уторак, 01.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 20.10.2020. у 18:00 Данијела Давидов-Кесар
КОНЗИЛИЈУМ

Кашаљ обично указује на проблем с плућима

Иако астматичари, пацијенти с хроничном опструкцијском болешћу и малигнитетима већ имају начету плућну функцију, није забележен значајно већи број погоршања ових болести током епидемије короне
(Фото Ансплеш)

Откако је почела пандемија ковида 19, постало је јасно да су међу најугроженијим пацијентима за добијање теже форме ове болести, између осталог, и особе које већ имају неко обољење плућа. Лекари истичу да је важно да људи на време препознају симптоме који указују да с њиховим плућима нешто није у реду, као што је кашаљ, било да је суви, надражајни, зацењујући, или продуктивни, с искашљавањем слузавог, гнојавог па чак и сукрвичавог садржаја или чисте крви. Иако су најчешћи узрочници кашља акутне вирусне или бактеријске инфекције, кашаљ може бити и симптом респираторне алергије, бронхијалне астме или хроничне опструктивне болести плућа, тумора плућа, врло ретко и страних тела у дисајним путевима. Међутим, то може да буде узрок и неких стања које нису пулмолошке природе, као што је рефлуксни езофагитис – враћање киселог желудачног садржаја у горње дисајне путеве, хронична упала синуса, као и нежељени ефекат употребе неких лекова, најчешће из групе антихипертензива.

Др Наташа Петровић Станојевић (Фото: лична архива)

Како истиче доцент др Наташа Петровић Станојевић, пулмолог Клиничко-болничког центра Звездара, податак о дужини трајања кашља, који може бити акутни и хронични, највише помаже у доношењу дефинитивне дијагнозе.

– Искашљавање крви или сукрвичавог садржаја често је знак тумора плућа или плућних инфекција, али може бити узрокован и емболијом плућа, урођеним или стеченим поремећајем коагулације, предозирањем лековима за разређивање крви или мањка тромбоцита из било ког разлога. Осећај звиждања, или како пацијенти кажу „свирања” у грудима, чест су пратилац хроничног бронхитиса, астме и хроничне опструктивне болести плућа – истиче наша саговорница.

Отежано дисање, замарање при напору, осећај гушења такође су симптом многобројних плућних обољења, али се могу срести и код попуштања снаге и функције срчаног мишића, неких обољења штитасте жлезде, различитих врста хематолошких обољења, првенствено анемија.

– Хркање може бити знак озбиљног стања карактерисаног многобројним епизодама престанка дисања током спавања које, смањујући доток кисеоника у виталне органе, може довести до низа озбиљних обољења. Неки су симптоми, као што су малаксалост, губитак апетита и телесне тежине, презнојавање, повишена температура, крајње неспецифични и иду руку подруку с многим плућним и ванплућним акутним и хроничним, вирусним и бактеријским инфекцијама, али и малигнитетима ове и других регија, лимфомима, леукемијама и низом других обољења – истиче др Петровић Станојевић.

Плавичаста пребојеност коже, цијаноза, може се срести код попуштања дисајне функције, али и код урођених и стечених срчаних мана, неких тровања... Болови при удаху везани су најчешће за упале плућне марамице, али се мора мислити и на тромбоемболијску болест плућа, поремећаје дисајне мускулатуре или упале међуребарних нерава.

Постоје симптоми које болесници не повезују с плућним болестима, па их ни не помињу приликом прегледа.

– Због тога лекари, нарочито код сумње на малигна обољења, траже и прате промене на нокатним плочама, бол у рамену, промене на оку у смислу спуштеног горњег капка, дуготрајну промуклост која не пролази на терапију, дуготрајно штуцање необјашњивог узрока, неке промене на кожи које могу личити на екцем, натицање меких ткива главе и врата који се често схватају и лече као алергија, а узрок је спољашњи притисак неких структура у средогруђу на систем горње шупље вене – наводи наша саговорница.

Логично је било претпоставити да ће у случају ковид 19 епидемије, каже она, хронични плућни болесници – астматичари, пацијенти са хроничном опструкцијском болести плућа (ХОБП), плућним малигнитетима, као и свим оним стањима које означавају, народски речено, „начету” дисајну функцију у много већем броју и проценту оболевати од тежих форми короне. Ради се о обољењу које се, иако се манифестује на низ начина, првенствено одражава на респираторни систем, најпре у форми пнеумоније са или без развоја респираторног попуштања и потребе за кисеоничном терапијом, па чак до коришћења механичке вентилације – респиратора.

– Често коришћени лекови, кортикостероиди, бета агонисти и антихолинергитици, које многи од наших пацијената са астмом и ХОБП користе практично свакодневно у облику различитих уређаја за инхалацију (популарне „пумпице”) своје дејство базирају првенствено на смањењу упалног одговора, као и на смањењу физиолошке секреције у дисајним путевима, чиме се у нормалним условима постиже олакшање тегоба у смислу смањења кашља и побољшава размена гасова, кисеоника и угљен-диоксида на нивоу алвеола. Искуства, најпре из иностранства, касније и наша, нису указала да је коришћење инхалацијске терапије било повезано са значајно већим ризиком од појаве тешких форми инфекције код хроничних плућних болесника – каже др Петровић Станојевић, која је и координатор ковид болнице у КБЦ Звездара и шеф стационара КО пулмологије и алергологије с имунологијом.

Препорука је да плућни болесници током епидемије ковида 19 наставе са својом досадашњом и редовном пулмолошком терапијом. Наша саговорница појашњава да није забележен значајно већи број погоршања ових болести током епидемије короне. Додатни разлог би се свакако могао наћи и у чињеници да су хронични болесници, на неки начин, у страху од оболевања, овог пута можда били „редовнији” него иначе у коришћењу своје стандардне терапије и да су више од неких других људи, носећи заштитне маске, али и на друге начине, избегавали ситуације у којима су могли да буду изложени вирусу и самим тим разболевању.

Коментари1
9318f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Deda
Prva fotografija je iz filma Nevidljivi čovek...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља