понедељак, 30.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 15.10.2020. у 13:45 Ана Вуковић

Ваздух кваре аутомобили и ложишта на дрва и угаљ

Најкритичнији су новембар, децембар, јануар и фебруар, али су прошле године епизоде загађења због глобалне промене климе кренуле од октобра, до сада нисмо имали ниједну озбиљнију
(Фотографије: Д. Јевремовић, А. Васиљевић)

Тама изнад града и борба за сваки дах постају наша свакодневица чим се заложе шпорети и котлови широм града, а суграђани одлуче да се кроз кишу пробијају сопственим аутoмобилима уместо градским превозом. На то како се проводимо сваке зиме због повећане емисије штетних материја у ваздуху упозорио нас је и претходни викенд, када је у главном граду поново била повећана концентрација суспендованих честица. Али, како ствари стоје, то је била само „проба”, а право загушење нас тек чека.

– Најкритичнији су новембар, децембар, јануар и фебруар, али су прошле године епизоде загађења због глобалне промене климе кренуле од октобра. До сада нисмо имали ниједну озбиљнију, сем неких краткотрајних повишења концентрације загађујућих честица која нису страшна. Да се епизоде загађења дешавају у новембру, децембру, јануару и фебруару, то је загарантовано. Зависи само од временских услова какав ће бити њихов интензитет и трајање – објашњава Андреј Шоштарић, доктор хемијских наука из Градског завода за јавно здравље.

Потребно је да се троши мање горива, да се врши гасификација и развлачи топловодна мрежа, да се саобраћај доведе у ред усмеравањем на алтернативне начине транспорта, а свакако би помогао и метро

„Београдске електране” на које прво посумњамо када крене прича о загађењу, тврди он, „нису емитери од значаја” јер користе углавном природни гас. Криви су саобраћај и индивидуална домаћинства која сагоревају горива лошег квалитета, као што је на пример нискокалорични угаљ са високим садржајем влаге.

– И метеоролошке прилике су те које у зимским месецима помажу да се загађујуће материје задржавају у нижим слојевима атмосфере и да се тако квари квалитет ваздуха. До тога долази пре свега кад је висок ваздушни притисак, када су присутне температурне инверзије, када нема ветра и падавина, и не долази до мешања хоризонталних и вертикалних ваздушних маса. Честице се тако и задржавају ту где се емитују, акумулирају, и настаје загађење – објашњава Шоштарић.

Не може се говорити који су делови града најпогођенији јер Београд је цео прошаран великим саобраћајницама, а ложишта се налазе по целом граду.  Може се само рећи да кад је баш лоше – нема оних којима је добро. Јер када наиђу епизоде великог загађења, оне су на целој територији. Када су ниже концентрације загађујућих честица, у деловима града где је мање саобраћаја, где су мање гужве и мање је ложишта, ваздух је бољег квалитета.

Али, како коначно разрешити проблем који у току лета некако увек гурнемо под тепих, а вратимо му се сваког септембра чим зима закуца на врата, град се напуни и почну грејање и загађење? Докле ће нас светски сајтови стављати на листе најзагађенијих градова на планети? Има ли излаза и наде да ћемо коначно почети да дишемо чистији ваздух?

– Излаз је у енергетској ефикасности. Потребно је да се троши мање горива, да се врши гасификација и развлачи топловодна мрежа, да се саобраћај доведе у ред и то не само обнављањем јавног возног парка, него што већим усмеравањем на алтернативне начине транспорта... Свакако би помогао и метро – закључује Шоштарић.

Ваздух јуче одличан

На листи најзагађенијих градова света сајта „Ер вижуал” који у реалном времену показује податке о квалитету ваздуха Београд је јуче око 16 часова био на 82. месту, са оценом „добар”. За портал „Беоеко” Градског завода за јавно здравље ваздух је био „одличан”, а исту оцену добио је и на већини мерних станица на апликацији СЕПА Агенције за заштиту животне средине. Најнижа оцена на овој апликацији била је „добар” и то за мерно место Мостарска петља.

Не – министру и аерозагађењу

На фејсбук страници „Одбранимо Кошутњак” објављен је јуче позив за протест против аерозагађења. Скуп незадовољних грађана заказан је за сутра у 11.55 часова испред Министарства заштите животне средине. У објави организатори тврде да је Србија прва по смртности од загађеног ваздуха у Европи и истичу да ће министра питати шта је учинио да се то спречи. Овај протест део је шире акције „Не, министре” који ће ујединити еко-активисте широм бивше Југославије у намери да надлежнима укажу да је доста уништавања природе.

Коментари7
ee529
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

komentar
Sva ova zagadjenja postoje, ali i ,,belosvetski faktori ,, sa raznim misterioznim kemtrejlsima i ko zna kakvim zaprasivanjima, snose dobar deo odgovornosti ! Oni to cine po svojim planovima i ciljevima ,a nama ostaje ,,odgovornost,, za preveliko zagadjivanje ! Dakle, jos neko je kriv osim nas, ali cuti !
milan
Najveci zagađivac vazduha u Beogradu je termoelektrana Nikola Tesla. Tu sagori vise uglja nego u svim lozistima zajedno u Beogradu . Mi to zaboravljamo ili se pravimo ludi ali Evropska Unija ne. Za pridruzivanje bicemo u obavezi da drasticno smanjimo trovanje atmosfere. Do tada nema pridruzivanja....
Dušan
TE Nikola Tesla jeste veliki emiter zagađenja, ali se ono, zbog vetrova i visokih dimnjaka, rasejava na veliku povtšinu, tako da njen uticaj na Beograd nije velik. Mnogo malih loših ložišta, stari automobili, deponije, prašina sa ulica su mnogo ozbiljniji, ali po uticaju na zdravlje verovatno manji od upotrebe duvana.
тетак
Проблем траје од почетка 60-их, када се почело градити разноразним шупљим блоковима са бескрајним малтерисањима! и то је ријеч углавном о индивидуалним стамбеним објектима, који су увијек влажни и хладни и треба им нереално велика количина енергије за загријавање. што је најгоре, и данас се углавном гради тако. држава, мора да "натјера" некако грађанство да у градњи користе више дрво и друге материјале без малтерисање како се угкавномгради било гдје ван бивше Југославије.
замишљени
Зашто су аутомобили толико криви за загађење тек сада када је крупни капитал уложио новац у технологију батерија за аутомобиле иако се последњих деценија много напредовало на смањењу загађености издува? И ако је тако, зашто је заустављен пројекат возила са унутрашњим сагоревањем водоника какав је имао БМВ са 100 возила најлуксузније серије 7 и то регистрованим у Немачкој, строгој по захтевању стандарда? Њихов издув је водена пара, загађење нула, док је литијум изузетно отрован сам по себи.
slamkamenac
Mozda zato sto je preterano skup u ekspoataciji? Srbija nije Nemacka.
Ђедо
Метро.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља