четвртак, 26.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 22.10.2020. у 18:00 Др Митар Михаљица

Корона и технолошки прогрес

Тарифни рат САД против Кине од 2018. већ је изазвао шокове у глобалној економији. На то је сада дошао вирус
(Фото Пиксабеј)

Глобална криза због вируса корона је највећа криза после оне из 1929. Према проценама ММФ-а, пад реалног глобалног БДП-а у 2020 биће 5,2 одсто, у развијеним земљама осам, у САД осам, а у еврозони – 10 одсто. Међутим, ова суморна страна кризе има (ако се уопште може тако рећи) барем једну позитивну страну. Она ће принудити све земље да брже примењују најновије технологије у решавању глобалне кризе. Четврта индустријска револуција, која се темељи на знању и на информационо-компјутерској писмености, нуди шансу и мање развијеним земљама да се такмиче у развоју и коришћењу савремених технологија.

Дигитализација и аутоматизација су заштитни знаци четврте индустријске револуције и оне као такве (као што каже К. Шваб) бришу границу између физичке, дигиталне и биолошке сфере. Интегрисано коло, полупроводници, глобална комуникациона мрежа (интернет), квантни рачунари, 5Г мрежа, блокчејн технологија, телероботика, ИоТ (интернет ствари – глобална мрежа паметних уређаја на интернет инфраструктури), „биг дата” – велики сетови података из различитих извора за разне анализе, „клауд компјутинг” (рачунарство у облаку – пул рачунских информационих ресурса) јесу основне полуге дигитализације. Захваљујући тим технологијама ми већ данас у почетној или зрелој фази имамо плодове у виду аутоматизације производних процеса и у сектору услуга, те у виду вештачке интелигенције, паметних самоучећих машина, виртуелног новца, дигиталних и интернет платформи, аутономних возила, ГПС уређаја, е-трговине и е-плаћања, рада и образовања онлајн и на даљину, паметних фабрика и градова… Оно што посебно карактерише ове технологије јесте синергија као резултат комбинације и рекомбинације тих технологија, која подиже њихову ефикасност и укупну и појединачну технолошку вредност (E. Brynjolfsson, „The second machine age”).

Тарифни рат САД против Кине од 2018. већ је изазвао шокове у глобалној економији. На то је сада дошао вирус корона. Тим вирусом су погођене све гране привреде и делатности, поготово оне где постоји блиска и густа интеракција запослених у радном процесу или оне које обављају делатности превоза или туризма. Највише су погођене мање развијене земље у којима преовлађују радноинтензивне гране и делатности. На удару короне су запослени који обављају рутинске репетитивне послове. Због короне и кидања ланаца снабдевања и прекида или успоравања процеса рада, те због нужности физичког дистанцирања у радном процесу и све јефтинијих робота – дигитализација и аутоматизација радних процеса намећу се као излаз из дубоке кризе. Захваљујући тим технологијама сада ће многе компаније лакше нормализовати процесе рада или ће лакше поднети кидање ланаца снабдевања и трговине. Према проценама ОЕЦД-а, око 30 постојећих послова у индустрији и у услугама је могуће аутоматизовати, а у догледној будућности њихов број ће достићи и 50 одсто. Високе стопе незапослености и неадекватна структура незапослених (технолошка незапосленост) биће изазов за све земље.

Изнуђене и убрзане технолошке промене због вируса корона ставиће на пробу способност влада у свим земљама да нађу креативна и продуктивна решења за проблеме ниских стопа раста и незапослености. Чекање да се види шта ће бити с глобалном кризом и оклевање да се предузму болна и смела решења је најгоре решење. Кад је реч о Србији, влада и њена министарства, пословна удружења и послодавци треба да пођу од најнеповољнијих сценарија кризе, те да на основу тога доносе своје програме и оперативна решења. Развијање и брза примена кључних, животно важних савремених технологија, унапређење образовања и подршка стартаповима морају бити приоритети. Вештачко одржавање запослености и радних места, без економске оправданости, само још више стеже омчу око врата националне економије. Финансијска помоћ коју држава даје било коме треба по правилу да буде једнократна и да, у оквиру програма владе или локалних власти, буде условљена програмом опоравка онога ко ту помоћ тражи. Невоља је у томе што ће бити много више захтева за помоћ од могућности државе да их финансира. Зато ће се нужно морати ићи на кресање непотребних трошкова где год је могуће. Основна подручја на којима су могуће огромне уштеде (осим сређивања и реформи у економији и искорењивања корупције и јавашлука у свим областима) свакако су буџетске и парабуџетске установе, институције, организације и јавна предузећа. Криза због короне натераће владу (уколико жели да очува витално језгро економије) да милом или силом укине поједине институције, смањи запосленост у овом сектору и да плате у овом сектору за исте квалификације смањи на ниво плата тржишног дела привреде. Кад би влада Србија због короне којим случајем морала (ради опстанка земље) да припреми Нојеву барку, тада би се брзо показало колико у наведеном сектору има паразитизма, непотизма, привилегија, непотребних трошкова, те сувишних државних и парадржавних институција, агенција и организација. Реални сектор је исувише слаб да поднесе те трошкове.

Доктор економских наука

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари2
9b001
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bojana
Slažem se sa autorom da je veliki problem ako država ne učini uštede u sopstvenom aparatu. Prema meni dostupnim podacima, u većini državnih službi administrativnog tipa radi se bar upola manje efikasno nego u privatnom sektoru , a za istu platu. Kada će ta močvara da se razbistri , niko ne zna.
nikola andric
Samohvalisanje je samo sebi neprijatelj. Imamo cudnu koincidenciju samohvalisanja ''najvece sile na svetu'' versus Afganistan te ''neverovatan uspeh nauke i tehnologije'' versus (primitvni) Corona virus.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља