петак, 04.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 26.10.2020. у 16:33 Александар Апостоловски
ТЕМА НЕДЕЉЕ: КОЛИКО ВЕРУЈЕМО БАНКАМА

Поштено, па на суд

(Фото Анђелко Васиљевић)

Без жуте банке ушао сам у банку, са маском на лицу. Изашао сам опљачкан.

Ту је почетак и крај односа између клијената и банке. Све остало су нијансе. Дакле, желео сам да проверим стање на рачуну после мораторијума на отплату стамбеног кредита, а сазнао сам да ћу, уколико доживим пензију, и после ње плаћати рате из доба короне. Како ми је већ на ту констатацију пао мрак на очи, остатак приче о плану отплате који ће ми тек стићи, уз додатне камате, сместио сам у подсвест, о чему ће, ако остарим, бринути угледни др Алцхајмер.

И „мастер” картица ми је извесно време била на мораторијуму, што нисам знао, али ми је било сумњиво то што сам је користио као да ће сутра наступити судњи дан, а све време је била у плусу. То сутра траје шест месеци. Нека ми је бог у помоћи, камате ће откуцавати као у илегалном таксију. Како ми је и аутомобил, пошто сам му прославио пунолетство, отказао сваку послушност – распала му се пумпа за серво – у бунилу сам се распитивао и за кеш кредите. Ту сам био дотучен сазнањем да одавно немам кредитну способност и да ме кредитни биро означава као безбедносно интересантну особу.

На излазу сам сусрео менаџера банке, свог драгог познаника. Поновио ми је по ко зна који пут предлог да коначно смањим камату за стамбени кредит, самим тим и месечну рату, али уз услов да се у новом уговору обавежем да евро вежем за еурибор (европска међубанкарска стопа), што је једнако коцкању коме нису одолели сиротани који су пре десетак година узели кредите у швајцарцима. Њихова судбина је позната. У почетку су ми се смејали, а сада су махом на лековима за смирење. Понеки од њих су, нека им је лака земља, завршили тамо – под земљом. Кад год поменем дотичном познанику да је довољно да ми банка смањи камату, без везивања за еурибор, он одмахне главом. „Банка мора да се заштити”, каже он, а онда се куне у децу да ће еурибор наредних година бити стабилан. Мора да је добар с Ангелом Меркел.

Између редова, он ми поручује да банка увек побеђује и да нема разлике између те финансијске установе и казина. Који је то коцкар, узгред, победио коцкарницу? Познајете ли таквог? Звони ми телефон и јавља ми се жена. Банка јој је сваког првог у месецу наплаћивала годишње одржавање „виза” картице, тако да јој је за шест месеци отела 11.800 динара. Нису јој помагали ни одласци у експозитуру, ни позиви кол-центру, све док није послала званични имејл у којем је запретила подизањем тужбе и гашењем свих рачуна. Одговорили су јој да ће јој вратити новац, али с обзиром на ефикасност приликом отимања, изгледа да нису тако ефикасни приликом враћања. Новац јој није уплаћен до данас.

Caption

Ја сам се добровољно одрекао свих банкарских картица, осим уклете „мастер”, док чекове већ годинама одбијам да користим, као да су оружје за масовно уништење. Спремам се да коначно ударим на последње утврђење зеленашког финансијског поретка. Свом снагом сам кренуо на последњи бастион мог микроекономског посрнућа. Пробаћу да се ослободим дозвољеног минуса, на који се плаћа камата од које би и харачлије частиле пићем целу кафану. Тако зелен, идеална сам жртва за зеленаше, али шта ће ми та створења са бејзбол палицама кад сам већ одавно заробљен у лавиринту српског банкарског система. И ако је нека утеха, банкари неће да бију. Само активирају хипотеку, што ипак дође на исто, јер после те радње, шта преостаје него да ударате главом о зид.

Очерупан, проналазим све више истине у речима легендарног тупамароса, бившег председника Уругваја Хосеа Мухике, који је рекао да криминалци нису они који пљачкају банке, већ они који их оснивају.

Мора да је стари, добри Хосе имао довољно времена да размисли о тој животној филозофији током 13 година које је провео у затворском бунару, када су га оптужили да је изводио оружане нападе на финансијске институције да би сиротињи делио хлеб. Том револуционару који је пиштољима пљачкао банке, данас кличу као свецу, а Емир Кустурица је о њему снимио сјајан документарац.

И мени се чини да сам на дну бунара, али не опседају ме револуционарне бубице као Мухику, јер је он за разлику од мене, који живим од недозвољеног минуса, направио недозвољени плус бруто друштвеног производа, створивши јужноамеричку Швајцарску од своје земље. Уругвајци имају четири и по пута више грла стоке од броја становника. Занимљив човек тај гериљерос. Пљачкао је банке у младости раној, а потом лову делио сиротињи. „Банкарски систем је највеће зло. Нашли су начин да се богате, а да ништа не раде. Кад уђеш у банку са калибром 11,43, осећаш се моћним”, говорио је Мухика. Тако је доспео у затвор, потом на власт, али по ступању на трон, наставио је да живи као његови поданици. Скромно, у уџерици. Спавао је на земљи ноћу, дању је орао трактором, а до резиденције се возио у старој „буби”.

Далеко било да пропагирам оружане пљачке банака. Познат сам по меком срцу. У обезбеђењу су све сами доброћудни, стари момци. Већина њих је пред пензијом, раде за минималац, а некада су шљакали у великим југословенским гигантима који су уништени. После слома индустрије, следи уништење домаћих и улазак страних банака, чиме почиње економско поробљавање малих земаља. О томе је писао нобеловац Џозеф Стиглиц, најцитиранији економиста данашњице. Државама стране банке исисавају национално богатство, а грађанима крв, али како су неолибералне владе зависне од међународних кредитора, не смеју да такну у свет таме банкарских послова са становништвом.

Као што је за здраво тело и дух важно ослободити се вишка хране, тако је лековито одрећи се претераног конзумирања добрих банкарских услуга. Наиме, обе ствари једнако лековито утичу на срце. Ако вам се чини да предлажем да се вратимо сламарицама уместо сефовима, за којима, прича се, влада све већа потражња, на добром сте трагу.

Не звучи лоше ни идеја да сам себе закључам у сеф и прогутам кључ сваки пут када ми нуде кеш кредите, рефинансирање постојећих задужења или многе сличне благодети које ћу искусити ако се поново и поново задужим.

Некада нам се чинило да тај блештави свет турбо-капитализма само чека на нас, да пружимо руке и зграбимо тај бољи живот. Али у уговору с новим светом нисмо читали фусноте! Нигде не пише, али се подразумева: „Руке увис, ово је камата!”

Коментари12
a783e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Драгољуб Збиљић
Мени из Рајфајзен банке У коју никада нисам ни ушао, а камоли да сам имао икакав посла с њима, сваког месец стиже да им плаћам некакав износ од две хиљаде и нешто месечно. Чак сам први пут ушао у једну њихову филијалу у Н. Саду да их писмено молим да ме не узнемиравају. Они су обећали да ће престати да ме узнемиравају јер нису, наравно, могли наћи да им нешто дугујем. Али ме и даље узнемиравају. Пошто су тражили све моје податке, сада их имају па ми могу фалсификовати неки дуг. Страна банка.
Горан
Банке нису криве. Криви су грађани који се задужују. Сви желе стан да купе, да се угурају у велики прљави Београд. За тих 20 година робије кредита, нити сте путовали негде нити били слободни. Кад прође младост, нема више ни елана н жеље, кредит отплаћен робија завршена и прође живот.
Драгољуб Збиљић
Рекох малопре. Ја нисам ушао у дотичну банку, али ми месечно стално траже већ другу годину дог који су измислили. Како, онда, мне окривљујете као грађанина? Шат сам ту ја крив што ми траже дуг иако им ништа ен дугујем.
Боривоје Банковић
Амин.
Milos
Članak nepotpisan ali po stilu pisanja, siguran sam da je autor Apostolovski. Sjajno bajno k'o i uvek
OK
Ja bih da uzmem stambeni kredit, ali da ne placam kamatu. Ukratko je poenta ove price. Trosio karticu, a nije se zamislio odakle. Doslo je na naplatu. I sada se zali... Sada su mu krive banke, drzava i svi drugi, a nikako da shvati da je sam sebe doveo u tu situaciju.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља