четвртак, 26.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 21.10.2020. у 20:11 Бошко Јакшић

Санкцијама САД на пандемију у Ирану

Ни једностраним казненим мерама према земљи која је међу онима које су највише погођене ковидом 19 Вашингтон није спречио укидање ембарга УН на продају оружја исламској републици
Иранка пролази поред антиамеричког мурала на зиду бивше амбасаде Вашингтона у Техерану (Фото EPA-EFE/Abedin Taherkenareh)

Америчка администрација није успела у намери да продужи 13 година стар ембарго Уједињених нација на продају оружја Ирану, што је несумњива дипломатска победа Техерана, који капитализује подршку света нуклеарном споразуму из којег су се САД једнострано повукле.

Упркос протесту Вашингтона и противљењу шест држава Залива, ембарго је престао да важи у складу с одредбама Свеобухватног плана акције, како се званично зове нуклеарни споразум шест великих сила и Ирана из 2015, који предвиђа поступно укидање свих санкција УН у замену за стављање иранског нуклеарног програма под контролу међународне заједнице.

„Нормализација војне сарадње Ирана са светом је победа мултилатерализма и мира и безбедности у региону”, изјавио је шеф иранске дипломатије Џавад Зариф.

Потписнице нуклеарног споразума покушавају да сачувају договор после изласка САД пре две године и одбиле су да се придруже новим америчким санкцијама заведеним у септембру, делом и у страху да би Иран могао потпуно да се повуче из споразума и крене у неконтролисани развој своје нуклеарне технологије, за коју на Западу сумњају да би водила производњи атомске бомбе.

Три европске потписнице – Француска, Велика Британија и Немачка – уверене су да споразум спречава да се Иран претвори у нуклеарну силу, али су се надале да ће испословати 18-месечно продужавање војног ембарга. Kако нису успеле да добију подршку остале две потписнице – Русије и Kине – сада се ослањају на ембарго ЕУ, који се односи на конвенционално наоружање и ракетну технологију. Тај ембарго је први пут заведен 2007. с роком трајања до 2023.

Администрација Доналда Трампа покренула је у августу процес обнове свих санкција УН, пошто је Савет безбедности одбио амерички захтев да се продужи војни ембарго, па Вашингтон сада оптужује Европљане да су одбијањем омогућили наоружавање „иранских терориста”. Стејт департмент упозорава све земље и компаније да не тргују оружјем са Ираном и да у супротном ризикују америчке казнене мере.

Иран је под режимом санкција знатно развио сопствену индустрију наоружања, иако је и до сада могао да купује дефанзивна оружја. Убудуће неће више морати да тражи дозволу Савета безбедности за трансакције које имају везе с куповином, што значи да може да набавља тенкове, оклопна возила, артиљеријске системе великог калибра, ратне авионе и бродове.

Из Техерана се, међутим, поручује да војне набавке неће бити приоритет у ситуацији кад је земља суочена с више од 30.000 жртава пандемије вируса корона и озбиљним економским и финансијским последицама унилатералних америчких санкција. Иранско министарство одбране прецизирало је да масовне куповине конвенционалног оружја, као и неконвенционалног наоружања и оног за масовно уништавање, нису део иранске одбрамбене доктрине.

Ово се уклапа у процене војних експерата који сматрају да ће се Иран, уместо куповине скупих „ловаца”, ослонити на набавке савремених одбрамбених система покушавајући паралелно да овлада технологијом њихове производње.

Иран ће свакако гледати да своје потенцијале оснажи куповинама из Русије и Kине – држава које не страхују од казнених мера којима Вашингтон прети свима који послују с Ираном. То актуелизује старе спекулације о иранској куповини савременог руског антиракетног система С-400, али питање је да ли је Москва спремна да га прода да не би нарушила лукративне војне трансакције с купцима са Блиског истока као што су Уједињени Арапски Емирати.

Ирански војни буџет је прошле године износио 18,4 милијарде долара, што је мање од издатака за армију његових ривала у Заливу, посебно Саудијске Арабије, која је у истом периоду за оружје дала 80 милијарди долара.

УН су издржале притисак Америке, али Трамп не одустаје од своје политике „максималног притиска” према Ирану. Његово је право да се оглушује о мишљење већинског света, да игнорише дипломатију, али санкције у време пандемије су нехумане и излазе из оквира политичке борбе.

Ирански сељаци по унутрашњости, радници и студенти по градовима или трговци по базарима немају никакве везе с нуклеарним програмом, а америчке казнене мере чине све што могу да они теже набављају храну или лекове. Само зато што Трамп верује да је бечки договор „најгори досад потписан”.

„Под Трампом је бити Иранац довољан злочин”, није писао неки ирански лист, већ „Њујорк тајмс”, али администрацију у Вашингтону ни то не спречава да блокира зајам ММФ-а од пет милијарди долара Ирану за борбу против вируса. Поврх тога, у октобру је блокирано 18 иранских банака које су се махом бавиле издавањем кредита Иранцима којима је новац неопходан за свакодневно преживљавање.

У Ирану санкције не само да кажњавају милионе људи, већ охрабрују конзервативно теократско крило режима у Техерану које никад није веровало „Великом сатани” и противи се отварању ка Западу.

Санкције су омиљено америчко оружје, али ни Трамп није увидео да су његове казнене мере према Ирану, Венецуели, Северној Kореји, Русији, Kини или Европској унији контрапродуктивне.

Коментари1
7f008
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mustafa Aga
Slaba vajda od Rusije i Kine ako se plashe americhkih sankcija...Ceo svet se pravi lud da ne vide nepravde koje se chine od strane Amerike putem sankcija...Od hiljadu zebri pored reke svaka misli da che lav zgrabiti jednu ali da to neche biti ona...Zashto se boriti i savladati lava i reshiti se problema... Kada je lakshe bezati...Mozda che u medjuvremenu lav nekako nestati...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља