четвртак, 26.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 22.10.2020. у 20:04 Јелена Стевановић

Бела кућа и Кремљ близу нуклеарног споразума

Очекује се да две земље продуже „Нови Старт” за још годину дана, као и да ограниче број нераспоређених бојевих глава
Про­јек­тил „ис­кан­дер” на из­ло­жби у Мо­скви 2019. го­ди­не (Фо­то EPA-EFE/Ser­gei Chi­ri­kov)

Доналд Трамп је „поцепао” више међународних споразума о контроли наоружања, али му је ипак стало до тога да један такав споразум и потпише пре избора следећег месеца.

Његова администрација и делегација руског председника Владимира Путина на корак су од привременог договора о нуклеарном наоружању. Према писању америчких медија, „дил” подразумева да ће обе стране ограничити број свих нуклеарних бојевих глава и за годину дана продужити „Нови Старт”, споразум који је две државе обавезивао да смање број распоређених стратешких (дугометних) бојевих глава на 1.550.

Иако детаљи нису званично саопштени, Москва би пристала на обострано „замрзавање” и нераспоређених и тактичких (средње и краткометних) нуклеарних бојевих глава, како су тражили Американци, док би Вашингтон прихватио руски захтев о продуженом важењу „Новог Старта”, пише „Волстрит џорнал”. „Нови Старт” истиче следећег фебруара. На разумевање преговарачких страна гледа се као на куповину времена пре него што саставе дуготрајнији, „нови нови Старт”. Амерички лидер је досад одбијао да продужи важење овог споразума тврдећи да је застарео јер не укључује Кину, која неометано развија атомски арсенал и одбија да се прикључи.

Путин се залагао да се „Нови Старт” продужи за још пет година, са чим се сложио и Трампов ривал Џо Бајден, за кога истраживања јавног мњења показују да је фаворит на изборима. Кремљ је на крају прихватио и продужетак од 12 месеци. Уколико би пропали преговори између Беле куће и Кремља, од фебруара 2021. више не би постојао ниједан споразум који би лимитирао америчко и руско атомско наоружање. Лидеру Западног крила стало је да постигне међународни договор пре председничких избора 3. новембра да би могао да се пред бирачима похвали спољнополитичким успехом. У његовој кампањи се у заслуге његове администрације у иностранству убрајају и нормализација односа између Израела и арапских држава, смањивање трупа Пентагона у Ираку и Авганистану и преговори о пуштању америчких талаца заробљених на Блиском истоку.

Актуелна администрација је повукла амерички потпис са три споразума о контроли наоружања. Сједињене Државе су 2018. изашле из договора који је Ирану гарантовао укидање међународних санкција ако одустане од атомске бомбе. Следеће године Вашингтон је напустио америчко-руски споразум ИНФ, који је забрањивао производњу, тестирање и распоређивање нуклеарних пројектила кратког и средњег домета лансираних са земље. Оба пута је Трампова замерка била да се друга страна не придржава договореног. Тврдио је да Техеран није престао да обогаћује уранијум и да Москва поново поставља забрањено оружје кратког и средњег домета, због чега је Европа у домету руских нуклеарних пројектила. Пре неколико месеци, Вашингтон је рекао збогом и Споразуму о отвореном небу, чија је суштина да потписнице дозвољавају ненаоружане извиђачке летове преко својих територија да би се увериле да се ниједна не спрема за рат.

И у случају „Новог Старта”, први човек вашингтонске администрације верује да је друга страна прекршила договор, мада му код овог споразума више смета изостављање Пекинга. Пентагон је недавно објавио процену да ће Кина у наредних десет година удвостручити број нуклеарних бојевих глава на 400. Влада председника Си Ђинпинга поручује да нема разлога да се придружи договору јер је кинески арсенал неупоредиво мањи од арсенала хладноратовских непријатеља – 3.800 америчких и 4.300 руских нуклеарних бомби (распоређених и ускладиштених).

Иако је пристао на договор с Москвом и без Пекинга, амерички председник није престао да тражи да се и Сијева влада у будућности придружи споразуму о нуклеарном наоружању. Трампово инсистирање долази у светлу његове спољнополитичке и одбрамбене доктрине, која предвиђа да Америка, уместо ратовима против блискоисточних терориста, мора да се посвети такмичењу с великим силама попут Русије и Кине.

Коментари2
07e0f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

danilo obradovic
Daleko su oni miljama .svetlosnim godinama udaljeni .Mozda bipolarni svet u ovoj situaciji at hok ima izgleda za produzetak mira covecanstvu ,ali ostaje i dalje dosta nejasnih i nepredvidljivih odgovora nesavesnih politicara ohrabreni prljavim kapitalom .
Mustafa Aga
Sad che Tramp da proglasi veliku pobedu...!!!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља