Тама изнад града и борба за сваки дах постају наша свакодневица чим се заложе шпорети и котлови широм града, а суграђани одлуче да се кроз кишу пробијају сопственим аутoмобилима уместо градским превозом. На то како се проводимо сваке зиме због повећане емисије штетних материја у ваздуху упозорио нас је и претходни викенд, када је у главном граду поново била повећана концентрација суспендованих честица. Али, како ствари стоје, то је била само „проба”, а право загушење нас тек чека.

– Најкритичнији су новембар, децембар, јануар и фебруар, али су прошле године епизоде загађења због глобалне промене климе кренуле од октобра. До сада нисмо имали ниједну озбиљнију, сем неких краткотрајних повишења концентрације загађујућих честица која нису страшна. Да се епизоде загађења дешавају у новембру, децембру, јануару и фебруару, то је загарантовано. Зависи само од временских услова какав ће бити њихов интензитет и трајање – објашњава Андреј Шоштарић, доктор хемијских наука из Градског завода за јавно здравље.

„Београдске електране” на које прво посумњамо када крене прича о загађењу, тврди он, „нису емитери од значаја” јер користе углавном природни гас. Криви су саобраћај и индивидуална домаћинства која сагоревају горива лошег квалитета, као што је на пример нискокалорични угаљ са високим садржајем влаге.

– И метеоролошке прилике су те које у зимским месецима помажу да се загађујуће материје задржавају у нижим слојевима атмосфере и да се тако квари квалитет ваздуха. До тога долази пре свега кад је висок ваздушни притисак, када су присутне температурне инверзије, када нема ветра и падавина, и не долази до мешања хоризонталних и вертикалних ваздушних маса. Честице се тако и задржавају ту где се емитују, акумулирају, и настаје загађење – објашњава Шоштарић.

Не може се говорити који су делови града најпогођенији јер Београд је цео прошаран великим саобраћајницама, а ложишта се налазе по целом граду.  Може се само рећи да кад је баш лоше – нема оних којима је добро. Јер када наиђу епизоде великог загађења, оне су на целој територији. Када су ниже концентрације загађујућих честица, у деловима града где је мање саобраћаја, где су мање гужве и мање је ложишта, ваздух је бољег квалитета.

Али, како коначно разрешити проблем који у току лета некако увек гурнемо под тепих, а вратимо му се сваког септембра чим зима закуца на врата, град се напуни и почну грејање и загађење? Докле ће нас светски сајтови стављати на листе најзагађенијих градова на планети? Има ли излаза и наде да ћемо коначно почети да дишемо чистији ваздух?

– Излаз је у енергетској ефикасности. Потребно је да се троши мање горива, да се врши гасификација и развлачи топловодна мрежа, да се саобраћај доведе у ред и то не само обнављањем јавног возног парка, него што већим усмеравањем на алтернативне начине транспорта... Свакако би помогао и метро – закључује Шоштарић.

Ваздух јуче одличан

На листи најзагађенијих градова света сајта „Ер вижуал” који у реалном времену показује податке о квалитету ваздуха Београд је јуче око 16 часова био на 82. месту, са оценом „добар”. За портал „Беоеко” Градског завода за јавно здравље ваздух је био „одличан”, а исту оцену добио је и на већини мерних станица на апликацији СЕПА Агенције за заштиту животне средине. Најнижа оцена на овој апликацији била је „добар” и то за мерно место Мостарска петља.

Не – министру и аерозагађењу

На фејсбук страници „Одбранимо Кошутњак” објављен је јуче позив за протест против аерозагађења. Скуп незадовољних грађана заказан је за сутра у 11.55 часова испред Министарства заштите животне средине. У објави организатори тврде да је Србија прва по смртности од загађеног ваздуха у Европи и истичу да ће министра питати шта је учинио да се то спречи. Овај протест део је шире акције „Не, министре” који ће ујединити еко-активисте широм бивше Југославије у намери да надлежнима укажу да је доста уништавања природе.