среда, 25.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 30.10.2020. у 21:00 Катарина Ђорђевић

Ви­ше од 3,8 ми­ли­о­на љу­ди у Ср­би­ји ко­ри­сти ин­тер­нет

Већина корисника светске информатичке мреже тражење податaка, разговоре и размену порука обавља преко телефона
(Фото Н. Марјановић)

Сва­ко­днев­но или го­то­во сва­ког да­на ви­ше од 3,8 ми­ли­о­на љу­ди у Ср­би­ји ко­ри­сти ин­тер­нет а свет­ској ин­фор­ма­тич­кој мре­жи нај­че­шће при­сту­па­ју пре­ко те­ле­фо­на тач­ни­је ви­ше од 80 од­сто, де­вет од­сто – пре­ко лап­то­па, а се­дам про­це­на­та пре­ко та­бле­та. Ра­чу­на се да љу­ди пу­тем ин­тер­не­та раз­ме­не не­ко­ли­ко би­ли­о­на по­ру­ка днев­но. 

По­да­ци Ре­пу­блич­ког за­во­да за ста­ти­сти­ку го­во­ре да је у по­след­ња три ме­се­ца 36 од­сто ко­ри­сни­ка ин­тер­не­та ку­по­ва­ло, од­но­сно по­ру­чи­ва­ло ро­бу или услу­ге пу­тем ин­тер­не­та, а ви­ше од тре­ћи­не ин­тер­нет по­пу­ла­ци­је у Ср­би­ји ко­ри­сти­ло је ове го­ди­не услу­ге е-упра­ве. Нај­но­ви­ји по­да­ци на­ци­о­нал­ног ста­ти­стич­ког за­во­да, об­ја­вље­ни по­во­дом 29. ок­то­бра, Ме­ђу­на­род­ног да­на ин­тер­не­та, от­кри­ва­ју да 94 од­сто ста­нов­ни­штва по­се­ду­је мо­бил­ни те­ле­фон, не­што ви­ше од по­ло­ви­не има лап­топ, а 81 про­це­нат до­ма­ћин­ста­ва у Ср­би­ји има при­кљу­чак за ин­тер­нет. Оче­ки­ва­но, за­сту­пље­ност ин­тер­нет при­кључ­ка нај­ве­ћа је у Бе­о­гра­ду и из­но­си 94 од­сто, у Вој­во­ди­ни она из­но­си 75 про­це­на­та, док у Шу­ма­ди­ји, За­пад­ној Ср­би­ји и Ју­жној и Ис­точ­ној Ср­би­ји из­но­си 77 од­сто. 

За по­тре­бе по­сло­ва­ња, ин­тер­нет ко­ри­сти 99,8 од­сто пред­у­зе­ћа у на­шој зе­мљи, док веб-сајт по­се­ду­је 83 од­сто њих. Да су дру­штве­не мре­же све при­сут­ни­је у по­сло­ва­њу, го­во­ри и по­да­так да је не­ку од по­пу­лар­них со­ци­јал­них мре­жа за по­тре­бе по­сло­ва­ња ко­ри­сти­ла по­ло­ви­на фир­ми. 

Нај­но­ви­је ис­тра­жи­ва­ње Кров­не ор­га­ни­за­ци­је мла­дих Ср­би­је по­ка­зу­је да се нај­ве­ћи број мла­дих – чак 98 од­сто њих, о све­ту око се­бе ин­фор­ми­ше пре­ко ин­тер­не­та, од­но­сно пре­ко ин­фор­ма­тив­них пор­та­ла и дру­штве­них мре­жа. Тек сва­ка дру­га мла­да осо­ба гле­да те­ле­ви­зи­ју, осам од­сто њих чи­та днев­не но­ви­не, не­што ма­њи про­це­нат ку­пу­је не­дељ­ни­ке, а све­га тре­ћи­на има ин­ста­ли­ра­не „њуз” апли­ка­ци­је (мо­бил­не апли­ка­ци­је за ве­сти) на те­ле­фо­ну. Ви­ше од 90 од­сто мла­дих има про­фил на „Феј­сбу­ку” и „Ин­ста­гра­му”, тре­ћи­на ко­ри­сти „Тви­тер”, че­твр­ти­на „Тик­ток”, а пе­ти­на „Линк­дин”. Нај­ве­ћи број њих ко­му­ни­ци­ра пре­ко ди­рект­них по­ру­ка на „Ин­ста­гра­му”, а по­том пре­ко „вај­бе­ра”, „феј­сбук ме­син­џе­ра” и „во­ца­па”. 

Сту­ди­ја пор­та­ла „Ста­ти­ста” све­до­чи да ин­тер­нет ко­ри­сти пре­ко 4,57 ми­ли­јар­ди љу­ди на све­ту и под­се­ћа да је свет­ска мре­жа на­пра­ви­ла ре­во­лу­ци­ју на по­љу ко­му­ни­ка­ци­је, по­ве­зу­ју­ћи љу­де на ве­ли­ким уда­ље­но­сти­ма. 

„Елек­трон­ска по­шта је са­мо је­дан од на­чи­на на ко­ји се ко­му­ни­ка­ци­ја ме­ђу љу­ди­ма про­ме­ни­ла, а ана­ли­за ’Ста­ти­ста’ по­ка­зу­је да љу­ди на пла­не­ти днев­но раз­ме­не ви­ше од 300 ми­ли­јар­ди меј­ло­ва. Прет­по­став­ка је да, ка­да узме­мо у об­зир ’вај­бер’, ’Феј­сбук’, ’Ин­ста­грам’ и све по­пу­лар­ни­ји ’Тик­ток’, ци­фра из­но­си не­ко­ли­ко би­ли­о­на по­ру­ка”, об­ја­шња­ва Фи­лип Горт из аген­ци­је за по­слов­ни ме­наџ­мент „На­микс” и до­да­је да се раз­вој ин­тер­не­та тек оче­ку­је. 

На­и­ме, ис­тра­жи­ва­ње сај­та „По­пу­лар ме­ха­ник” го­во­ре да ће раз­вој ин­тер­не­та у на­ред­них пе­де­сет го­ди­на до­не­ти све оно што је ви­ђе­но у фу­ту­ри­стич­ким се­ри­ја­ма и фил­мо­ви­ма – ко­нек­ци­ја ће би­ти мо­гу­ћа без ика­квог фи­зич­ког уре­ђа­ја, по­да­ци ће би­ти пер­со­на­ли­зо­ва­ни, а осо­бе ће по­мо­ћу тзв. би­о­по­да­та­ка мо­ћи у сва­ком тре­нут­ку да пра­те сво­је здрав­стве­но ста­ње. 

Коментари1
92256
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Budimir
Čitavo naše postojanje sada možemo živeti iza paravana. Posao se obavlja na daljinu, ljubav se filtrira kroz algoritme, a naša intima prikriva se na društvenim mrežama. U stisku trajne veze paradoksalno se udaljavamo jedni od drugih. Twitter planira ponuditi "rad na daljinu za celi život"; Google pokušava privatizovati megalopolise; usamljeni pojedinci potpadaju pod čaroliju masina koji govore .. Ne pise nam se dobro !

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља