субота, 05.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 26.10.2020. у 10:40 Оливера Милошевић

На продају Титова радионица

Спомен-радионица, односно музеј, одлази на лицитацију иако је споменик културе, јер закон такву могућност дозвољава
(Фото „Тито у Паланци”)

СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКА – Стари музеј Гоше, познатији као Спомен-радионица „Јосип Броз Тито”, за мање од месец дана одлази на добош заједно са још два објекта ове паланачке холдинг корпорације у стечају. Јавно надметање стечајни управник заказао је за 12. новембар.

Међутим, овај објекат има статус споменика културе и то је оно што је забринуло стручну јавност, али и упућене грађане. Одмах по објављивању огласа за продају, реаговао је Музеј науке и технике, као и Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево, али узалуд.

Пара да се појаве као купци немају, а Закон о стечају не спречава продају већ дозвољава намирење поверилаца из комплетне имовине дужника. Па, и када је у питању споменик културе. Чак ни држава нема право прече куповине.

Када је у питању објекат под стечајем онда то не важи, само имају обавезу да обавесте државне институције, што су и учинили, каже Дејан Радовановић, в. д. директора Регионалног завода за заштиту споменика културе.

Шта ће будући власник желети да уради са овим објектом од историјског значаја остаје да се види. Међутим, због Закона о заштити културних добара који забрањује рушење и преправљање објеката у статусу споменика културе, услове и дозволе мораће да затражи управо од смедеревског завода који је надлежан за стари музеј.

Због ове ситуације, сутра ће се састати представници Музеја науке и технике, паланачког музеја, Регионалног завода за заштиту споменика културе са стечајним управником и председником општине Смедеревска Паланка.

‒ Купопродају не можемо спречити али желимо да предупредимо намере будућег власника ‒ каже Радовановић за „Политику”.

Да би купио „Титову радионицу” будући купац мора имати најмање 6,3 милиона динара, то јест око 50.000 евра, колико износи почетна цена за простор површине веће од 800 квадрата.

Општина Смедеревска Паланка такође нема могућности да купи ову зграду.

‒ Ми тренутно имамо много пречих ствари да решавамо, немамо пара за тај објекат, али ћемо све експонате, који иначе нису на продају, да преузмемо и сачувамо. Планирамо неку изложбену поставку, да од тога направимо занимљиву причу, али о том потом ‒ каже Никола Вучен, први човек Паланке.

Према неким подацима, Тито као млади машинбравар 1926. године долази у Србију и запошљава се у фабрици вагона и гвоздених конструкција АД „Јасеница” у Смедеревској Паланци, која ће касније постати „Гоша”.

Многи данас оспоравају ову могућност, тврдећи да је реч само о предању, јер Тито, наводно, никада овде није ни долазио, већ је цела прича део пропаганде. Титова или не, радионица је 1976. године претворена у спомен-музеј, наводно на педесету годишњицу Брозовог доласка у ово место.

Извршени су обимни санациони и конзерваторско-рестаураторски радови, уведени нови садржаји, као и стална поставка старих алата и мобилијара, баш у делу у којем је Тито, како се прича, радио. На радионицу је постављена бронзана плоча са рељефним ликом Јосипа Броза, иначе рад Ота Лога.

Млади радник Броз у Смедеревској Паланци

Сам броравак Јосипа Броза Тита у Смедеревској Палнаци описао је Тихомир Станојевић у књизи „Тито у Паланци”. У уводу књиге Станојевић пише да му је лично Броз у јесен 1976. године дао своје посебно казивање, и оно је основа на којој се документовано и симболично говори о боравку будућег маршала у овој варошици.

Свој први улазак у фабрику „Јасеница” Броз описује речима:

„Другови су ме примили врло лијепо. Отишао сам у фабрику где ме је примио Француз Крете и одмах ме одвео у радионицу у којој ћу радити као алатничар. Ту радионицу је водио мајстор Волф. Први задатак који сам добио био је да поправим око 20 менгела, односно шрафштока. Ја сам у томе имао искуствва, па сам их лијепо раскалио, уредио и поново окалио тако да се њихове ивице лијепо поклапају – и они су тим мојим првим радом, као и касније, били задовољни.”  (Г. В.) 

 

 

Коментари19
0a7f2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Beogradjanin - Schwabenländle
@ Саша Микић, браво, Ви сте то видели на филму, нас четворица, домар и четири младе Аустијанке, смо се лично уверили у спремност у једној истарској " Титовој вили ". Све је било беспрекорно. Испустио сам ципеле су правили у Риму и Милану, Будапестерке се за време комунизма нису правиле у Будапесту него у Лондону.
Леон Давидович
Најважнији је закључак да је фабрика радила и у доба Краљевине Југославије и у доба социјалистичке Југославије, а да је данас у стечају то јест пропала.
Joca Dobric
Kako vrijeme dolazi I prolazi sve postaje zalosno I zalosnije, ovdje su u kombinaciji vrijeme politika ekonomija I Narod - ljudi,Titov raniji period rezultat vrlo dobar, sloboda napredak progres izgradnja rad obrazovanje zdravstvo kultura sport opste zadovoljstvo sreca normalnost logicnost sigurnost, itd dokazano, danas nakon toga dokazujemo pokazujemo I prebrojavamo sve lose I suprotno od Onoga vremena I stanja,,
dušan petrović
U biografiji čoveka koji se zvao Tito, mnogo je izmišljenih stvari. Da li ikada radio u Smederevskoj Palanci i to je sporno. Zato sadržaj muzeja - ljubiteljima lika i dela dotičnog. A što se tiče zgrade, pitanje za milion dolara - šta će budući vlasnik da radi sa zgradom u srcu industrijskog kompleksa?
Aleks
"Vito - Kada će se Srbija osloboditi plakanja za titom?" Nece nikada, gospidine, uvek ce jedan (ateisticki, komunisticki) deo Srba plakati za onima koji rade na dezintegraciji srpskog naroda. Jedan vid "plakanja za Brozom" je i plansko urusavanje ugleda Crkve. Vidite sta se desava; tesko je poverovati da na BU ima Srba koji zele da Bogoslovski fakultet ponovo izbace sa Univerziteta. Srbima je kroz vekove svasta nedostajalo, ali im nikada nije nedostajalo ljudi koji rade protiv sopstvenog naroda.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља