четвртак, 03.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 23.10.2020. у 14:15 Александра Куртеш

Разговор о књизи „Српски национални интерес”

Промоција дела проф. др Владимира Првуловића у Малој сали Коларчеве задужбине (Фото: М. Спасојевић)

„У тешким временима потребне су нам отрежњујуће књиге. Таква је управо књига проф. др Владимира Првуловића ’Српски национални интерес’. Ово дело нуди нам простор за размишљање и интервенцију, и провоцира на дискусију поводом важних питања која третира”, део је оцене из рецензије академика Часлава Оцића, којом је подстакао пажњу читалачке публике за књигу проф. др Првуловића коју је објавио „Прометеј”, а чија промоција је одржана у Малој сали Коларчеве задужбине. Са аутором је учествовала Јелена Попадић, новинарка нашег листа. Она је писала о овој теми која је, подсећамо, узнемирила духове па су „Политика” и њени аутори анатемисани у медијима у региону, наводећи да стварају слике „велике Србије” и спроводе национални инжењеринг. Овакви ставови показатељ су, како каже Попадићева, колико је тема битна, али и колико владају двоструки стандарди у њеном разматрању. А повод да се „Политика” детаљно позабави овим питањем било је друго издање књиге. Тако је и недељни број у јулу био посвећен разоткривању сржи српског националног интереса.

„Мени је та тема била инспиративна јер се у књизи тумачи како су значајни историјски догађаји оставили траг на судбину нашег народа. Професор Првуловић поставља питања, даје одговоре, али и нуди могућа решења актуелних ситуација, као што је судбина Косова и Метохије, ситуација у Црној Гори, Македонији и Републици Српској како бисмо очували српске обичаје, веру, језик, културу и писмо, тачније нашу нацију”, појаснила је Јелена.

Читање оваквог дела, према речима Попадићеве, подстиче сваког од нас да размисли шта лично може да уради у тој борби за очување српског националног интереса, да почне од себе самог, своје куће, породице...

Професор Првуловић указао је на чињеницу да се грешке из прошлости скупо плаћају у будућности. Тако је, како тврди, увек било.

„Наше грешке, после два балканска рата и пред Први светски рат су Нишка, а затим Крфска декларација.” У погледу садашњих прилика он каже: „Делује чудно да Европа (20 од 25 чланица ЕУ) признаје независно Косово, а онемогућава самосталност католичке шпанске покрајине Каталоније. Дакле, муслимани имају право на сепаратизам и отцепљење, а католици да буду солидарни против сепаратизма у западним државама. Западне државе, због геополитичких прегруписавања, желе да ми из бивших социјалистичких, православних држава (сем оних у којима су ракетне базе против Русије) будемо распарчани, ослабљени и држани под контролом.”

Одломке из књиге читао је драмски уметник Миленко Павлов.

Коментари6
9c8ec
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

milenko popić- etnoseljak
Tema iz naslova odavno je samo opšte mjesto.Ponavljaju li se tragične greške u moralu pojedinca i društva mogao bi, kad bi ustao, da nam kaže dr. Arčibald Rajs. Upozoravajuće govori J. Skerlića u Narodnoj skupštini od 1912. do 1914. godine,djeluju kao jučerašnje štivo. Dr J. Cvijić se u govoru na Univerzitetu 1907. godine bavio temom tzv. političke ciganije. Patrijarh Pavle, vlasnik lijepe, zelenim mastilom pisane, čirilice, sa spomenika, kao da je u Londonu, gleda na "St. Mark's Place"...
milenko popić- etnoseljak
Praštajte zbog krupne greške; ćirilice, a ne čirilice, dakle.
радисав
Ових дана нас је Немачки амбасадор у УН, по ко зна који пут подсетио где настају олује новог светског поретка. Крајем ХХ века једина новина је да је цео политички Запад поклекао под њеним ударом. С тим што САД и Велика Британија имају шансу да се по обичају извуку, а фактуру испоставе добрим платишама Немцима и овог пута наивним Французима. Наш фокус треба да буде анализа периода од 15.09 до 1.12.1918 реафирмација добрих потеза и непонављање и корекција грешека.
zoran
Nacionalni interes nisu samo granice, da bi ih bilo prvo treba da imaš privredu, a da bi je imao prvo treba da imaš građane (preduzetne ljude koji umeju da planiraju), da bi bilo građana treba da postoje škole gde će se narod učiti. Kad nema privrede nema ni budzeta, odakle da se plaća vojska i policija koja bi održavala te granice? Kao do sada uzimaju se svake godine krediti od Zapada, a pare se troše na "prazne priče o nacionalnom intersu", kandila, sveće, mrtve zidine...
Miša Kg
Nema nam druge,nego svi kao jedan da kažemo da je Jugoslavija bila mega,giga greška i ikakvo relativizovanje toga ne vodi ikuda!
Миодраг Стојковић
Лечити последице. Превентива никад нам није била важна. А итекако смо ажурни и лични када је неко у српском корпусу изван српских група штрчи у некој области живота.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља