среда, 02.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 26.10.2020. у 20:15 Исидора Масниковић
ДОКУМЕНТАРНО-ИГРАНИ ПРОГРАМ

Како су настале тајне службе

Хтели смо да нашој јавности приближимо „тајне службе“, да их демистификујемо и покушамо да о њима дамо реалну слику, која није ни она да су те службе свемогуће и свугде присутне, да креирају и утичу на политичке догађаје мимо органа власти, да имају пропусте у раду, али да нису само оне одговорне за све недаће и све проблеме – истиче генерал Светко Ковач, аутор сценарија документарно-играног серијала „Тајне службе Србије“
Светко Ковач (Фотографије РТС)

Тајне службе су одувек привлачиле пажњу, не само гледаоца, већ и историчара, филмских аутора, документариста... Сетимо се само непревазиђеног Џејмса Бонда, једног од највећих британских симбола популарне културе, којег је писац Ијан Флеминг створио инспирисан нашим Душком Поповим, једним од најуспешнијих шпијуна током Другог светског рата, агента коме су веровали, како се прича,  и Черчил и Хитлер... Подједнаку пажњу током претходних деценија привлачила је и заводљива Мата Хари, али и револуционар и обавештајац Мустафа Голубић који је такође био инспирација за настанак серије „Сенке над Балканом“...

Управо на овом трагу, по идеји продуценткиње Данке Милошевић настала документарно-играна серија „Тајне службе Србије“ (чевртком, РТС 2, 20.00), чији сценарио потписује генерал Свеко Ковач, директор Војнобезбедносне агенције од 2004. до 2014.године и аутор неколико књига из безбедносне проблематике.  Ова серија, коју потписује искусни Ивица Видановић, на динамичан, врло јасан, убедљив и уверљив начин, уз мноштво пажљиво бираних података и саговорника, бави темом која све нас занима, а то су Тајне службе Србије, како су настале, како су се развијале и какву су улогу имале у неким преломним историјским тренуцима. Уз игране сегменте, нарацију Тихомира Станића, и динамичну монтажу, серија држи пажњу од првог до последњег минута, а обухвата период од времена Карађорђа Петровића и Милоша Обреновића до краја осамдесетих година прошлог века.

Из серије ћемо сазнати неке оригиналне безбедносне поступке владара из времена настанка и изграђивања српске државе и касније из времена балканских ратова и Првог светског рата. Такође ћемо чути интересантне детаље који се односе на припрему и убиство краља Александра Обреновића и Александра Карађорђевића, и најважније акције које је ова служба имала у супротстављању усташком покрету и страним обавештајним службама.

Послератни период обрађује једну од нануспешнијих акција служби безбедности нове Југославије, операцију „Гвардијан“, а видећемо, између осталог, и улогу неких жена које су се нашле у вртлогу сукоба служби. Сазнаћемо и ко су то били  врхунским оперативци и агенти који су радили у српским али и другим тајним службама...

Из серије „Тајне службе Србије”

Тајне службе никада нису биле тајне

Са генералом Светком Ковачем за „ТВ ревију“ разговарамо о томе да ли ова серија демистификује тајне службе и пружа прави увид у значај и рад оваквих организација и да ли се тиме донекле скида ознака „тајне“ и „поверљиве“?

-  Хтели смо да нашој јавности приближимо „тајне службе“, да их демистификујемо и покушамо да о њима дамо реалну слику, која није ни она да су те службе свемогуће и свугде присутне, да креирају и утичу на политичке догађаје мимо органа власти, да имају пропусте у раду, али да нису само оне одговорне за све недаће и све проблеме. Кроз серијал смо настојали да објаснимо да службе никада нису биле тајне у односу на своје постојање, него у односу на методологију свога рада, пре свега у односу на то које методе, према коме и зашто примењују. Та врста тајности је и данас присутна, с тим да су методе које службе користе знатно транспарентније уређене у односу на ранији период – појашњава наш саговорник.

Занимало нас је и после ког временског периода или историјске дистанце, о раду ових служби може да се проговори? И да ли се планира снимање наставка ове серије, односно да ли ће се ауторски тим бавити улогом истих тих служби у последње три деценије?

- Од 2009.године у Србији имамо Закон о тајности података, којим је уређен јединствен систем одређивања и заштите тајних података, приступ тајним подацима и престанак њихове тајности. Те процедуре смо поштовали  током рада на прве две сезоне „Тајних служби“. У серијалу ћемо видети како је 1941. године нестао безбедносно-обавештајни систем Краљевине Југославије, како су настајале нове службе у четничком и партизанском покрету и кроз која су све искушења пролазиле безбедносне службе у социјалистичкој Југославији, од послератног периода, Информбироа, Брионског пленума до периода непосредно пред грађански рат у Југославији.

Војне и цивилне службе

Верујем да би нашим гледаоцима било интересантно да виде како је разбијен безбедносно-обавештајни систем Југославије 1991. године, и колика је одговорност служби безбедности за њено разбијање и све трагедије грађанског рата.

Интересантно је и како су настале данашње службе безбедности Србије, како се њима управља и усмерава њихов рад, и посебно како се обавља контрола и надзор над радом служби безбедности. Парламент Краљевине Србије је 1917. формирао Анкетни одбор који је испитивао одговорност Обавештајне службе Србије за страдање становништва у Топличком устанку, што у то време није била пракса у многим европским земљама. Насупрот томе, први пут у српској и југословенској историји рад служби безбедности је уређен законом тек 2002. године. Тада су почеле и суштинске реформе наших служби безбедности, војних и цивилних.

Дакле, постоје интересантне теме и за наставак ове серије, а да ли ће се то десити, видећемо – открива Ковач.

Серија је направљена поводом обележавања два важна датума – 180 година од када су нормативно уређени безбедносни послови у војсци и 120 година од стварања цивилне службе безбедности у Србији.

Када је и зашто направљена разлика између војне и цивилне безбедносне службе и да ли се оне међусобно преклапају и сарађују?

- Србија може да се поноси чињеницом да су пре 180 година постављени темељи нормативног уређења безбедносне проблематике и да су пре 120 година створене њене модерне службе безбедности – поручује Ковач објашњавајући да је највећи посао био прикупљање архивске грађе и њена обрада. У томе су имали изузетну помоћ Архива Југославије, Архива Србије, Војног архива и Архива Београда. За прикупљање грађе из ових архива, посебан допринос дала је новинарка Драгана Бокан из продуцентске куће ГФЦ. Захваљујући доброј организацији и ентузијазму свих учесника, успели су да комплетан серијал заврше за нешто мање од две године.

- Наши саговорници врло ауторитативно говоре о настанку и развоју служби безбедности, које су у Србији, као и у већини европских земаља, настале у оквиру генералштабова војске, а касније и у цивилним структурама. Кроз историју су владали различити односи између војних и цивилних служби, од искрене сарадње, до нездравог ривалства, сукобљавања и великих неспоразума. У новије време нормативно су уређени механизми координације и сарадње између војних и цивилних служби –подвлачи Ковач и додаје:

- Један од значајних квалитета овог серијала су саговорници. То су пре свега историчари из Србије, али и из бивших југословенских република, академици, универзитетски професори, стручњаци који се баве безбедносном проблематиком, бивши шефови војних и цивилних служби, оперативци некадашње УДБЕ, али и људи о које су се службе огрешиле. Већ сам рекао колики је био значај и допринос наших саговорника и поред тога морам да кажем да нисмо имали проблема око избора саговорника и њиховог појављивања пред камерама – закључује генерал Светко Ковач.

Коментари4
75d15
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bene
Колико је ова тема табу, најбоље се види по броју коментара.
Bene
Колико је ова тема табу, најбоље се види по броју коментара.
Beogradjanin - Schwabenländle
То је сигурно тајна.
zoran stokic
"Izum" birokratije (5 hiljada g.p.n.e) - bio je neophodna karika između faraona i "ljudske mašine" - pisari, glasnici, predvodnici, nadzornici, činovnici...na glinenim pločicama i vosku pojavile su se - knjige naredbi, prihoda, rashoda, poreze i tsl kao i prvi obajveštajni zapisi. Sun Cu Vu u "veštini ratovanja" (500 g.p.n.e):"Ko želi da vlada mora da je sposoban da vidi i predvidi događaje - te da se shodno tome bavi božanskim povlačenjem niti".

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља