уторак, 01.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 23.10.2020. у 22:00 Ивана Албуновић

Лажни органски производи највише се продају на пијаци

У Министарству пољопривреде истичу да је ово озбиљан прекршај и најављују базу података органске хране како би заштитили произвођаче и потрошаче
На тржишту се дешава да се производи који не задовољавају услове органске производње продају као органски (Фото Пиксабеј)

Министарство пољопривреде планира да направи базу органске производње како би се заштитила ова растућа производња и помогло потрошачима да роба која им се продаје као органска стварно таква и буде, најавио је руководилац Групе за квалитет, декларисање и означавање хране Министарства пољопривреде Бранислав Ракетић.

У Србији се на мање од један одсто пољопривредног земљишта гаје органски производи, што је веома мало, будући да се у неким развијеним земљама, као што је, рецимо, Аустрија, тај проценат креће око 20, рекао је он недавно учествујући на онлајн радионици пројекта „Будућност српске индустрије хране” у организацији Асоцијације за промоцију српске хране. Додао је да се у нашој земљи овом врстом производње бави око 7.000 углавном малих произвођача.

– Органска производња биће све значајнија. Такви производи највише се извозе у земље Европске уније и извоз је вредан око 25 милиона евра. Уважавајући то, Министарство пољопривреде је повећало субвенције и гледаћемо да се оне још повећају, да направимо диверсификацију, то јест да подстицаји по хектару не буду исти за производњу свих врста органских производа – рекао је Ракетић.

Навео је и да се на тржишту дешава да се производи који не задовољавају услове органске производње продају као органски. Оценио је то као озбиљан прекршај, који се нарочито дешава на зеленим пијацама. Ракетић је најавио и да ће са једном ИТ кућом бити направљена база за органску производњу како би се она заштитила и потрошачима помогло да роба која им се продаје као органска стварно таква и буде.

Пандемија је значајно променила навике потрошача који се окрећу здравијој храни. Ово отвара могућност и за малверзације, будући да на домаћем тржишту остаје свега око један одсто органских производа.

У удружењу „Сербија органика”, које окупља велики број произвођача, кажу да органске производе није могуће визуелно разликовати од конвенционално узгајаних. Црвљиве јабуке или квргаво воће нису органски производи. То је честа заблуда купаца коју потхрањују и поједини пољопривредни произвођачи, истиче удружење на свом званичном сајту, одговарајући на нека од најчешћих питања потрошача.

Такви производи углавном немају везе с органским, пре се може рећи да су то запуштени, у најгорем случају – погрешно третирани производи.

Како објашњавају, органски производи углавном изгледају репрезентативно, мада то зависи и од сортимента, климатских услова. Мирис и укус су им често интензивнији због повећаних садржаја неких материја, као и због коришћења локалних, аутохтоних сорти које имају такве карактеристике.

Ипак, једини доказ да купујете домаћу органску храну јесте то да она поседује сертификат. Ово је гаранција да је она произведена према законским стандардима, а регулатива налаже произвођачима да производе јасно обележе националном ознаком за органску храну.

Ако таквог знака нема, већ се наводи само „био”, „еко” или „органско”, то значи да није у питању контролисан и сертификован производ.

Од 2010. до 2018. површине на којима се узгајају органски производи повећане су са 5.800 хектара на 19.200. Сматра се да су и веће јер не постоје званични подаци о површинама са којих се сакупљају шумски плодови – дивље јагодасто воће, печурке и лековито биље.

Произвођачи органске хране у Србији средином ове године имали су прилику да конкуришу за субвенције које су увећане 400 одсто у односу на 2019. и износе 26.000 динара по хектару. Тако они сада добијају око пет пута веће износе од оних који припадају ратарима и осталим произвођачима биљне хране у конвенционалној производњи.

Коментари15
757e7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бранислав Станојловић
Шта је важније: произвести малу количину на неефикасан начин за парајлије или произвести довољно и нахранити гладне?
dusan1
Najvažnije je da birokratija uzme pare ! Cela priča se svodi ne na proizvodnju nego na birokratiju oko hrane. Prvo trba neko da certifikuje proizvođače ,njive,štale i šta gde i kako se gaji ,zatim lanac od njive do potrošača i da za sve to ima papire. Svi ti dokumenti imaju svoju cenu .Ako neko u svom dvorištu im jedno drvo jabuke pa pokuša da proda kilo-dva jabuka , ko će da veruje da je to organska proizvodnja ?
Manje, ali kvalitetnije konzumirati
Organska proizvodnja ima duplo manji prinos od proizvoda prskanih raznim pesticidima. Izgled povrća i voća je lošiji od prskanog. Prilikom konzumiranja ljudi ne osjete šta unose u sebe. Premalo ljudi razmišlja koliko je prskanje štetno po zdravlje, a još manje da izaziva rak. Proizvođači se prilikom prskanja ne štite pravilo, a kada dobiju rak pluća, onda je kasno. Prskano je jeftinije, a kupcima je važan kvantitet, a NE kvalitet. Prilikom kupovine ne misle na zdravlje, nego prepunu trpezu.
Mustafa Aga
Kupim jednog dana ovde u Americi jedno 2 kg zlatnog delishesa jabuke i 2 kg opet zlatnog delishesa ali organske jer su bile na popustu.Dam mojoj mami po parche od obadve jabuke kao i za sebe i mojoj supruzi.Svi smo se slozili da u ukusu nema skoro nikakve razlike.Zemljak mi kaze da je vozio pored neke organske pijace i stao da kupi neki paradajz.Nije bash obratio paznju na cenu.Kad je trebao da plati on se zachudio.Koshtao ga je taj paradajz kao da je meso kupovao.I plus nishta poseban ukus...
Miroslav
ne slazem se sa vecinom ovde- i ja sam u americi, kupujem uglavnom organsko, ima ogromne razlike u ukusu, npr paradajz ima ukus kao nekad i miris na paradjz- sto se cene tice barem ovde u Chicago suburbs i nije neka razlika, organsko je skuplje oko 20-30%, meso takodje- verujem jedino Whole foods koji su nekad bili preterano skupi sada imaju podnosljive cene, kod njih meso ima miris kao nekad kod nas u mesarama- razlicita iskustva ali po meni vredi dati malo vise za kvalitet
Dubravka
Čovjek ne osjeti dok jede, ali unosi u organizam štetne hemikalije koji mogu biti katastrofalni. Pesticidi izazivaju rak. U Americi su mnoga hemijska sredstva dozvoljena koja su u Evropi zabranjena. Amerikanci dozvoljavaju svakakva hemijska sredstva, važno je prehraniti stanovništvo, a zdravstveno osiguranje svako mora sam platiti, a većina za to nema novaca. Poznato je da se Amerikanici vrlo loše hrane, to se može i na ulicama vidjeti, previše stanovnika je pregojazno.
Прикажи још одговора
Kupci biraju...
Istina je da ništa ne može bez prskanja, ali postoje sredstva za preskanje koja ne oštećuju ljudski organizam kao pesticidi koji se u Srbiji koriste bez kontrole. Organsko nije finog izgleda kao preskano pesticidima, a kupci traže samo što je fino na oko. Takovo voće i povrće je najopasnije po zdravlje.
Бранислав Станојловић
Гајено на лажном стајском ђубрету?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља