четвртак, 29.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 17.10.2020. у 21:00 Миленија Симић-Миладиновић

Државна матура поправља недостатке образовног система

Најзад ћемо имати мерење квалитета у предуниверзитетском образовању, уверен је министар просвете уочи првог пилотирања националног испита за крај средњег образовања
Државна матура би требало да замени пријемни испит на факултетима (Фото А. Васиљевић)

Прво пилотирање националног испита за крај средњег образовања који обухвата општу, стручну и уметничку „велику” матуру за четворогодишње смерове, али и завршну проверу знања после трогодишњег школовања одржаће се од 27. до 30. октобра у 101 школи широм Србије. Провераваће се квалитет испитних задатака и део процедура спровођења испита на нивоу школа да би се благовремено уочили и отклонили потенцијални пропусти и недостаци. Истовремено, ово је почетак непосредног упознавања ученика са тестирањем, за које се најављује да ће на образовном путу свих матураната од следеће школске године имати сертификациону и квалификациону улогу, а то значи да ће на основу резултата овог испита добијати сведочанство о стеченом образовању и могућност да школовање наставе.

− Као држава, друштво, нација, дуго смо се уљуљкивали лепим оценама, високим постигнућима, честим Вуковим дипломама, дакле хиперпродукцијом лажног успеха. Јурњава диплома наставила се у високом образовању. Најзад, захваљујући државној матури, имаћемо мерење квалитета у предуниверзитетском делу. Сви образовни модели постоје због ученика и студената и ово је, пре свега, велика услуга њима. У садашњем систему аплицирају за упис на један факултет. Захваљујући државној матури добиће шансу да конкуришу за упис на свим сродним факултетима истовремено. И наставници добијају тиме што ће моћи објективно да провере шта су радили. С постојећом малом матуром и новом стратегијом која је при крају, као и увођењем јединственог информационог система у просвети који треба да буде готов до 31. марта 2021. године, на добити је цела држава јер се на овај начин укључују рефлектори, све ће да се види, шта треба да се поправи, да нема више приче о лошем квалитету образовања – истакао је јуче Младен Шарчевић, министар просвете, науке и технолошког развоја, као уводничар конференције посвећене првом пилотирању државне матуре.

На три најважнија елемента пројекта, указао је Сем Фабрици, шеф делегације ЕУ у Србији. Први се тиче подизања квалитета и добијања повратних информација на крају средњег образовања о успеху ученика и раду школа. Други се односи на повећање стандарда школског система, што ће младима омогућити равноправне шансе на полагању јединственог испита и једнаке услове за даље школовање. Унапређење кредибилитета и транспарентности образовања, као трећу компоненту међу кључним које Фабрици издваја, допринеће откривању и решавању проблема у образовном процесу, што је у уској вези с поверењем опште јавности у систем.

Као веза између предуниверзитетског и високог школовања државна матура, уз платне разреде, док је Шарчевић на челу образовног система, најважније су полуге да би се реформе образовања у Србији успешно наставиле. Нехармоничних односа унутар система, а нарочито у вези с пројектом државне матуре, како уверава министар − нема. Превазиђени су.

− Недавно је био мали излет у јавности с питањем да ли је овде дошло до неког курцшлуса. Није. Нема разлога да се високо образовање осети угроженим због увођења државне матуре. Универзитетски професори учествују у прављењу испитних задатака у два нивоа тежине, тако да од кандидата зависи шта ће да изабере, а од високошколске установе шта ће за упис да тражи. Не можете изабрати само три основна предмета (матерњи језик, математика, један по избору с листе обавезних општеобразовних) за полагање на државној матури и рећи идем на медицину. Неће вас препознати (провера знања биологије и хемије услов је за упис на студије медицине). Имате минимум матуре и оно што високошколске установе додатно могу да траже, а и оне ће одмерити своје снаге − објашњава министар просвете.

Пројектни тим нарочито је, каже, сарађивао с факултетима који су тражени и квалитетни, на којима се студирају електротехника, машинство, медицина... Прилика да за упис они траже додатне предмете из обавезног образовног пакета није новина, већ постоји, подсећа Шарчевић и оцењује да је, можда, негде наступио неспоразум код још неких провера. Илуструје да уколико матуранти желе да иду на факултет за спорт, морају проћи проверу физичке спремности, што се не може матурским тестом. Исто тако, ако би да упишу неку уметничку академију, треба да покажу таленат, склоности и способности за ту уметност, и то су специфичности које се могу додати матурском минимуму.

Српском образовању 100.000.000 евра из касе ЕУ

Пројекат државне матуре финансира Европска унија са близу четири милиона евра, што је део много већег пакета од 35.000.000 евра бесповратне помоћи колико је Европска унија донирала за реализацију пројеката који се тренутно остварују, и суме од 100.000.000 евра, колико је од 2003. године ЕУ Србији дала за унапређење образовног система. Подсетио је на ове бројке Сем Фабрици да би, како је рекао, указао на две две ствари: да Србија и ЕУ у области образовања сарађују скоро две деценије и да је то животна инвестиција у коју се стално мора улагати.

Коментари12
c2391
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Рајковић Ненад
Само преписано од Немаца.
Борис Белич
Мислим да је то неопходно за добробит квалитета а и самих ученика. Радио сам као учитељ у средњим школама Мелбурна. На државни испит из обавезних и бираних предмета иду ученицибез имена и презимена и припадности школе. Добију свој број, да би се избегле малверзације. Испитивач оцењује под бројем и незна ко је ко и из које је школе. Да ли је то најбоље свака држава треба да се определи који је модел нај бољи за њу.
Перон шест Љ мињон
Како је одлазећи министар, заједно са својим стручним тимом који је осмислио државну матуру, решио проблем пријемних испита на неуметничким и не-фискултурним факултетима? Којим законским одредбама ће факултети бити спречени да организују своје интерне пријемне испите, уколико то буду сматрали потребним без обзира на уведену државну матуру? Какав смисао ће, онда, имати државна матура, ако је факултети (у потпуности) не буду признавали као алат за селекцију приликом уписа студената?
Namćor
Kako će se rešiti problem da profesori pomažu đacima na samom maturskom ispitu? Koliko se sećam pre par godina je na maloj maturi u nekim školama došlo do " postizanja " izuzetnih rerultata. Poklonjene ocene i poklonjena matura će da ubije budućnost za većinu poštene dece. Matura se uvodi da bi se popunili fakulteti koji ne mogu da ispune upisne kvote kvote.
Branislav
Нисам баш сигуран да ли ће матура показати праве резултате. Зашто код мене постоји основна сумња и прије разлога пандемије која је на свој начин показала урушавање образовања, је та, што ђаци долазе из основне школе у којој нема понављања, што се сигурно одражава на квалитет знања, што неминовно доводи до обарања критеријума у средњој школи.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља