уторак, 01.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 24.10.2020. у 22:00 Биљана Митриновић

Решење за Нагорно-Карабах чека Турску

Док Русију у њеној јавности критикују због тога што не улази у овај сукоб на страни Јерменије, Азербејџан има отворену турску подршку
Град Ганџа у Нагорно-Карабаху тешко је оштећен гранатирањем са јерменске стране (Фото EPA-EFE/Aziz Karimov)

Обновљени рат за Нагорно-Карабах поново је показао експанзионистичку улогу Турске, која одлучним потезима Реџепа Тајипа Ердогана на више фронтова изазива досадашњи политички поредак: то су акције Турске у Медитерану, Либији, Ираку и Сирији. Сада се турске аспирације окрећу и Јужном Кавказу, који је за званичну Москву област од виталног значаја.

То се догађа, према не само јерменским, него и француским и америчким наводима, војном акцијом, за коју је Турска пребацила хиљаде милитаната из Сирије у Нагорно-Карабах. Они би, после Алепа и Идлиба, овде сада могли имати своју територију. То би било опасно и за Јерменију и за околне земље, а прва би се на удару могла наћи Грузија.

Терористи су недавно похватани и у централном Кавказу, а њихово ширење се може очекивати и на све територије бившег Совјетског Савеза и садашње чланице Заједнице независних држава, што би за Русију значило обнављање великог проблема с тероризмом од не тако давних трагедија у Беслану и Дубровки. Та „миграција” милитаната може се претворити и у озбиљне несугласице руског са исламским становништвом.

Турска интервенција може трајно да преобликује геополитику јужног Кавказа, претварајући Азербејџан у одскочну даску за њен утицај у ширем региону, и то не само кроз кључну мрежу цевовода. Два примирја која су између Јерменије и Азербејџана тешко постигнута у Москви распала су се и пре него што су се министри спољних послова вратили у своје престонице. Стварне шансе за мир није ни било, јер Турске није било за преговарачким столом.

Ширење „географије сукоба” кренуло је од „залуталих” ракета ван обода Нагорно-Карабаха, што је стварало шансе да, уколико се рат разбукти на територији Јерменије – интервенише Русија, а уколико Јермени наставе да гађају градове и територије у остатку Азербејџана – интервенише Турска.

Баку је пре неколико дана упозорио да Турска може сасвим легално да пошаље трупе на Кавказ захваљујући споразуму између Лењина и Ататурка, и то уколико се наставе јерменски напади на Нахичеван. To je аутономна eнклава у саставу Азербејџана, с нешто више од 400.000 људи. Налази се између Ирана и Јерменије и има мали, али стратешки важан део границе с Турском. У Нахичевану су летос одржане војне вежбе, а јерменски и руски медији тврде да је турска војна техника тада остављена и да је сад у саставу азербејџанских јединица које се боре за Нагорно-Карабах, одметнуту област чија самопрокламована независност није призната.

Споразум је настао 1921. године, када је совјетска Русија потписала уговор с турским лидером Мустафом Кемалом Ататурком, а после су још три републике Закавказја – Јерменија, Азербејџан и Грузија – закључиле споразум с Турцима. Захваљујући тим споразумима, у СССР су се појавиле две јединствене аутономије: Аџарија за муслимане у Грузији и Нахичеван за Азербејџанце који живе у југозападном Закавказју. Гаранти ових уговора су Турска и Русија.

Показало се да је јерменски премијер Никол Пашињан био у праву кад је упозоравао да се питање Арцаха (јерменски назив за Нагорно-Карабах) у овој фази не може решити дипломатским путем. Преговори о решењу сукоба који је требало да уследе нису стигли ни до техничких договора о верификацији поштовања примирја и успостављања динамике повлачења макар тешке артиљерије. На две заједничке изјаве копредседника Минске групе ОЕБС-а (Русија, САД и Француска) Ердоган је одговорио оптужбама за снабдевање Јерменије оружјем. После одсецања главе професору у Паризу који је ученицима показивао карикатуре пророка Мухамеда и француске реакције на овај догађај, турски председник је критиковао француског председника Емануела Макрона и због његове антиисламске реторике и идеје о стварању „просветљеног ислама” (француског ислама).

Део руског јавног мњења је незадовољан због претеране опрезности Москве, која не улази у сукоб на страни Јерменије (иако су свесни да су односи Јеревана и Москве захладнели, и то не руском кривицом), избегавајући да покаже ко је водећа држава на постсовјетском простору. Они сматрају да би Грузији, која је затворила свој ваздушни простор за допремање људства и оружја Јерменији (где се налази руска војна база), требало објаснити да ће морати да га отворе ради борбе против тероризма и милитаната, којих, према руским и француским обавештајним подацима, захваљујући Турској, већ има неколико хиљада на јужном Кавказу. Пашињан је подсетио да је Русија предузела антитерористичке акције и ушла у Сирију, која је много удаљенија од њених граница, јер су акције сиријских милитаната и терориста представљале директну претњу њеној националној безбедности.

Колико год да се Јерменија труди да у овом рату пронађе начин да Русију увуче на своју страну, толико Азербејџан не мора да чини ништа, јер од првог дана Турска отворено стоји на његовој страни. Пре три дана је потпредседник Фуат Октај рекао да Турска може послати своје војнике у Нагорно-Карабах ако то Баку затражи и да ту нема никаквог проблема ни у постојању воље ни начина. То је било јасно готово од првог дана, али је турски потпредседник коначно изговорио оно што је требало да покаже немогућност успостављања примирја – Русија не може да реши конфликт у Нагорно-Карабаху. У покушајима да оживи старе везе из совјетских времена, Москва није успела, јер за округлим столом није било представника Турске.

Коментари7
57bca
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mrki
Rusija ne ulazi u rat jer nije napadnuta Jermenija nego Nagorno Karabah i nema obaveze po tom pitanju.Ali da li znate koliko oruzja dostavljaju Jermeniji i vrse izvidjanja za njih,pa se bolje upoznajte kako ne mogu uz svu pomoc Azerbejdjanci da pobede.Osim toga Rusija ima specifican odnos sa Azerjbedjanom koji ne sme da kvari zbog luka u kaspijskom jezeru a koje bi mogle da naprave veci problem Rusiji od trenutnog.Sta je sporno
Milan Miličić
turska nije nije mala vojna niti ekonomska sila, ali Gospodina Erdogana muče krupni unutrašnji, a još više nekoliko medjunarodnih ratova ili predratnih stanja. Ovo oko Nagornog Karabaha to On smatra već rešenim sukobom, jer Azerbedžan ratuje na svojoj teritoriji i za kontrolu nad njom. Rusija nije priznala Nagorno Karabah pa je nejasno zbog čega bi ulazila u rat sa Azerbedžanu na njegovoj teritoriji. Pošto ne priznaje Nagorno Karabah zašto bi se u ugovoru sa Jermenijom obavezala da ratuje za
Сеновић
Гласали су, сад нека гледају.
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
Године, Путине, године...
ZEC
Eh, KOGA RUS BRANI, pitajte nas kako smo prošli sa Kosovom !

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља