Заменик директора Института „Батут” Дарија Кисић Тепавчевић рекла је данас да се вирусом корона у нашој земљи највише заражава радно-активно становништво, до 60 година, које се, наводи, највише и крећу, а најмање старији.

На конференцији Кризног штаба, Кисић је истакла да су старији грађани и даље најодговорнији.

Наводи да су главни „извори” и највећи фактори ризика заражвања прославе и сва друга окупљања.

Кисић наводи да су деца школског узраста показала како поштовање превентивних мера може значајно успорити трансмисију вируса, чак и у затвореном простору.

Директорка КБЦ Бежанијска коса Марија Здравковић навела је да посебне компликације заражавањем вируса корона могу имати пацијенти који су ХИВ позитивни, трансплантирани пацијенти, дијабетичари и онколошки пацијенти.

Здравковић наводи да је јако важно у овом периоду радити на јачању имунитета, уносити воће и поврће, а избегавати пушење, замор и одређене лекове који утичу на имуни систем.

Око 80 случајева короне код особа до 60 година живота

Око 80 одсто лабораторијски потврђених случајева коронавируса је код особа до 60 година изјавила је данас на конференцији Кризног штаба заменица директора Института „Батут” Дарија Кисић Тепавчевић.

Кисић Тепавчевић је на конференцији за новинаре рекла да је 11 особа оболело узраста од 0 до 10 година, 21 особа од 10 до 20 година, 26 особа од 20 до 30 година, 52 особе од 30 до 40 година, 56 особа од 40 до 50 година, преноси Танјуг.

Према њеним речима, 48 особа је оболео узраста од 50 до 60 година, 31 особа од 60 до 70 година, 15 особа од 70 до 80 година и пет особа је оболело старости од 80 до 90 година.

Кисић Тепавчевић је подсетила да је претходних дана највећа заступљеност оболелих, између 40 и 50 одсто, била у узрасту од 20 до 40 година.

Нема одлуке о затварању школа, нисмо ни разговарали о томе

По речима заменице директора Института „Батут” др Дарије Кисић Тепавчевић на Кризном штабу није донета никаква генерална одлука о затварању школа и преласку на онлајн наставу, као и да о томе није ни разговарано.

Кисић је тако одговорила на питање да ли се школе затварају од 1. новембра, с обзиром да се, на констатацију новинара, јављају родитељи ученика који су добили такво обавештење из појединих школа, наводи Танјуг.

„Никаква таква генерална одлука није донета. Она зависи од епидемиолошке ситуације, како у самим школама, тако и на нивоу читаве Србије”, рекла је др Кисић.

Истиче да је 1. новембар далеко и да Кризни штаб за тај период није могао да донесе одлуку.

Кисић каже да постоји комисија и радна група која прати епидемиолошку ситуацију у школама, а да се одлуке доносе не само на основу броја позитивних ученика, већ и на основу тога да ли се вирус шири у школској средини.

До сада се у школама, додаје, у 95 одсто случајева радило о спорадичним обољевањима и да су се ти ученици заразили ван школе.

Додаје да је само у четири ситуације дошло до ширења у оквиру одељења.

Одговорно лице за мере у објектима са висе од двоје запослен

Обавеза да се у сваком услужном објекту одреди одговорно лице које контролише примену мера не односи и на мале киоске већ на објекте са више од двоје запослених, појаснила је др Кисић и додала да је то важна мера јер и савесним особама може да попусти пажња и да зато мора да буде лице које ће бити посебно за то задужено.

Истиче да, ипак, нагласак није на кажњавању већ на поштовану превентивних мера.

Када би сви носили маске никакве додатне мере нам не би биле потребне.Могућа оштрија контрола на границама у наредном период

На конференцији Кризног штаба, др Кисић је рекла да су мере на границама за сада непромењене и додала да контрола на границама јесте свакодневна тема Кризног штаба.

„У овом моменту нисмо донели ниједну другу препоруку него што је тренутно на снази. Међутим, имајући у виду разбуктавање епидемије, врло је могуће да ће у наредном периоду доћи до регулације на границама”, рекла је Кисић.

Нисмо разматрали меру карантина

Др Дарија Кисић Тепавчевић данас је изјавила до сада нису разматране строже мере, попут карантина, забране кретања, а да је најважнији параметар по којем се уводе мере попуњеност здравствених капацитета.

„Карантин, који уводе многе европске земље у појединим градовима, за две до три недеље дају резултате. Имајући у виду да је код нас епидемиолошка ситуација још увек стабилна, мада све треба да нас забрине овај растући тренд, нисмо разматрали неку од таквих мера”, рекла је др Кисић.

Она је, како наводи Танјуг, истакла да не треба да се размишља да ли смо и колико близу или далеко од нечега, већ да се сви понашамо тако да не дозволимо да се инфицирамо

На питање какви морају бити параметри да би била донета одлука о забрани кретања, Кисић је одговорила да је најважнији увек попуњеност здравствених капацитета и број особа који се налазе на респиратору.

„Приоритет је да смо у стању да пружимо одмах услугу сваком пацијенту којем је потребна, и ковид и свим осталим пацијентима. Зато је у овом моменту примарни циљ да све болнице које нису у ковид режиму што дуже одржимо таквим”, рекла је Кисић и подсетила да водећи узрок оболевања и умирања у Србији није корона, већ кардиоваскуларна и малигна обољења.

Зато се сада, понавља, пре свега посматра капацитет здравственог система и његова спремност да преузме пацијенте одмах, да се не би дошло у ситуацију, као неке земље, када су потребе за хоспитализацијом превазишле капацитете здравственог система.

„Извесно је да ћемо се дуго борити са овим вирусом и да морамо да научимо да живимо сам њим без неким драстичнијих мера, ако нису баш неопходне. А, до тада масовно спровођење превенције”, рекла је др Кисић.

У том смислу, од понедељка се, подсећа, Арена припрема за пријем пацијената, иако ти капацитети још нису потребни, али се мора размишљати пар корака унапред.

„Све са идејом да што дуже функционишемо, а надамо се целе сезоне, колико толико нормално. До наредног пролећа мораћемо да живимо са маском и другим превентивним мерама”, навела је др Кисић Тепавчевић.