субота, 06.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 12.10.2020. у 12:17 Бранка Васиљевић

Паљење стрњике – ризик за људе и имовину

Број пожара на њивама у септембру мањи него прошле године, али и даље један од начина који велики део пољопривредника примењује. – Са сламом изгори и до три тоне хумуса по хектару
Једна гранчица понекад може да запали читаву шуму (Фото: Пиксабеј)

Киша која је падала неколико последњих дана мало је „охладила” несавесне суграђане који сваке јесени после уклањања усева са својих њива пале стрњику и изазивају пожаре. Пре неколико дана због паљења остатака усева неколико сати горела је њива у Моштаници па се густ дим видео и у околним насељима, па чак и деловима Сремчице. Ипак, према подацима Министарства унутрашњих послова, ове године је забележен нешто мањи број пожара на отвореном у односу на претходно лето и јесен.

– У току септембра ове године у Србији је забележено 1.598 пожара на отвореном простору, што је ипак мање него прошле године када се у истом месецу догодило 1.915. На територији Београда ове године ватрогасци су на отвореном угасили 262 пожара, а прошле 295 – наводи се у одговору МУП-а.

Али како ће лепих дана бити још, а и оних земљорадника који на овај начин хоће да што брже и лакше „очисте” њиве, у Министарству заштите животне средине упозоравају пољопривреднике на велику штетност и погубне последице паљења стрњике на њивама.

– Лоша пракса паљења стрњике као застарелог начина уклањања жетвених остатака представља велики ризик по живот и здравље грађана и имовину, наноси велике штете пољопривреди, животној средини и природи. Овако уклањање стрњике законом је забрањено и квалификује се као кривично дело, а за починиоце су предвиђене високе новчане казне – кажу у Министарству заштите животне средине.

Штете намерних паљења усева су вишеструке – високе температуре које се јављају у току пожара уништавају корисне микроорганизме у горњим слојевима земљишта и смањују његову плодност, садржај хумуса и уништавају целокупан азот који је потребно накнадно надоместити ђубрењем.

Загревањем земљишта при паљењу сламе изгори, зависно о садржају хумуса у земљишту, и до три тоне хумуса по хектару, а за стварање једног центиметра хумуса потребно је 100 година, док се паљењем неповратно изгуби, односно враћа у атмосферу, око шест килограма азота по тони сламе. Спаљивањем стрњике не смањује се само квалитет земљишта, већ се пожар неретко прошири на околину угрожавајући ловну дивљач, дивље биљне и животињске врсте, уништавајући читаве еко-системе и заштићена подручја – објашњавају у Министарству заштите животне средине.

Загађење ваздуха и емитовање веће количине угљен-диоксида, највећег узрочника ефекта стаклене баште, имају утицај на климатске промене због чега су све чешће екстремне временске непогоде које неповољно делују на пољопривреду. С друге стране, више просечне температуре ваздуха повећавају ризик од пожара, који постају све деструктивнији.

Удружена кампања министарстава

Паљење стрњике које се још примењује у Србији као недозвољен начин уклањања жетвених остатака са њива представља висок безбедносни ризик и носи вишеструке штетне последице, због чега Министарство заштите животне средине, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде и Министарство унутрашњих послова, уз подршку Глобалног фонда за животну средину – ГЕФ и Програма Уједињених нација за развој – УНДП, реализују кампању широм Србије са апелом „Не пали стрњику”.

Коментари0
43c80
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља