уторак, 01.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 21.10.2020. у 09:04 Слободан Ћирић

Херој сна о слободи

Заставу са петокраком на врх београдске Палате „Албанија” 19. октобра 1944. подигао младић из ваљевског краја
Артиљерија НОВЈ на Лекином брду, октобар 1944. (Фотодокументација „Политике”)

ВАЉЕВО ‒ Годишњица ослобођења Београда у Другом светском рату је увек прилика за подсећање и на херојска дела „малих” људи која су уграђена у сан о слободи. Подизање заставе на београдску Палату „Албанија” 19. октобра 1944. године, била је најава да ће престоница на данашњи дан бити слободна, а дело је младића из ваљевског краја ‒ двадесетдвогодишњег Миладина Петровића, родом из села Непричава код Лајковца.

Текстове о његовом кратком али храбром животу и делима написао је ваљевски публициста Милорад Радојчић и објавио их у локалном листу „Напред” 1989. године, када је обележавана 45. годишњица и лане у „Добровољачком гласнику” поводом 75. годишњице ослобођења Београда.

Радојчић наводи да је јунак битке на Теразијама рођен 1922. у Непричави, да је 1938. прешао у Ваљево и почео да изучава столарски занат, поставши активни члан синдикалне подружнице дрвопрерађивачких радника. Када је Немачка напала Југославију одмах се пријавио војном одсеку и тражио оружје да се бори против окупатора, али га одбијају јер није служио војни рок.

Он одмах одлази из Ваљева и креће са групом вршњака према Ужицу, али га Немци заробљавају и интернирају у Немачку. Средином 1942. када му је умрла мајка, као савестан радник добија дозволу да дође на сахрану. Миладин користи ту прилику, остаје у Југославији, показујући симпаније према Народноослободилачкој борби. У Краљеву се запошљава у Фабрици вагона, да би се септембра 1944. као добровољац прикључио Осмој црногорској народноослободилачкој ударној бригади. У борби осваја „брзи шарац” и постаје пушкомитраљезац Друге чете Четвртог батаљона, пише Милорад Радојчић.

Осма бригада почетком октобра те године преко Ваљева, Бранковине и Коцељеве креће према Лајковцу, Лазаревцу, Даросави и неколико дана касније избија на пут Младеновац‒Раља, припремајући се за напад на Београд. Када су почеле уличне борбе и Миладинова једицина надирала ка центру града, пред њим се појавила скојевка Мирјана Митровић и дала му велику заставу са петокраком. Он јој је обећао да ће је истаћи на највишу зграду у Београду.

‒ На палату „Албанија?” ‒ рекла је девојка.

‒ На палату! ‒ прихватио је Миладин Петровић и наставио пут са својим ратним друговима, преноси Радојчић наводе из зборника сећања „Осма црногорска НОУ бригада”.

Предвече 19. октобра, према сећањима генерала пуковника Пека Дапчевића описаним у књизи „За Београд”, која преноси Милорад Радојчић, Миладин са још шесторицом добровољаца под жестоком ватром креће ка највишој згради у Београду. У палату су успела да уђу само њих тројица. Митраљеским рафалима и ручним бомбама крче пут до седмог спрата. Одатле, до једанаестог, Миладин наставља сам.

Преко лешева немачких војника, рањен, излази на врх зграде и истиче заставу. Учинио је то на свој рођендан, 19. октобра. Палата „Албанија” није случајно изабрана за промоцију слободе. У то време она је била највиша зграда не само у Београду већ на целом Балкану, пише Милорад Радојчић. Њеним освајањем био је отворен пут према Калемегдану и у јутарњим сатима, после снажне артиљеријске припреме, ослободиоци јуришају у том правцу, ослобађају шири рејон око железничке станице, приводе крају борбе на Чукарици... Тог 20. октобра 1944. Београд је био слободан.

Миладин Петровић, младић из Непричаве, није, нажалост, имао прилику да се дуго радује слободи. Постојале су различите приче о томе како је окончан његов живот, али највероватнија верзија је да је два месеца по ослобођењу Београда храбро погинуо на ивици једног рита код салаша Кајишевац у селу Миклошевци, недалеко од Вуковара.

Коментари4
177ec
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jagodinac
Jos jedan primer da su najbolji izginuli u ratovima dok su njihove zrtve iskoristile kukavice i kolaboracionisti sa okupatorima svih vrsta.
Леон Давидович
Тако су се борили против мрског непријатеља патриоти. Уместо да се њихово име увек помиње и да је бпрба за слободу идеал данас имамо оне који не поштују жртвовање за слободу већ им је идеал подаништво и служба мрачним силама.
Skroman Predlog za spomen
ploču (na2-3 jezika ).U toj zgradi u prizemlju je decenijama bila"Jugoslovenska knjiga "a potom i neka parfimerija.Na njoj bi moglo da piše: "Na ovu zgradu je 20.10.1945. godine borac VIII crnogorske NOU brigade Miladin Petrović, rodom iz mesta Nepričave- kod Lajkovca pod borbom sa drugovima izneo zastavu slobode ispunivši tako obećanje dato svojoj devojci Mirjani Mitrović ".Ovo zgrada je bila naš "Rajhgstag "i "Ivo Džima".U filmu "Lovac na jelene "imamo sličan ep o "običnom".
Petrana
E, mladisti naša. Kojim ste srcem i željom za slobodu branili svoju grudu. Niste birali ko živi na toj teritoriji. Danas, da možete vidite, kako ''dele'' jedni druge. Miladin, iz Nepričave kod Valjeva, borac Осмој црногорској народноослободилачкој ударној бригади, oslobadjao Beograd, postavio zastavu na zgradi ''Albanije'', pa nastavio da oslobadja preko ravnica. U Vukovaru, mesto pozdrava sa slobodom. Slava Miladinu i svim boricima koji su za slobodu dali živote. Hvala vašoj mladosti.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља