среда, 25.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 20.10.2020. у 22:00 Јована Рабреновић

Вирус корона одговоран за фискални дефицит

(Фото А. Васиљевић)

Пандемија ковида 19 и њене последице по привредну активност направиле су минус у јавним финансијама Србије. Представници Међународног монетарног фонда (ММФ) након пете ревизије актуелног аранжмана саопштили су да ће укупни фискални дефицит бити испод девет процената БДП-а у 2020. и да ће се јавни дуг задржати на нивоу испод 60 процената БДП-а. Додају да су порески приходи премашили очекивања у време четврте ревизије, али да ће расходи бити већи с обзиром на то да су фискалне мере продужене и да ће се реализација јавних инвестиција убрзати у последњем кварталу ове године.

Ребалансом с краја априла било је предвиђено да минус у каси буде око седам одсто БДП-а, међутим након нових мера помоћи привреди од јула било је јасно да ће он нарасти на 7,5 до осам одсто БДП-а. Подсећања ради у новијој историји није забележен толики минус у јавним финансијама Србије. У претходној деценији највећи консолидовани дефицит био је 2012. године и то 6,4 одсто, као и 2014. када је износио 6,2 одсто.

Ни светска криза из 2008. није направила толики минус у финансијама Србије. У 2009. минус је износио 4,2, годину дана касније 4,3, а у 2011 – 4,5 одсто. Како то да се толико повећала разлика између прихода и расхода у буџету због чега је нови ребаланс сасвим известан. Поготово што званичници говоре да се привредна активност опоравила брже од очекивања што је самим тим резултирало и већим уплатама пореза у буџет.

Министар финансија Синиша Мали у петак је нагласио да је остварен приход ПДВ-а већи за две милијарде динара, у односу на планиране пројекције. „То је најобјективнији показатељ успешности једне економије и то нам даје право да до краја године урадимо све што смо планирали”, навео је Мали.

Економисту Љубомира Маџара не изненађује поменути минус и каже да би га више изненадило да је био мањи.

– Држава је дала три милијарде евра угроженим предузећима која без њене помоћи не би могла да наставе да раде. Због тога се много задужила, за исти износ. Није то за критику. То је требало учинити. Када предузеће пропадне тешко је ново створити. Вероватно је реч и о покривању губитака неких јавних предузећа, а то је константа наше економије. Сетите се да нас је „Србијагас” коштао стотине милиона евра – објашњава Маџар.

Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду каже да је поменути дефицит већи него што показују досадашњи подаци о извршењу буџета, а није резултат усвојених политика и спроведених програма помоћи привреди. Повећање дефицита указује на неке велике и ванредне расходе који ће да се догоде у наредна два месеца, а који још нису представљени јавности. Јасно је и да је тај додатни расход усаглашен с ММФ-ом.

– Нема у најави нових пакета помоћи привреди. Вероватно је реч о неком великом расходу који није познат јавности. Држава очигледно преузима неке дугове или покрива губитке у јавним предузећима. Можда је реч о помоћи „Ер Србији” или ЕПС-у. У прошлости је то био обично случај када је држава покривала губитке јавних предузећа као пре пет година „Србијагаса”. Највероватније је у питању покривање губитака „Ер Србије”, јер њима је држава и у нормалним временима давала субвенције од 40-50 милиона евра. Сад чак и не раде. Ту је и кредит „Ер Србије” који су они наводно сами вратили – наводи Арсић.

Те обавезе држава ће измирити новим задуживањем што ће повећати јавни дуг. Арсићева процена је да ће држава до краја године морати да се задужи за додатних милијарду евра. Грубо израчунато минус у државној каси ове године ће нарасти на око четири милијарде евра.

Иначе, с ММФ-ом је постигнут договор о кључним параметрима буџета за 2021. годину. Буџет треба да омогући равнотежу између подршке економском опоравку и одржавања фискалне одговорности. У контексту актуелног опоравка економске активности, за буџет који је тренутно у фази припреме, сматра се да би било прикладно смањење фискалног дефицита на три процента БДП-а, чиме би се обезбедио даљи пад удела јавног дуга у БДП-у. Наши саговорници сматрају да је то разуман ниво дефицита за наредну годину.

Коментари3
82622
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vesa D
..u finansijama sveta nista se nedesava slucajno ..tehnika prelivanja kapitala preko noci od slabijih ka pohlepnim ima svoga djavola koji se ovog puta zove corona ..Kad se ovo zavrsi ostaje sta ce zapadna polulopta izmisliti da pljacka slabije ekonomije a da zabavlja svet...
mislim
A možemo reći da su deficit i ekonomska kriza koja je najavljivana poslednjih 5 godina za 2020 krivi za "pandemiju".
Dr. Rade
31 milijarda dolara duga na 7.5 milona stanovnika ima li pameti i gde je rucna kočnica. Znaci nema domacina. Obustaviti izgradnju autoputeva i umesto autoputava bar onog za Pristinu koji nema nikakvu vaznost, napraviti polu auto put sa dve trake bez petlji i ograde i nepotrebnih razbacivanja sredstava. Veca ulaganja u Poljoprivredu i rudarstvo bez stranaca. Skresati plate buđetskim sluzbenicima na 1/2. smanjiti administraciju na pola. Reformisati skolstvo i medisku dekadenciju.to radi domacin

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља