среда, 02.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 23.10.2020. у 19:59 Владимир Вукасовић

Иран оптужен да ради за Џоа Бајдена

Осим Техерана, амерички обавештајци терете и Москву за уплитање у председничке изборе
Осим Техерана, амерички обавештајци терете и Москву за уплитање у председничке изборе (Фо­то EPA-EFE/Ka­mil Kr­zaczynski)

Након што се Доналд Трамп једва приволео да напола прихвати идеју да би на изборима могао изгубити не само због махинација демократа, након што су и демократе небројено пута оптужиле републиканце како у савезним државама којима управљају ускраћују бирачко право људима за које се очекује да ће гласати против њих, амерички обавештајни званичници су се забринули да ће интегритет председничких избора угрозити – Русија и Иран.

Те две државе су, наиме, како су на конференцији за новинаре саопштили Џон Ретклиф, који је надређени за свих 17 обавештајних служби САД, и Кристофер Реј, директор ФБИ, дошли до података регистрованих бирача у Америци. Како су тачно набавили те податке, од којих је већина, примећују тамошњи медији, ионако јавно доступна, и шта су заправо с њима урадили да би, по њиховим речима, довели у питање интегритет избора, Ретклиф и Реј нису прецизирали.

Једина конкретна оптужба коју су изнели јесте она да је Иран слао мејлове регистрованим гласачима демократа представљајући се као „Поносни момци”, група белих супремациониста склона актуелном председнику САД. У тим мејловима, навели су Ретклиф и Реј, Иран је наводно претио демократама да им је боље да се окрену Трампу и гласају за њега, што је ваљда имало циљ да додатно револтира те гласаче и подстакне их да изађу на изборе и заокруже име председниковог ривала Џоа Бајдена.

Иран је те оптужбе одбацио. Оне су на трагу пређашњих тврдњи америчких обавештајаца да Русија навија за Трампа, да би Кина више волела да победи Бајден, док је Иран мрзовољан према обојици, али никако не би желео да садашњи председник добије још један мандат.

Колико год да инсистирају на томе, Кремљ заиста поново, као и 2016. године, чини све што може не би ли повећао Трампове шансе за успех и на овим изборима, демократе одбијају да прихвате могућност да Кина и Иран раде у корист њиховог кандидата, као да они нису у стању да унајме хакере. Та је претпоставка нарочито апсурдна у случају Пекинга, којег на Западу ионако терете да његови дигитални шпијуни роваре по свету. Али, прихватити да би то могла бити реалност и кад је реч о Бајдену одузима демократама један од њихових адута: тврдњу да је Трамп „манџуријски кандидат”, руски човек подметнут у Белу кућу.

И након Ретклифове и Рејове конференције за новинаре, Чак Шумер, лидер демократа у Сенату, који је због своје функције укључен у обавештајне брифинге, изјавио је да из извештаја који му је предочен није стекао утисак да Иран подржава Бајдена колико настоји да посеје конфузију међу америчким бирачима. Ретклиф је, иначе, претходно рекао и то да Иран стоји иза видео-снимка који се шири на друштвеним мрежама и сугерише да би на изборима могли бити убачени и лажни гласови, нарочито из иностранства. То је управо она прича коју непрекидно понављају Трамп и републиканци, бацајући сумњу на гласове који стижу поштом, за које се очекује да ће већином припасти Бајдену.

Само утолико се целокупан овај подзаплет на америчким изборима уклапа с које год стране га посматрали, демократске или републиканске. У свему осталом, Ретклифов и Рејов наступ толико је мањкав у доказима, барем за јавност, и толико упадљив по тренутку у којем је лансиран да је тешко одупрети се сумњама у то да ли је организован само да би се упозорило на опасност или и зато што је политички профитабилан.

„Трампова” Русија, наиме, практично није оптужена ни за шта, док је „Бајденовом” Ирану нешто конкретно стављено на душу. Штавише, приписано му је да је он тај који као насилнике лажно представља „Поносне момке”, с којима је Трамп себи недавно приуштио још један скандал кад је одбио да се дистанцира од те супремационистичке групе, поручивши им, и то тек на јавни притисак, да „одступе, али да остану у приправности”. „Поносни момци” су једна од крајње десничарских организација која је нападала демонстранте на протестима под слоганом „Животи црнаца су важни” и за коју се сумња да би могла изазивати нереде после избора ако њихов исход не буде онакав какав она прижељкује. Након гомиле сумњи обеју страна у регуларност гласачког процеса, у овако дубоко подељеном друштву какво је сад америчко, ти нереди се узимају готово као неизбежни, што је још један подсетник на то колико је парадоксално прибојавати се тога да „интегритету избора” прете странци.

Кристофер Реј је, иначе, Трампов кадар којем наводно, како већ неко време пишу амерички медији, прети губитак позиције пошто председник није задовољан њиме. Џон Ретклиф, кога је на функцију такође довео садашњи шеф Беле куће, познат је и по антииранском ставу и по критиковању истраге о томе да ли је Русија помагала Трампу на претходним изборима.

Коментари4
a7111
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Stefan
Moskva je na Trampovoj strani,Iran ne,zbog onog generala koga su ameri ubili.Ako Biden pobjedi,sledi napad na Rusiju,to je i Klintonova najavljivala i to Moskva dobro zna.Zato su od pocetka podrzali Trampa.
Леон Давидович
Kao i u brojnim drugim državama u svetu izbori u SAD su cirkuska predstava sva usmerena cilju kako obmanuti narod da se od naroda dobiju ti potrebni glasovi da bi neko od kandidata bio ustoličen kao vladar sa mandatom do sledećih izbora i tako u kontinuitetu
Леон Давидович
@ Ma šta reče...Где то пише да држава треба бити без председника? Ако владар не долази наслеђивањем престола онда шта ће друго него бирати га. Неће ваљда ратовати како је било много примера у историји. Моја порука је да ни избори не гарантују долазак споспбне особе на власти већ особе која успе убедити (често сасвим обманути) бираче да је баш он та права личност да влада. ( Изгледа да некима моји коментари личе на басне па би требао још написати и објашњење поруке као у басни)
Ma, šta reče...
Po tvojoj logici države bi trebale biti bez predsednika! Svašta tebi pada na pamet!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља