четвртак, 26.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 18.10.2020. у 18:00 Владимир Првуловић
ПОГЛЕДИ

Слободна мисао или партијска функција

Морате се определити, ако сте функционер неке од политичких партија, партије на власти или опозиционих партија, не можете бити слободни аналитичар, већ тумач програмских начела и циљева своје партије

Можда се главна порука моје данашње колумне некима неће допасти, али то је тема коју не смемо прећутати. Питање за расправу је следеће: може ли независни, слободоумни критичар наше стварности, политичког и економског живота, коментатор у дневном листу, да буде високи функционер једне од политичких партија? Може ли читалачка јавност, која се диви његовим храбрим коментарима и порукама, да верује његовом залагању за корекцију услова у којима живимо, обавештавамо се, размишљамо, гласамо? Ако је слободни мислилац и оштри критичар наше стварности стварно независан, онда јавност њему треба да верује и подржава га. Ако је у политичкој партији, којој је, по дефиницији, циљ освајање власти или оспоравање владајућег режима, борба за мандате и функције, преко борбе за гласаче и изборне проценте, то је сасвим друга прича. Вероваће му припадници партије којој припада, као његови истомишљеници.

У земљама на бази чијих демократских тековина и стварности независни аналитичари, али и функционери из институција ЕУ, Европског парламента и других форума, критикују наш систем и стварност, такав преседан не би био могућ. Слободни новинар је тамо, по правилима политичког живота и новинарске професије, независан од било које партијске или државне функције, зато и јесте слободни новинар коме се верује. Новинарска удружења то исто прописују. Морате се определити – ако сте функционер неке од политичких партија, партије на власти или опозиционих партија, не можете бити слободни аналитичар, већ тумач програмских начела и циљева своје партије. Дакле, или сте у владајућем тиму, или сте независни ум који поступке тог режима и последице његових мера слободно критикује и читалачка јавност му верује и купује новине у којима он своје коментаре објављује. Такву двоструку улогу не би му дозволила ни редакција листа са угледом и традицијом, али ни партија којој припада и у којој има функцију.

Код нас ово о чему говорим није појединачни случај. Већ постоје и свакодневно гостују на медијима политички аналитичари, који су, у исто време, посланици политичких партија, власници и главни уредници „независних” политичких часописа, сарадници државних научних института и наводно независни колумнисти. Да ли је то могуће у државама са дугом демократском историјом, из којих долазе добронамерне критике и захтеви за демократизацију нашег политичког и изборног система, за слободу изражавања итд? Наравно да не.

У Републици Француској, на пример, професор на државном универзитету нема право да учествује у политичком животу у оквиру политичких партија или удружења. Своје утемељене критичке опаске и закључке он објављује у научним чланцима и часописима, али не као функционер неке партије или борац за политичке и државне функције. Уопште, на универзитетима је професорима, али и студентима, строго забрањено испољавање политичких уверења и ставова. Слободни сте, као грађанин, да будете члан или активиста своје политичке партије, али ван аула и слушаоница на слободном и аутономном универзитету, јер ће такви, у противном, бити искључени са универзитета. То су правила једне демократске земље, у којој се од буржоаске револуције из 1789. године гради и усавршава демократско уређење, али у којој постоје и опасне десничарске и антидемократске снаге, партије и појединци. И њихови следбеници и гласноговорници који покушавају да популаришу идеје и циљеве својих партија.

Закључујемо, дакле, да слободоумни новинари и аналитичари политичког, економског, културног живота у слободним гласилима не могу истовремено бити чланови руководећих тела појединих политичких партија. Да бисмо могли да им верујемо. Реч је, осим моралних принципа, и о класичном сукобу интереса, између залагања за истинске друштвене вредности и партијских програмских начела и циљева. Или једно или друго. Слободни сте да изаберете.

Редовни професор универзитета

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари5
e4e50
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Prekobarac
Gospodine Prvulovicu, svaka vam cast na srpskom jeziku!!!!!!! Sve su vam reci (recnik) i gramatika pravilna i po propisu sto je vrlo retko da se nadje u svakodnevnim srpskom novinama. Nisam mogao da nadjem ni jednu anglosaksonsku rec. Vasi students su zaista u dobrim "jezickim rukama" i nadam se da ce moci da prate vasu korektnu putanju srpskog knjizevnog jezika. Sto se tice vaseg sadrzaja o tome ne bih diskutovao jer sam vec odavno digao ruke i predao se nasoj apatiji samoporaza inteligencie.
nikola andric
Razni narodi ili kulture razlicite poslovice. U Nemackoj se kaze ''Gedanken sind Zoll frei'' ( misli se ne oporezuju ili ne carine). U Srbiji se implicitno ''zabranjuju''. Metaforicko ''skretanje sa linija'' je direktno vodilo na robiju. Jos cudnije je pitanje ko moze ili sme da misli ''nezavisno''. Nezavisno od znanja svako kako se moze svakodnevno videti u komentarima Politike. Ali da se cak profesorima zabranjuje clanstvo partija je moguce tamo gde su partije a priori sumnjive. Kant ?
Dragan Pik--lon
Bas tako.Covek ne samo da ne moze da bude slobodan i nezavistan analiticar ako pripada bilo kojoj partiji vec ne moze ni da slobodno razmislja.Cak sta,covek koji duguje novac,privatno ili bankama takodje ne moze samostalno i nezavisno odlucivati.U Srbiji je odavno,od 1945.godine postao glavni trend clanstvo u partiji.Jer samo tako dolazimo do sigurnog parceta hleba.Ako podjemo od Niceove teze da se samo nemocni udruzuju u partiju da bi osvojili moc preko vodje-jasno je da smo u krizi misljenja.
Velimir
Naravno da su Vaša pitanje i dileme na mestu, ipak primećujem da je poredjenje sa Francuskom u svakom pogledu neumesno i u krajnjoj liniji obeshrabrujuće. To Vam je isto kao kada bi pisali kritički tekst o srpskoj privredi u čudili se njenoj neefikasnosti u poredjenju sa japanskom... Hoću da kažem da bi poredjenja trebala da podstiču...
SPA
Pa valjda i treba da se ugledaš na bolje od sebe u nekoj oblasti. Nije teško dostići japansku efikasnost, radi se o neverovatno jednostavnim stvarima. Ali naše navike su čudo,

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља