало је негодовање дела јавности. Тако су, на пример, њихове колеге окупљене око Асоцијације српских архитеката у јуну упутиле писмо бројним институцијама попут Синода Српске православне цркве и председника Србије са предлогом да се одустане од реализације пројекта „шуме”. Јер, он је, како су навели, непримерен простору испред Храма и претворио би духовно седиште у профани простор градског парка, дубоко деградирајући његов историјски, симболички и друштвени значај.

Академик Бранислав Митровић каже за наш лист да га критике не изненађују, али да верује у пројекат, да су он и Миљковић радили најбоље што могу и да се нада да ће на крају и грађани бити задовољни.  

– На Светосавском платоу биће више зеленила него сада, сачуваћемо постојеће дрвеће, осмислили смо толико детаља који ће дати смисао таквој једној изузетно важној амбијенталној целини као што је то Светосавски плато – истиче Митровић.

Коментари19
5da4b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Filip Stojanovic
Skoro sve fotografije hrama su uradjene dijagonalno ( ugao Krusedolske i Nebojsine ). Ovo je i jedini "otvoreni" prilaz gde mozete iz daljine videti ceo hram bez da neki od objekata u okruzenju zaklanja deo hrama. Pravljenjem tzv. sume i ovaj jedini otvoreni deo ce biti zaklonjen. Umesto da se plato o "oslobadja" objekata u okruzenju, jer sama velicina hrama to i zahteva, mi dodatno zatvaramo i ono malo vizura. P Bolje ostavite ovako kako jeste ako ne umete bolje.
Марко Латиновић
Трг, овако како је приказан, ни издалека не буди осјећај какав оставља прелијепа унутрашњост цркве. Нисам сигуран да тргу треба толико дрвећа која заклањају видик на Храм. Све ми се чини да ће поред блока патријаршије, која ће бити очито у модерном стилу, ускоро нићи и станови за свештенике. Што се Карађорђа тиче њему је итекако мјесто на платоу, као и дјеци (под надзором). Оно чему није мјесто на платоу свакако су керови које локалци на изводе да пишке по платоу по угледу на остале Еуропејце.
Бетонско нагрђивање
Поново парк без зеленила. Да ли је стварно немогуће уграђивање без поплочавања?
Milica
Naša pejzažna arhitektura je na vrlo niskom nivou, krajnje nemaštovita i bez osećanja prostora i namene. To se vidi na Cvetnom trgu i Trgu Republike, gde je trebalo da se zasade magnolije ili drveće koje cveta (u Vašington dolaze turisti u proleće zbog cvetanja ornamnetalnih trešanja, isto u Japanu); isti je slučaj i ovde--šuma i travnjak. To nije skandivska svedenost i jednostavnost, nego naša neinventivnost.
Vladan
Zar ne treba park ispred hrama da se nazove Svetosavski Park sa skulpturom Sv. Save ?! Karadjordje je tu malo zalutao ?!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља