четвртак, 28.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 09.10.2020. у 21:16 Марија Бракочевић

Кршења радничких права све учесталија

Дешава се да послодавци који примају помоћ од државе кроз минималце тај износ уплате својим запосленима, а после траже да им они врате велики део, упозоравају стручњаци за радно право
(Фо­то Д. Јевремовић)

Србија је земља у којој се систематично крше права радника, то јест у којој влада и компаније улажу активан напор да се сломи колективни глас радника путем угрожавања основних права, оцена је Међународне конфедерација синдиката. И овдашње синдикалне организације признају да су радничка права на незадовољавајућем нивоу, и то највише због тога што је на снази, пре свега, рестриктиван и лош Закон о раду, последњи пут мењан 2014.

Иако је у овој години требало да почне процес измене закона, да би већ у 2021. Србија добила нови, од тога засад нема ништа, јер нису формиране ни радне групе.

Синдикати дотад користе време за припрему и анализу, а у Асоцијацији слободних и независних синдиката стално упозоравају на то да се поједине законске одредбе све време апсолутно крше. Једна од њих, подсећа Ранка Савић, председница АСНС, односи се на рад на одређено време које законски може да траје максимално 24 месеца, изузетно три године. Међутим, данас у Србији у многим местима радници на одређено раде и 10 до 15 година.

– На тај начин настаје армија изузетно несигурних и уплашених људи који пристају на све да би им уговор о раду био поново продужен. Радници се најчешће жале и на кршење радничких права из области Закона о раду, губитак посла, мобинг... Закон о раду, рецимо, прописује, четири до пет разлога за губитак посла, а данас је тај чин постао као добар дан послодавцима, јер радник врло лако остаје без запослења – подсећа Савићева.

С тим је сагласан и Душко Вуковић, потпредседник Савеза самосталних синдиката Србије, који уз то подсећа и на проблем недовољне информисаности запослених.

– Радник данас не може да пита какви су резултати пословања компаније за коју ради, како би остварио неки бонус, никако не може да утиче на своју зараду. Обашка то што је прерасподела радног времена којој прибегавају послодавци неповољна по раднике, јер то утиче на њихову велику експлоатацију. Уз то данас је доведено у питање и колективно преговарање. У реалном приватном сектору тако немамо готово ниједан колективни уговор. Законом о раду је прописано да унија послодавца као потписник колективног уговора мора да испуњава услов да заступа најмање половину привредних субјеката са 50 одсто запослених. Оваква унија овог тренутка ни у једној делатности приватног сектора не испуњава тај услов, па је и тешко испунити законски услов да би се добило проширено дејство колективног уговора, а то значи да засад није могуће спровести законска правила игре у приватном сектору – додаје Вуковић.

Да је у пракси много кршења радних права, потврђује и Олга Вучковић Кићановић, стручњак за радно право и медијацију.

Људи јој се најчешће јављају због мобинга, жале се на синдром „пуног стола”, да морају да раде све послове којим се фирма бави, често далеко испод нивоа својих квалификација по систематизованом радном месту.

– Ако не прихвате, прете им се отказом или слањем на плаћено одсуство, које се ретко накнађује преко законског минимума од 60 одсто. То би заиста био мобинг, по слову Закона о спречавању злостављања на раду. Али, тешко време носи своје бреме и за послодавца као и за запосленог. Фактичка ситуација на терену на неки начин оправдава овакве поступке, будући да је обим свих послова у ланцу толико смањен да их један човек може завршити у оквиру радног времена. Ко није или не прихвата да се преквалификује у мултипрактика, ризикује да изгуби посао – признаје Олга Вучковић Кићановић.

Друга ситуација због које се запослени све учесталије јављају стручњацима за радно право опаснија је и захтева хитно процесуирање.

– Дешава се да послодавци који примају помоћ од државе кроз минималце тај износ уплате својим запосленим, а после траже да им они врате велики део. На тај начин држава, а заправо порески обвезници, помажу послодавце који су у ствари „корона профитери” – упозорава Олга Вучковић Кићановић, додајући да су се с овим питањем у вези многи запослени обраћали и Министарству за рад, а и сам министар је потврдио да „добија много мејлова тим поводом, али да запослени неће да сведоче”, па је то, како је казао, недоказиво.

– Министар је у праву да је то недоказиво у области радног права. Реч је о кривичном делу изнуде, које се гони по службеној дужности – подсећа она и додаје да је за изнуду запрећена казна до 10 година затвора, па би се овим проблемом хитно требало позабавити, јер постаје масовна појава.

Коментари6
9d030
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragan P
Ovakvo stanje u našim firmama je posledica toga što Inspekcija Rada ne radi svoj posao i što se javno na Internetu ne objavljuju imena vlasnika i direktora privatnih firmi kod kojih je dokazano da su kršili prava radnika. Sada je stanje mnogo bolje nego ranije jer ima više radnih mesta za proizvodne radnike, koji mogu lakše da nađu posao u drugoj firmi, za razliku od radnika u kancelariji i visokoobrazovanih radnika za koje baš i nema mnogo izbora, pa im je odlazak u inostranstvo jedini izbor.
Саша Микић
Код нас синдикати нису се престројили за ново доба и нове услове. Задржан је систем рада из времена социјализма и самоуправљања. Синдикати у ова времена су само паравани за појединце и за њихово остваривање личних циљева. Као прво синдикални повереници не би требало и не би смело да буду запослени у фирми у којој заступају раднике. На тај начин нису подложни уценама послодаваца и могу комотније да заступају права радника. Они треба да су запослени у синдикату и да добијају плату од чланарине.
Milan
Treba pod hitno uskladiti terminologiju sa stvarnom situacijom.Treba govoriti o pravima robova,a ne radnika jer je u "zlatnom dobu" nema vise klasicnih radnickih prava.
Betriebsrats
Za razliku od nas Nemci u velikim kompanijama imaju radnički savet koji ima pravo glasa unutar kompanijskog borda, a bilo bi za očekivanje da je obrnuto jer ne tako davno ovde se većina klela u ,,radničko samoupravljanje,, a prava u sukobu sa šefom uspešno isterivala pred radničkim savetom, nema snage bez jedinstva klase pa je tako i sa radnicima.
joca
ovo je na zalost cinjenica . vecina radnika u Srbiji je pod stalnim pritiskom od strane ' privatnika ' i skoro da nema nikakva prava a ne sme javno da se pobuni zbog straha od gubitka posla. kad je covek u takvoj situaciji s njim je lako manipulisati . ' privatnici ' samo koriste rupe u zakonu , korupciju i nespremnost drzave da se s tim obracuna. uplasenim ljudima je lako vladati . vlast u Srbiji sama tera ljude da odlaze odavde . zakoni ovde ne vaze za bogate , samo za obicne ljude .

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља