среда, 25.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 24.10.2020. у 19:04 Милица Димитријевић
ЕСТЕТИКА СПОМЕНИКА: ДУШАН ОТАШЕВИЋ, сликар и академик

Мешање политике у уметност не доноси добро

Верујем да би поред струке и остали грађани били спремни да учествују у јавној расправи, јер је реч о комплексној поруци коју ми данас остављамо за сутра
Душан Оташевић (Фото Владимир Поповић)

Последњих деценија споменици историјским личностима у Србији постали су предмет подела јавности на естетском, али чини се више на политичком нивоу. Историја памти разне примере око којих се домаћа јавност ускомешала и некад „истерала своје”. Познато је оспоравање постављања Мештровићевог Победника на Теразијама са моралног и уметничког аспекта. Споменик Вуку Караџићу, рад вајара Ђорђа Јовановића из 1932. године, требало је да буде постављен у Универзитетском парку у Београду, али су градске власти процениле да је био превелик за то место. После неколико година нашао се у Парку Ћирила и Методија, окренут према улици, што је наљутило аутора.

Стручна јавност је последњих година реаговала против естетике споменика Николи Тесли на београдском аеродрому, цару Николају у Улици краља Милана у Београду, краљу Петру Првом Карађорђевићу у Новом Саду , постављало се питање чему споменик Хајдару Алијеву на Ташмајдану. Најновије реакције тичу се постављања споменика Стефану Немањи на Савском тргу у Београду. Полемике у вези са естетиком, изведбом, симболиком, висином од 23 метра овог споменика се воде до усијања.

У серији разговора које ћемо пласирати на овим странама покушаћемо да добијемо одговоре на питања да ли су поделе јавности у вези са споменицима више естетске или политичке природе, шта би требало радити како бисмо имали достојан споменички пејзаж и куда су нас одвеле те полемике.

Споменик у јавном простору је опште добро. Наравно да моје добро не мора да буде и ваше добро. Ако постоји жеља и могућност за разуман, аргументован дијалог о различитим естетским критеријумима, постоји и могућност за усаглашавање различитих ставова, каже за „Политику” Душан Оташевић, наш познати сликар, академик Српске акадмије наука и уметности, заменик секретара Одељења уметности и управник галерије ове куће, једног од најпрестижнијих престоничких изложбених простора, а учествујући у дебати коју смо покренули о теми меморијала и дилема које прате њихово подизање.

‒ Мешање политике у уметност никад не доноси добро ни вама ни мени.

Нормално би било да струка, а када је реч о споменицима то су урбанисти, архитетекте, историчари, историчари уметности, уметници, имају пресудну реч. Пожељно је да сви пристигли предлози буду јавно представљни, уз образлозење жирија зашто се и ако се одлучио за одређен предлог будућег споменика ‒ истиче он одговарајући на питање које би то кораке требало спроводити у процесу одлучивања где ће се и какво споменичко обележје подићи, додајући и један шири контекст.

‒ Верујем да би поред струке и остали грађани били спремни да учествују у јавној расправи, јер није у питању само естетичка него много комплекснија порука, коју ми данас остављамо за сутра ‒ предлаже наш саговориник, чије је искуство у уметничким водама немерљиво.

Он се дотиче и актуелних спорења која су у јавности изазвали идејно решење и постављање споменика Стефану Немањи на Савском тргу у Београду.

‒ Претпостављам да је повод за ову анкету полемика о постављању споменика Немањи, па да не останем дужан. Поред анахроне поетике тог споменика, смета ми и његово, с обзиром на величину, неприкладно усађивање у простор испред зграде некедашње железничке станице. Буенос Ајрес и Њујорк имају веће споменике. Сетите се где су постављени ‒ указује Оташевић.

Коментари4
8ad79
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milosav Popadic
Podizanje spomenika istorijskim licnostima ne moze se prepustiti samo umjetnicima, tim prije sto je i veliki broj umjetnika politizovan. Svaki kipar ima svoju koncepciju spomenika pa i zelju da se njegova koncepcija prihvati a nije izvjesno da se njegova koncepcija poklaapa sa koncepcijom zajednice. Malo ste pretjerali s tim umisljenim elitizmom i mandarinstvom.
Dr alatnicarskih nauka
Pozdravljam ovu akcionu ideju,jer se politika preozbiljno mesa u kulturu.To mesanje me ponekad natera da ga poredim sa izivljavanjem,da bi se licno preko toga upisalo u spisak istorijskih licnosti.A za mene najtuznije je,vracanje psihologije,uma,intelekta i recimo ideologije ustari i po malo u srednji vek.A i vi, iz kulture,izaberite kulturoloski,istorijski i najrealnije sposobne ljude medju vama.Nagovorimo vlasti da formira vasu kulturolosku grupu,da istorijski i umetnicki donosi prave odluke.
Миодраг Стојковић
Политика се меша и у спорт, али су према успешним спортистима јако осећајни , док према уметницима заборавни, ито веома.
Aleksandar Babic
Мешање политике у уметност не доноси добро? He. Пoлитикa и уметноcт ће увек бити повезани. Дали ће то да донесе “добро” зависи углавном од политике али и од уметности.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља