среда, 02.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 27.10.2020. у 20:20 Драгана Јокић-Стаменковић

Теже оболеле од ковида 19 антитела ће штитити око годину дана

Праћење 50 пацијената који су оболели у марту с тешком клиничком сликом показало је да ни после шест месеци није дошло до знатног пада количине антитела, која би требало да се задрже још најмање толико времена, сматрају истраживачи ИНЕП-а
У ла­бо­ра­то­ри­ји Ин­сти­ту­та за при­ме­ну ну­кле­ар­не енер­ги­је (Фо­то ИНЕП)

Истраживања на пацијентима зараженим ковидом 19 која од марта спроводе научници са Института за примену нуклеарне енергије (ИНЕП) Универзитета у Београду указују да ће они највероватније годину дана бити имуни на ту болест, а не око три месеца како се већ увелико може чути у јавности. Доктор Марија Гњатовић, научни сарадник ИНЕП-а, за наш лист истиче да чак и када антитела нестану из крви пацијента који је прележао ковид 19, то не значи он губи сваку врсту заштите од те болести јер поред антитела у одбрани организма од инфекције учествују и други чиниоци попут различитих врста белих крвних зрнаца. Одбрамбене су, напомиње, све имунолошке ћелије које памте контакт с вирусом и при следећем нападу се онда брже бране од њега и брже синтетишу нова антитела која бране организам.

Гњатовићева истиче да су од стизања пандемије у Србију у лабораторијама ИНЕП-а урађене анализе 15.000 особа, али да нису сви били позитивни на вирус корона. Уз подршку Владе Србије и кризног штаба, због развоја ЕЛИСА тестова за утврђивање ковида 19, тамошњи научници у марту су почели да прате првих 50 пацијената заражених вирусом и испитују њихов серолошки одговор на САРС ков 2. Посматрање тих особа настављено је до сада, а сваког наредног месеца, укључујући и септембар, анализама су придруживани нови пацијенти с тежим и лакшим симптомима болести. Студија је урађена на 1.500 оболелих. Друга група анализираних су они који су на сопствени захтев у ИНЕП-у радили серолошко тестирање на ковид 19 јер им је било потребно ради путовања, потврде да ли су заражени, да ли су некада били изложени вирусу и прележали га без симптома, или су једноставно желели да прате ток своје болести. Трећу групу чине испитаници код којих су урађени серолошки тестови у оквиру епидемиолошке студије која ће обухватити 7.000 особа и показати какав је колективни имунитет наше нације. Њом руководи Медицински факултет у Београду, али је ИНЕП кључни партнер у том истраживању.

– Код 50 пацијената који су оболели у марту с тешком клиничком сликом, а који су у старту развили високе концентрације антитела у крви није дошло до њиховог значајног пада у шест месеци праћења. Због тога претпостављамо да ће, на основу података које имамо, та антитела трајати минимум годину дана. Блага клиничка слика доводи често до стварања ниских вредности антитела у крви, што не значи да у тој групи пацијената нема и оних који су развили и високе вредности антитела – објашњава научница.

Каже да није све у количини антитела, већ је битно утврдити колико особа има такозваних неутралишућих антитела, која су кључна у одбрани организма, од поновне заразе, а што је важно и за развој вакцине. У Србији још не постоји тест који детектује неутралишућа антитела, али ИНЕП планира да га развије у оквиру неког од научних пројеката на ком ће конкурисати. Према речима др Гњатовић, асимптоматски пацијенти који су развили велике количине антитела су вероватно најбољи потенцијали донори крвне плазме потребне за лечење јер су створили антитела најбољег квалитета. Они су се успешно изборили с вирусом пре него што је он успео да им озбиљно угрози организам, па се зато сматра да у себи имају велике концентрације управо тих неутралишућих антитела која могу да блокирају улазак САРС ков 2 у ћелије домаћина.

– Највероватније је да такве особе и не би морале да приме вакцину. Садашња истраживања су показала да САРС ков 2 код великог броја пацијената ствара значајне количине неутралишућих антитела, па је извесно да може да се направи ефикасна вакцина. Управо због немогућности заражених ХИВ-ом, на пример, да развију поменута неутралишућа антитела у довољној мери, није направљена ефикасна вакцина која би се користила у борби против тог вируса – указује др Гњатовић и на добре стране актуелне пандемије.

Истраживања у ИНЕП-у досад су показала и да је међу пацијентима у Србији из другог пика пандемије, односно из периода по престанку карантина, много је више асимптоматских случајева и оних с благом клиничком сликом који развијају ниже концентрације антитела. То значи, каже Гњатовићева, да су грађани изложени мањим дозама вируса управо због поштовања препоручених епидемиолошких мера и говори колико је битно да сви и даље носе маске, држе прописану дистанцу и наставе с редовном дезинфекцијом. 

Коментари0
00c5a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља