уторак, 24.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 12.10.2020. у 20:02 Слободан Самарџија
ИСТОЧНА СТРАНА

Распад СССР-а још траје

Бишкек (Киргизија): Ванредно стање уведено је 10. октобра (Фото EPA-EFE/Igor Kovalenko)

„Наранџаста револуција” у Украјини, „Револуција ружа” у Грузији, „Револуција лала” у Киргизији, побуна у Белорусији, рат Јерменије и Азербејџана у Нагорно-Карабаху, конфликт Молдавије са самопроглашеном Придњестровском републиком... Дилема се намеће сама по себи: да ли је распад Совјетског Савеза 1991. за поменуте земље био корак напред, или корак назад?

Као да је преко ноћи стечена самосталност многе – збунила. Ослонац који им је, хтели то да признају или не, деценијама пружала централна власт, обрушио се. Требало је на своја плећа преузети одговорност. Не само за сопствене судбине, већ и за судбине оних с којима су доскора живели, а који су и даље остали ту, у суседном дворишту, али сада под неком другом, то јест својом влашћу.

Стара изрека каже: „Завади па владај”. А у бившим совјетским земљама имало се око чега завадити. Било да су смештене уз саму границу Европске уније, или неке друге велике заједнице, па и државе, било на просторима који су вековима у својим дубинама чували најразличитија блага, поготово енергенте, који су постали насушна потреба. Традиционалне несугласице око вере и нације бачене су у други план. Неки су се у тим новим околностима снашли, већина није. Незадовољници данас или дижу буне сами против себе, или ратују против дојучерашњих комшија.

Све наведено намеће питање: Зашто се прва земља социјализма, која је бројала 15 република и чији су се народи споразумевали на чак 14 званичних језика, тако дуго растаче? И које су то невидљиве везе што и даље стоје на путу „новоослобођених” народа ка потпуној самосталности?

СССР је изникао из царске Русије, чије је унутрашње уређење било такво да су закони који су важили у Москви подједнако важили на целој територији евроазијске империје. Цар је био поглавар свима, а црква је, као продужена рука, бринула о душама његових поданика.

Оног дана кад је совјетска држава престала да постоји многе везе су и даље остале непрекинуте. Људи су наставили да живе једни поред других, да иду на исти посао, у исту школу, да се недељом и празником окупљају... Границе између држава јесу успостављене на терену, али да би се ушанчиле и у главама, морало је да се деси много више. То „више” неки су покушали да нађу у већ обојеним и другим револуцијама и међусобним ратовима.

У међувремену, свако је покушао да се докаже. Не толико дојучерашњим комшијама, познаницима, некоме у далеком свету, колико самом себи.

Укратко, све указује на то да се Совјетски Савез још није распао у оној мери у којој су то желели они коју су му скројили такву судбину. Напротив, дух прве земље социјализма као да и даље живи. Понешто конфузан, неприлагођен новим околностима, али несумњиво присутан. Они који су му предвидели крај схватају да још има превише тога што је могуће изгубити. А то код многих изазива немалу дозу нервозе. Не из страха да би негде могао да изникне неки нови СССР, већ стога што су они који су га гурали у понор свесни да нису понудили ваљану алтернативу.

Судбина совјетске државе у великој мери осликава судбину света 20. века. Био он демократски или аутократски. Све што се дешава у државама поменутим на почетку текста дешава се и тамо где совјетски дух никад није крочио. И тамо влада збуњеност изазвана буђењем доскора замрзнутих тежњи људи да живе у најмању руку – нормално.

„Обојени протести” у Америци најдрастичнији су облик нових побуна. Овде заклињање у демократију, или оно што би неки под тим волели да виде, не може много да помогне. Чак су и ратовања по ко зна којим странама света пала у сенку свакодневних окршаја на улицама америчких градова. Рецепт за миран живот још није пронађен.

То је у великој мери и разлог за дуг распад Совјетског Савеза. Примери предочени онима који су онако здушно славили новостечену слободу једноставно нису били прихватљиви. Ниједна од „обојених револуција”, чији су покретачи пренебрегли најважнију ствар – да се ново друштво може стварати само са новим људима – није ни могла да успе. Историјске промене остварују се с онима који немају за чим да жале, шта да изгубе. И који се неће много премишљати када дођу у ситуацију да одлучују на коју страну да се упуте. Као у совјетско доба.

Коментари29
77a3a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Угурсуз зановетни
Па, ако ћемо поштено, ни хладан рат није завршен, односно видимо да траје. Успешни есперимент кога су применили американци на распад СССР-а, сада показује лепе резултате и у самој САД, које се се претвориле у нефункционалну земљу трећег света на ивици грађанског рата. Можда и САД као и СССРу треба отрежњење од умишљене ирационалне "моћи".
Milan Tomić
Odličan tekst autora Samardžije, priznatog poznavaoca prilika na postsovjetskom prostranstvu. Praktično, isto se odigralo i sa Jugoslavbijom. Nije bilo kontrolisanog i smišljenog raspada, s obzirom da nisu bili rešene neki sporni momenti još iz SSSR i to po nacionalnih pitanjima i administrativnim granicama. Sukobi koje je pomenuo Samardžija govore u prilog tezi koju ovde iznosim. Problem 30 miliona Rusa koji su raspadom ostali van granica svoje republike još više ukazuju na suštinu
malne kula od karata
Autor pominje "obojene" proteste ovog leta u SAD (a ima ih redovno slicnih unazad 100 godina i cak jos vecih npr 1992 plus "broj iim se nezna" protesti "neobojenih"). Treba se pitati koliko bi SSSR potrajao da je bilo slicnih protesta (kao u SAD) tokom istorije te kvazi drzave. Ovako "prva komunisticka drzava" i Varsavski pakt se raspadose ocim se popese par stotina ljudi sa cekicima na Berlinski zid da bi zatim usledili lancani ali mirni protesti i SSSR se urusi malne brze od kule od karata.
Nikola Nesic
Trenutni nemiri na granicama Rusije su posledica Putinove politike i pokušaja da reinstalira u nekim segmentima SSSR, ili da da značaj Rusiji ka globalnom igraču. Očigledno da ne ide. Bar ne sa autokratskim sistemom. Zapad ima svoje izazove, kao i burnih 60', ali pravi i ustupke, preispituje se i menja. Rusija i susedi to nisu u stanju, dok se ne slome iznutra. Do sloma komunizma i SSSR-a na obe strane je bilo povuci potegni ko će prevagnuti, ali unutrašnja organizacija Zapada je pobedila.
dejan
@Nikola Nesic.Sigurno znas da su tvorci komunizma Marks i Engels i da su oni sa Zapada iz kapitalistickog sveta.Taj komunizam je ubacen u sve Slovenske zemlje da bi ih unazadio.Sve su to tvoji Zapadnjaci zamesili i dan danas sirom sveta a ne samo oko Rusije mesetare,izmisljaju,postavljaju svoje pione a gde nisu da ih postave rusili su ratovima suverene drzave.To je prava slika.
mao
Ne znam sta ovde nije jasno? Geopolitika zapada je da slovenske zemlje razbija na delove kako bi ih lakse savladao i kontrolisao (SSSR, Rusija, Srbija, Ceho-Slovacka....), sa druge strane na zapadu se to na svaki nacin sprecava (Texas, Belgija, Katalonija, Baskija, Skotska, Vels, Korzika, Padanija...)
Muradin Rebronja
Verske podele i ratovi su stariji od nacionalnih podela i ratova. Vekovima nametali jedni drugima svoje religije, milom ili silom, po sistemu "čija zemlja njegova i religija". Nema druge nego da se svakom građaninu omoguci da veruje u šta god hoce i sva druga prava, na život, čast, pravdu, imovinu... To sve piše i u Povelji UN-a, i zavisi od države do države i njihovih vođa. Sudeci po tome što bi skoro svi narodi želeli da žive u EU, Americi, Kanadi, Australiji.. tamo su najdalje stigli u tome.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља