среда, 02.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 20.10.2020. у 15:42 Драгољуб Стевановић
АКТУЕЛНО: СЕЗОНА СЛАВА

Иконе вратити из кафана у домове

Никаква велика славља по ресторанима нису нам потребна, јер је то помодарство и одудара од саме суштине верских празника
(Фотографије А. Васиљевић)

Kрсну славу требало би обележити уз поштовање свих епидемиолошких мера, у кругу породице и уз мањи број гостију, јасне су препоруке епидемиолога уочи сезоне слава која почиње од краја октобра.

Они који су пролетос прослављали Ђурђевдан  први су се суочили с дилемом како обележити овај дан. Да ли позвати госте као и претходних година, угостити само најближе, обележити празник у кругу породице?

Прославе и епидемија

Нико тада није очекивао да ће дилема преживети лето и ући у јесен, уочи новог циклуса крсних слава чији је распоред најгушћи управо сада. Сезона слава трајаће до почетка јануара.

С обзиром на то колико су у српској традицији важни породични свеци, одговоре на неке недоумице у вези с овим актуелним проблемом, уз које обавезно иду прославе и окупљања, прво су почели да отклањају епидемиолози.

Они у својим обраћањима јавности стално упозоравају да свако окупљање већег броја људи у затвореном, у кући или стану, носи ризик ширења вируса корона. Зато се на мере превенције не сме заборавити, па тако и славска окупљања, како су истакли, треба свести на прихватљиве оквире.

Епидемиолог др Радмило Петровић рекао је за Танјуг да славе треба славити у кругу породице, с мањим бројем гостију, да се не треба љубити приликом честитања и да је обавезно прање руку. Указује на то да би људи у затвореном простору требало да буду на прописаном одстојању, уз обавезно често проветравање просторија у којима се борави.

Свештеници истичу да свећа, кандило и тамјан треба стално да горе, јер емитују позитивне јоне и на неки начин стерилишу ваздух. Они подсећају да и вера налаже прославу у кругу породице, без организовања великих прослава, коју домаћини последњих година организују чак и у кафанама.

Протојереј ставрофор Александар Средојевић из Цркве Светог архангела Гаврила каже да се из сваког искушења изроди нешто добро, а ово је можда прилика да се вратимо старим обичајима, да се слава слави с мањим бројем гостију, како бисмо се више посветили једни другима. Он истиче да славу у време епидемије треба прославити у кругу породице – уз свећу, освећен колач, вино и жито и број гостију у складу с препорукама.

– Морамо бити одговорни и не смемо доводити свој и живот својих ближњих у опасност, јер славити славу и веровати у Бога значи чинити добро другим људима и сведочити љубав. Ова пандемија и све оно што гледамо да нам се дешава последица је тога да човек све више одступа од Бога. То је опомена да немамо права да уништавамо планету. Рањавајући себе, човек оштећује природу и читав људски род. Бог је слободу дао човеку, али је слобода у Христу и у његовој науци. Постоји историјска истина, биолошка, математичка, па су тако два и два четири, истина је и да је Француска револуција била 1789. године, да круг има 360 степени, али та истина нас не ослобађа, већ истина у Христу васкрсломе и његовој науци која води човека у спасење и вечни живот – каже свештеник Средојевић.

Прота објашњава да славски колач који се прелива вином представља симболично слику Оца. „Верујем у једног оца Сведржитеља неба и земље” јесу речи којима почиње „Символ вере”. Није случајно колач у облику круга, јер онај што нас је створио нема ни почетка ни краја. Свећа представља Исуса, јер је он „пут, истина и живот”, другим речима он је светлост, а изван тог пута је беспуће, према хришћанској вери. Вино представља Дух свети, благодат Божију, а жито или панаија, на грчком панагија, је Мајка Божија, која је родила Спаситеља, па тако и ми узимајући жито спремамо се за живот после смрти.

Оно што посебно треба истаћи јесте да се морамо вратити скромности у обележавању славе, да испоштујемо оно што је најважније, с мање гостију, а више посвећености вери и свецу, уз очување саборности с најближима. Никаква велика славља по кафанама и ресторанима нису нам потребна, јер је то помодарство и одудара од саме суштине верских празника, посебно крсне славе која је породични благдан.

Професор др Весна Марјановић, етнолог, једна је од најзаслужнијих што се крсна слава у Срба нашла на списку светске нематеријалне културне баштине под заштитом Унеска. И тај податак говори колико је слава одредница српског идентитета, јединствени обичај који се везује само за наш народ.

– Крсна слава, крсно име, светац, помен светом или породична слава доживљавала је различите трансформације сходно времену у којем се живело. Породице су се прилагођавале и славиле онако како су одређени услови живљења диктирали. Ипак, треба имати на уму да су у прошлости породице биле многобројније и да је живело више чланова домаћинства под истим кровом – каже проф. др Весна Марјановић.

– Зато, према тренутним приликама сигурно да верници треба да обележе своју славу, али у кругу најуже родбине како би избегли ненамерне последице окупљања већег броја гостију. Уз религиозни обред и основне елементе празника, а то су славска свећа, колач, жито, вино, молитва и тропар свецу, свечарску трпезу најужа породица може да обележи скромније што се гостију тиче. То не би требало да изазове неке веће проблеме, јер сви досадашњи пријатељи који су се окупљали код домаћина треба да имају разумевање за спровођење славског обреда на скромнији начин, бар што се тиче гостију – каже наша саговорница.

Када су Срби почели да славе хришћанске свеце? Историја је веома дуга и сеже до 9. века нове ере, још у време владавине кнеза Мутимира, када је почело покрштавање. Тада су, уз примање хришћанства, свака породица или племе добијали свог заштитника. Сва мишљења нису у потпуности усаглашена, али најраспрострањеније је оно које као разлоге наводи искорењивање паганштине и замену паганских богова за хришћанске светитеље и мученике.

Попут других народа, и Стари Словени веровали су у постојање мноштва богова, међу којима су најпознатији: Перун, громовник за кога су мислили да бије громом и да са неба пушта кишу, снег и град, Дабог који обасјава земљу светлошћу својих зрака и чини да на земљи све расте и рађа, Стрибог који пушта ветар и олују и кажњава све грешне и непоштене људе, Усуд који одређује људску судбину, Давор, бог рата ког су призивали у ратним приликама, и најзад Љељ и Лада, божанства младости, лепоте, љубави и миловања. Други истраживачи сматрају да је избор кућног заштитника настао као сећање на оног претка који је први примио хришћанску веру, односно на дан када су племе или породица крштени. Новокрштена породица у хришћанству за свог заштитника, према претпоставкама, узела је свеца на чији се дан крстила и њему се као Божјем посреднику молила и свечано га прослављала. Ово тумачење ближе је званичном црквеном тумачењу настанка крсне славе.

Приметно је и данас да је слава нека врста статусног славља и да се светитељ који се слави само тада помиње, указују истраживачи. У времену од славе до славе у многим крајевима као и да не постоји, овде се пре свега мисли на молитве и поштовање православног кодекса понашања. И данас, с економског аспекта, много више се потроши за крсну славу у односу на материјални статус саме породице.

Хришћански принципи

Што се тиче начина прослављања негде, на пример на југу Србије, има архаичних елемената славског обреда, док у околини Београда и у неким крајевима Војводине слава се искључиво празнује према црквеном канону.

С друге стране, свештеници инсистирају на превази хришћанских принципа над народним обичајним који се разликују од средине до средине, а нарочито се противе несувислим „новотаријама”.

Тако и протојереј ставрофор Александар Средојевић каже да хришћански крст има и хоризонталу као земаљску и вертикалу као небеску димензију. Често ова земаљска превагне, не само на славама већ и у животу, у расипању, трошењу, ићу и пићу, гозби, науштрб оне важније духовне димензије која је непролазна вредност и чини човека срећнијим и богатијим.

Гости добродошли и другог дана

Протојереј ставрофор Александар Средојевић из Цркве Светог архангела Гаврила саветује домаћинима да госте зову уочи самог празника, а не само на сам празник, а гости се могу примити и другог дана, па чак и трећег. Тако ћемо распоредити славу на више дана и смањити ризик од заражавања.

У и прошлости с мање званица

Етнолог, др Весна Марјановић подсећа да пандемија короне није једина пошаст у историји која нас је снашла, па самим тим морамо да прилагодимо и обележавање породичног свеца. Она истиче да је у прошлости било много сличних ситуација и прилика када наши преци нису увек могли да славе крсну славу раскошно, с већим бројем званица, већ су то обављали свечано у најужем кругу породице. У тежим временима, као што су ратови, епидемије, миграције, збегови, славило се скромније само с члановима домаћинства.

Коментари0
68d8a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља